Spor oko ilegalne deponije kod Struge seli se u Sud za ljudska prava u Strazburu

Makedonsko udruženje mladih pravnika (MZMP) iz Skoplja poručuje da mu je jedina nada za pravdu po pitanju ilegalne deponije kod Struge sada van Severne Makedonije. Naime, pravosudni organi su se proglasili nenadležnima za njegovu tužbu iz 2021. protiv lokalnih i državnih institucija. Ova deponija ugrožava osnovno ljudsko pravo – na zdravu životnu sredinu, kažu mladi pravnici.

Makedonski ekološki i građanski aktivisti godinama pokušavaju da na sudu dokažu da divlja deponija na ulazu u grad Strugu truje stanovnike ovog, drugog po veličini turističkog centra u Severnoj Makedoniji, na obali Ohridskog jezera. Njihova borba, započeta u januaru 2021. godine, nije dala rezultate.

Makedonsko udruženje mladih pravnika tužilo je Opštinu Struga, Javno komunalno preduzeće u Strugi i Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, tvrdeći da ništa nisu uradili da se ovaj ozbiljan problem reši. Tražili su da sud zabrani dalje odlaganje otpada i da se prostor očisti i revitalizira. Ali umesto toga, gomila se hiljade tona raznog otpada koji zagađuje životnu sredinu, vazduh i poljoprivredno zemljište i tako negativno utiče na zdravlje građana.

I Osnovni sud u Strugi i Apelacioni sud u Bitolju su se izjasnili da sudovi u zemlji nisu nadležni da odlučuju po ovom pitanju. Reč je o prvoj takvoj tužbi u zemlji.

Sudovi štite vlast čak i u slučaju kršenja ljudskih prava

Sada se spor seli u Evropski sud za ljudska prava u Strazburu, nakon što je propao pokušaj da se na tlu Severne Makedonije dokaže da deponija ugrožava osnovno ljudsko pravo: na zdravu životnu sredinu, ali i pravo na život, jer institucije nisu preduzele mere da spreče ili umanje štetne posledice izazvane zagađenjem.

„Imam utisak da makedonski sudovi teško izlaze iz ove matrice, stalno štiteći državnu i javnu vlast, čak i kada imamo situaciju kršenja osnovnih ljudskih prava i ustavom zagarantovanog prava na zdravu životnu sredinu i zakon“, rekao je za Balkan Green Energy News Gligorie Ćatoski iz građanske inicijative Dosta i advokat u sporu.

Sudovi u Severnoj Makedoniji se pozivaju na to što nije bilo nijedne presude protiv države koju bi mogli da primene

„Ako Strazbur utvrdi povredu jednog osnovnog ljudskog prava, onda će to biti osnov za naš zahtev da se postupak ponovi i pred makedonskim sudovima“, rekao je Ćatoski.

Po njegovim rečima, već postoji primer da je Evropski sud za ljudska prava utvrdio nadležnost za postupke pred njim, za slične predmete.

„Praksa u Strazburu je vrlo jasna. Ne može niko da ne odgovara za nelegalno deponovanje i ogromno zagađenje životne sredine. U toku postupka u Severnoj Makedoniji, dostavili smo nekoliko presuda Evropskom sudu za ljudska prava, kojima je utvrđeno kršenje u sličnim situacijama. Apelacioni sud u Bitolju i sud u Strugi nisu uzeli u obzir praksu Evropskog suda, tvrdeći da nema donetih presuda protiv Republike Makedonije koje bi se mogle direktno primeniti. Ali ne znam koliko taj argument drži“, kaže Ćatoski.

Primer zaštite od divljih deponija je presuda Višeg suda u Beogradu iz 2022. godine

U susednoj Srbiji ima slučajeva gde su sudovi odlučili u korist građana.

„Praksa Evropskog suda za ljudska prava je da rešavanje pitanja kao što je ovo spada u nadležnost redovnih sudova. Za razliku od domaćih sudova, koji smatraju da građanski sudovi nemaju nadležnost da imaju proaktivnu ulogu u zaštiti ljudskih prava u kontekstu zaštite životne sredine od divljih deponija, sudovi u regionu odlučuju u korist građana. Reč je o presudi 6 P broj 181/21 Višeg suda u Beogradu od 22. septembra 2022. godine“, dodaje Ćatoski.

Predsednik Opštine Struga Ramiz Merko iz albanske Demokratske unije za integraciju obećao je da će rešiti problem i da će deponija biti izmeštena na drugu lokaciju. On je pre skoro dve godine stavljen na crnu listu američkog Stejt departmenta.

Na teritoriji Severne Makedonije 54 divlje deponije ispod standarda

U međuvremenu, hiljade tona otpada svake godine završava na deponiji na manje od 2.000 metara od Ohridskog jezera. Prostire se na površini od četiri fudbalska terena. Prema procenama, godišnje se odloži više od 40.000 tona otpada. Lokacija je u plodnom Struškom polju.

Odlaganje je počelo 2006. kao privremeno rešenje zbog finansijskih problema nadležnog opštinskog preduzeća. Deponija je visoka više od 18 metara i iskopana je do dubine od oko 10 metara.

Nalazi se petstotinak metara od prvih kuća u gradu Strugi i isto toliko od korita reke Crni Drim. Ovo područje je Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (Unesko) proglasila svetskom prirodnom i kulturnom baštinom.

Prema podacima Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, u Severnoj Makedoniji postoje 54 nelegalne deponije ispod standarda. Jedina koja ispunjava uslove je Drisla kod Skoplja.

Jedinim rešenjem se smatra zatvaranje lokalnih i izgradnja regionalnih deponija, što godinama obećavaju nosioci javnih funkcija u zemlji. Ali ne mogu da se grade, jer meštani to ne dozvoljavaju u svojoj blizini.

Za otpad iz Struge i još nekoliko naselja u jugozapadnom i pelagonskom delu zemlje u planu je regionalna deponija u maloj opštini Novaci kod Bitolja.