Električna energija

Slovenija ukida upotrebu uglja najkasnije do 2050.

Slovenija-ukida-upotrebu-uglja-najkasnije-do-2050

Slika: Ministarka Alenka Bratušek predstavlja nacrt NEKP-a (MZI)

Objavljeno

07.02.2020.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

07.02.2020.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Slovenija namerava da smanji upotrebu uglja za 30% do 2030. godine, a da je potpuno ukine najkasnije do 2050. godine, navodi se u nacrtu nacionalnog energetskog i klimatskog plana (NEKP), koji definiše energetsku politiku zemlje do 2030. godine.

Nacrt NEKP-a je predstavila slovenačka ministarka za infrastrukturu Alenka Bratušek na Elektrotehničkom fakultetu u Ljubljani. Ona je najavila da će ovaj dokument biti usvojen do kraja meseca, navodi se u saopštenju na sajtu Ministarstva, i dodaje da je nacrt na javnoj raspravi od 28. januara do 16. februara.

NEKP postavlja ciljeve za smanjenje i potpuno ukidanje upotrebe uglja

Bratušek je rekla da ažurirani nacrt uključuje poboljšane ciljeve u svim oblastima, dodajući da NEKP postavlja i ciljeve za smanjenje i ukidanje upotrebe uglja, kao i da bi do 2030. njegovo korišćenje trebalo da se smanji 30%.

Peti blok u Termoelektrani Šoštanj biće isključen sa mreže

U međuvremenu, kako je navela, Slovenija će isključiti sa mreže peti blok u Termoelektrani Šoštanj i obustaviti uvoz uglja za potrebe Ljubljane.

U saopštenju Ministarstva ne navodi se da će upotreba uglja biti ukinuta najkasnije do 2050, ali ova godina je navedena u nacrtu.

Odluka o drugom bloku nuklearne elektrane Krško biće doneta najkasnije do 2027.

Bratušek je najavila razmatranje novih opcija kada je reč o nuklearnoj energiji, kao i odluku o drugom bloku nuklearne elektrane Krško najkasnije do 2027.

Nacrtom se predlaže postepeno smanjenje subvencija za fosilna goriva, i na kraju njihovo potpuno ukidanje. A, jedan od izazova koji mora biti rešen je, kako se navodi, gradnja hidroelektrana (HE).

Izgradnja HE na srednjem toku Save je zasad zaustavljena

Nacrtom nije predviđena izgradnja hidroelektrana (HE) na srednjem toku Save u ovoj deceniji, uglavnom zbog poteškoća u pronalaženju prave lokacije, rekla je ona.

Bratušek je, ipak, uverena da su izgradnja i rad HE mogući bez narušavanja prirode.

Slovenija mora pronaći način da promoviše upotrebu obnovljivih izvora energije u zaštićenim područjima, rekla je ona, dodajući da zemlja, takođe, mora povećati i ulaganja u istraživanje i razvoj.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

EU znacaj zelene energije poljoprivredu i hranu

EU prepoznala značaj zelene energije za poljoprivredu i hranu

7. februar 2020. - Obnovljivi izvori su prilika za farmere za adekvatno snabdevanje energijom i ostvarivanje prihoda, stoji u Viziji za poljoprivredu i hranu

energetska tranzicija poverenje klimatska neutralnost ciljevi energetska industrija

Srozalo se poverenje energetske industrije u dostizanje klimatske neutralnosti do 2050.

7. februar 2020. - Poverenje energetske industrije u postizanje neto nultih ciljeva je na veoma niskom nivou, navodi se u izveštaju Saveta energetske industrije

srbija energteski bilans 2025. solar vetar

Srbija će 2025. dobiti solarne elektrane i vetroparkove snage 138 MW

7. februar 2020. - Srbija će na mreži u ovoj godini imati vetroparkove snage 684,28 MW i solarne elektrane snage 113,56 MW, navodi se u Energetskom bilansu

Minhenska konferencija bezbednosti energetske bezbednosti Evropi

Minhenska konferencija o bezbednosti bacila dodatno svetlo na značaj energetske bezbednosti u Evropi

7. februar 2020. - Nema evropske niti nacionalne bezbednosti bez energetske bezbednosti, obuhvaćene u raspravama na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti