Spremamo nekoliko projekata javno-privatnog partnerstva

Priprema poduhvata jačanja energetske efikasnosti podrazumeva obračun predviđenih troškova i poređenje isplativosti uključivanja investitora, uzimanja kredita i finansiranja iz budžeta, rekao je Saša Pavlov, gradonačelnik Pančeva. U intervjuu objavljenom u publikaciji “Unapređenje energetske efikasnosti kroz model javno-privatnog partnerstva”, on je najavio da je gradska vlast odlučila da ispita mogućnosti za preuređenje sistema osvetljenja, kojim upravlja, kao i proizvodnje i distribucije toplotne energije.

Šta je u Pančevu urađeno kako bi se poboljšala energetska efikasnost?

Do sada je bilo saradnje sa privatnim sektorom u pogledu energetske sanacije javnih zgrada, poboljšanja efikasnosti u sistemu daljinskog grejanja, kao i pilot-projekata zamene javne rasvete, ali po tradicionalnom modelu, kroz klasičnu javnu nabavku i putem donacija. Grad Pančevo se sprema da realizuje nekoliko projekata u skladu sa Zakonom o javno– privatnom partnerstvu (JPP) i koncesijama. Tu najpre mislimo na diverzifikaciju i supstituciju izvora grejanja, prelaskom makar delimično na postrojenja koja koriste obnovljive izvore energije, dalje sprečavanje gubitaka energije kroz energetsku sanaciju objekata od javnog značaja, kao i kroz projekte zamene ulične i ukrasne rasvete efikasnijom rasvetom, koja koristi LED tehnologiju. Ostvariće se uštede u potrošnji električne energije, kao i na održavanju, za koje grad danas izdvaja značajna sredstva.

Ima li u vašem gradu interesovanja ili konkretnih planova za ovaj model?

Planiramo da ove godine pripremimo predloge projekata, koji bi pre objave poziva za postupak odabira privatnog partnera bili upućeni vladinoj Komisiji za JPP i Skupštini grada Pančeva. Jedan je projekat finansiranja, projektovanja, izgradnje, održavanja efikasnijih postrojenja za proizvodnju toplotne energije, s naglaskom na obnovljive izvore, uključujući upravljanje sistemima. On će najverovatnije uključivati energetsku sanaciju odabranih objekata, čime bi efekat na uštede u toplotnoj energiji bio potpun. Dalje, u projektu finansiranja, postavljanja i održavanja sistema javne rasvete s upravljanjem bi postojeća neefikasna i neekološka živina i natrijumska rasveta bila zamenjena LED rasvetom, uz ostvarenje značajnih ušteda.

Predmetne uštede garantuje privatni partner, te se primenjuje princip: nema ušteda – nema naplate. Ako je ugovoreni kvalitet javnih usluga niži, privatnom investitoru se naknada umanjuje, a to može dovesti i do raskida ugovora.

Kada gledate finansijsku stranu posla, da li je JPP isplativiji od kredita ili drugih mogućnosti?

Isplativost svakog javno–privatnog partnerstva meri se u okviru pripreme predloga projekta, koji između ostalog sadrži ocenu ekonomske efikasnosti i komparator troškova javnog sektora kroz metodologiju Komisije za JPP (value for money ili vrednost za uloženi novac). On pokazuje kakav je predloženi model u odnosu na tradicionalno budžetsko i finansiranje iz kredita. Može se pokazati da je isplativije realizovati mere sopstvenim ili povoljnim kreditnim sredstvima, naročito u oblastima u kojima postoji veliko prethodno iskustvo lokalnih samouprava, proverena i dostupna tehnologija, mali rizici koje projekat nosi i predvidljivost njegovih efekata. Na primer, u pružanju usluga parkiranja i naplate, ponekad rasveti, održavanju javnih i zelenih površina. Ali je potrebno svaki pojedinačni plan i investiciju posmatrati odvojeno.

Da li ste zadovoljni podsticajima vlade za lokalne samouprave?

Za sada su saradnja i podrška odlične, a sve što vlada i resorna ministarstva rade jeste u funkciji stvaranja prepoznatljivog sistema i ambijenta za potencijalne investitore i za privatni sektor, ujedno balansirajući taj sistem sa interesima javnog sektora, koji nikada ne sme da bude ugrožen i stavljen u drugi plan.

Ne možemo da podelimo neposredna iskustva Grada Pančeva, ali kroz uporednu praksu se pokazalo da se željeni rezultati mogu postići sprovođenjem javnih projekata modelom JPP, ne trošeći isključivo budžetska sredstva i ne preuzimajući brojne rizike i troškove koje ovakvi projekti nose, već angažovanjem privatnog partnera koji ima finansijske mogućnosti i iskustvo, I u stanju je da garantuje rezultate tehničkih rešenja. Javni sektor je ranije birao rešenja i snosio rizik tog izbora.

Šta je neophodno uraditi da model JPP bude zastupljeniji u poboljšanju energetske efikasnosti u lokalnim samoupravama u Srbiji?

Sistem javno–privatnog partnerstva je još uvek mlad, imajući u vidu da se pomenuti zakon primenjuje tek od 2012, dok je Zakon o efikasnom korišćenju energije na snazi od 2013. godine. Siguran sam da će doći do daljeg unapređenja pravnog i institucionalnog okvira ali i do daljeg razvoja i stabilizacije tržišta usluga energetske efikasnosti. U tom svetlu, jako je važno da se sve aktivnosti i projekti strukturiraju na valjan način, posebno kada uzmemo u obzir da ovde govorimo o partnerstvima koja treba da traju na zdravim osnovama najkraće pet, a najduže 50 godina. Barem je tako prema slovu Zakona o JPP i koncesijama.