Solarne elektrane u Crnoj Gori proizvele pet puta više struje u 2024.

Solarne elektrane proizvele su prošle godine pet puta više električne energije u Crnoj Gori, ali to je ipak bilo 59 odsto u odnosu na plan. Ukupno su 2024. dale 61,5 gigavat-sati u odnosu na 12,7 GWh u 2023.

Rast proizvodnje fotonaponskih elektrana je uvećao i njihov udeo u ukupnoj proizvodnji elektrčne energije koji je dalje veoma nizak. U 2023. godini je bio 0,31 odsto, a prošle godine 1,78 odsto, navodi se u Izvještaju o realizaciji Energetskog bilansa za 2024. godinu Ministarstva energetike.

Struktura proizvodnje, ostvarena tokom 2024. pokazuje da učešće hidroelektrana u ukupnoj proizvodnji električne energije iznosi 50,94 odsto, a Termoelektrane Pljevlja (TEP) 38,82 odsto, dok je udeo vetroelektrana bio 8,46 odsto.

Na kraju 2024. ukupni kapaciteti za proizvodnju električne energije su bili 1.090 MW, od čega se na hidroelektrane odnosi 705 MW, TEP ima snagu od 225 MW, dok vetroparkovi dodaju 118 MW, a solarne elektrane oko 43 MW.

Instalacija solarnih panela brža od priključenja na mrežu

U Izveštaju se navodi da ugradnju solarnih panela na mestu konekcije kod kupaca-proizvođača nije pratila adekvatna dinamika njihovog priključenja na distributivnu mrežu, pa se pojavljuju različiti podaci o proizvodnji na mernim mestima i količine električne energije koja se stvarno proizvede iz solarnih panela.

Ukupna ostvarena proizvodnja električne energije u Crnoj Gori u 2024. iznosila je 3.446 GWh, što je za 157,96 GWh ili 4,38 odsto manje od plana, odnosno 14,75 odsto manje u odnosu na 2023, piše u Izveštaju.

U prošloj godni hidrološki uslovi su bili ispod višegodišnjeg proseka tako da se takvo stanje negativno odrazilo na ukupnu proizvodnju hidroelektrana koja je bila 20 odsto manja u odnosu na, kako se navodi, izuzeno hidrološki povoljnu 2023.

Vetroelektrane su proizvele 291 GWh električne energije, što je za 34,54 GWh ili 10,59 odsto manje od plana, a oko šest odsto manje u odnosu na 2023.

TE Pljevlja je ostvarila proizvodnju od 1.337 GWh, što je u odnosu na plan više za oko 21 GWh ili za 1,58 odsto, a u odnosu na 2023. manje za 12,16 odsto.

Nastaviti gradnju solarnih elektrana kako bi se smanjio deficit tokom leta

Na nivou čitave godine ostvarena proizvodnja je zadovoljila ukupne potrebe za električnom energijom, međutim na mesečnom nivou zadovoljenje potrošnje iz domaće proizvodnje bilo je sezonskog karaktera.

Nepovoljna hidrologija, kako se navodi, uprkos stabilnom radu termoelektrane rezultirala je suficitom u prvom i četvrtom kvartalu, a ukupne potrebe u drugom i trećem kvartalu nisu mogle biti zadovoljene iz domaće proizvodnje.

Iz tog razloga, kako se sugeriše, i dalje prioritet mora biti izgradnja novih stabilnih izvora energije koji će omogućiti sigurnost usled loših hidroloških uslova na koje se ne može uticati.

Takođe, zbog činjenice da su najveći deficiti električne energije u letnim mesecima, neophodno je nastaviti sa što većim korišćenjem solarne energije kroz izgradnju solarnih elektrana koje najveće efekte postižu upravo u letnjim mesecima, savetovalo je Ministarstvo energetike.