Slovenija u vrhu liste zemalja EU sa najviše pametnih brojila, Hrvatska zaostaje

Slovenija je vrlo blizu da sve potrošače električne energije opremi pametnim brojilima, dok je Hrvatska u sličnoj situaciji kada je reč o korisnicima koji nisu domaćinstva, dok prilično zaostaje u kategoriji domaćinstava, pokazali su najnoviji podaci Agencije EU za saradnju energetskih regulatora (ACER).

Na vrhu liste zemalja članica Evropske unije sa najviše pametnih brojila nalaze se skandinavske zemlje i Italija, koje su uglavnom završile instaliranje modernih pametnih brojila, preneo je slovenački portal Naš stik.

Švedska, Danska i Italija su sve potrošače – i domaćinstva i one koji to nisu – prebacile na pametna brojila. Sa 99 odsto brojila instaliranih u domaćinstvima i 100 odsto za sve ostale slede Finska, Estonija, Letonija, Luksemburg, Španija i Portugal.

Na začelju tabele sa dva odsto je Nemačka

Odmah iza njih su Slovenija sa 97 procenata u obe kategorije i Francuska sa 94 odnosno 95 odsto i Malta (93 odnosno 87 odsto. Prema procenama Slovenija bi posao trebalo da završi do kraja godine.

Hrvatska je u grupi  zemalja koje prilično zaostaju: Litvanija (51/95 odsto), Belgija (46/79 odsto), Poljska (36/65 odsto), Hrvatska (34/95 odsto), Rumunija (27/45 odsto) i Grčka (12 odsto). Na začelju tabele sa dva odsto je Nemačka, pokazuju osnovni energetski indikatori koje je pripremio ACER.

Pametna brojila su jedna od glavnih komponenti modernizacije distributivnih mreža

U avgustu prošle godine Hrvatska elektroprivreda (HEP) je raspisala tender za kupovinu naprednih brojila u vrednosti od 86,5 miliona evra. HEP očekuje da do kraja 2029. godine instalira pametna brojila na svim mernim mestima u Hrvatskoj kojih ima skoro 2,5 miliona.

Elektrodistribucija Srbije (EDS) i Evropska investiciona banka (EIB) potpisale su u julu prošle godine ugovor o kreditu u vrednosti od 80 miliona evra kojim je predviđena nabavka i ugradnja oko 400.000 pametnih brojila.

Pametna brojila su jedna od glavnih komponenti modernizacije distributivnih mreža koja je neophodna kako bi se one osposobile za elektroenergetski sistem budućnosti. U tom sistemu potrošači će imati potpuno drugačiju ulogu preko proizvodnje energije za sopstvenu potrošnju (prozjumeri), ali i odziva potrošnje (eng. demand response) i usluga fleksibilnosti.