Foto: Freepik
Vetroelektrane i solarni paneli su na putu da u zbiru ove godine u Kini premaše kapacitet proizvodnje iz uglja. Učešće fotonaponske tehnologije u toj zemlji je 2023. uvećano za 217 gigavata, što je više nego u ostatku sveta zajedno. Na teritoriji Sjedinjenih Država, drugog tržišta po veličini, pred Novu godinu je bilo ukupno 175 gigavata.
Kineski savet za električnu energiju, telo sastavljeno od kompanija i institucija u elektroenergetskom sektoru, objavio je u godišnjem izveštaju da će fotonaponski pogoni i vetroelektrane na kraju 2024. činiti 40 odsto kapaciteta na mreži, u poređenju sa 37 procenata iz uglja. Tako bi ova dva segmenta za godinu dana praktično zamenila mesta na lestvici. U apsolutnim brojkama, to je 1,3 teravata iz vetra i solara, a država je planirala da 2030. tek dostigne 1,2 teravata.
Kina je razlomila niz rekorda na polju energetske tranzicije. Kapacitet solarnih elektrana i sistema za sopstvene potrebe popeo se za 217 gigavata, ili preko 55 odsto, na 609 gigavata. Domaća novoizgrađena postrojenja su bila veća nego u celokupnom svetu prošle godine, ali i od ukupne fotonaponske snage instalirane u SAD – 175 gigavata – drugom tržištu po veličini na planeti.
Cene solarnih modula verovatno opale ispod nivoa održivosti
Međutim, termoelektrane na ugalj mogu da rade 24 sata dnevno ukoliko je snabdevanje gorivom uredno. Fotonaponska tehnologija i vetroturbine zato zavise od meteoroloških uslova. Tako je udeo uglja u potrošnji struje 2023. činio 59 odsto, a iz sunca, vetra i drugih obnovljivih izvora isključujući hidroelektrane dobijeno je 15 procenata, pokazuju podaci Nacionalne uprave za energetiku (NEA).
Kineski fotonaponski paneli dominiraju svetom: izvoz solarne opreme dostigao je prošle godine 245,3 milijarde dolara. Industrija vetra je zaslužna za 33,4 milijarde.
Ali na naličju uspeha usled planetarne ekspanzije, domaći proizvođači solarne opreme su obarali svoje marže da izdrže žustru tržišnu konkurenciju. To je dovelo do pada cena, koji je upravo u najvećoj meri doprineo solarnom bumu. Kompanije iz ove grane su sada primorane da smanje troškove, što će verovatno da se oseti širom sektora zelene energetike.
Novoinstalirane vetroelektrane činile tri petine svetske ekspanzije, čak više nego solar
Ukupni kapacitet za proizvodnju električne energije u Kini skočio je 13,9 odsto na 2,92 teravata. Termoenergetski segment je porastao 4,1 odsto na 1,39 gigavata. Vetar je uvećan za vrtoglavih 21 odsto, i to rekordnih 75,9 gigavata, na 441,3 gigavata. BloombergNEF procenjuje da je u Kini 2023. instalirano 60 odsto novog kapaciteta za vetar i 58 odsto solara.
Ova zemlja je na vrhu i po investicijama u sisteme za skladištenje energije. Kapacitet je, bez reverzibilnih hidroelektrana, prošle godine uzleteo neverovatnih 260 procenata na 31,4 gigavata.
Navedenu kategoriju najviše čine baterije, a među tehnologijama su, na primer, skladištenje toplotne energije i kompresovanje vazduha. Litijum-jonska rešenja su na kraju godine imala 97 odsto. Prosečno maksimalno vreme skladištenja energije iznosilo je 2,1 sat.
Investicije u čistu energiju su daleko najveći pokretač kineske privrede
Uzete zajedno, investicije u energiju iz obnovljivih izvora (zajedno sa proizvodnjom), nuklearne elektrane, elektromrežu, skladištenje, vozila na struju i železnicu skočile su 2023. godine 40 odsto na 6,3 biliona juana (890 milijardi dolara), prenosi Carbon Brief. Budući da su neki sektori, poput nekretnina, doživeli pad, stavka sa čistom energijom je bila ekvivalentna ukupnom neto porastu investicija. Takođe je bila samo malo manja od svih svetskih investicija u fosilna goriva.
Pomenuti sektor je dao dve petine privrednog rasta Kine.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.