Shell oborio presudu da mora da smanji emisije CO2 mnogo više nego što je obećao

Shell nije u obavezi da pre kraja decenije dramatično smanji svoje emisije ugljen-dioksida, odlučio je Apelacioni sud u Hagu, odbacivši presudu iz 2021. godine.

Sedam ekoloških organizacija uključujući Greenpeace i Prijatelje zemlje u Holandiji (Friends of the Earth Netherlands) pokrenulo je 2019. godine tužbu protiv kompanije Shell zbog štete koju njeno poslovanje navodno nanosi klimi. Haški okružni sud doneo je 2021. godine presudu da kompanija mora da smanji emisije CO2 za 45 odsto do 2030. sa nivoa iz 2019. godine. Ovaj naftni i gasni gigant je tada planirao samo 20 odsto.

Presuda je pokrivala emisije koje nastaju u poslovanju kompanije i one uzrokovane potrošnjom goriva i drugih energenata i korišćenjem proizvoda.

Shell je zatim podneo žalbu. Apelacioni sud u Hagu je odbacio presudu. Potvrdio je da je kompanija dužna da ograniči svoje emisije CO2 kako bi zaštitila planetu od klimatskih promena. Međutim, konstatovao je da u nauci o klimi nema dovoljno saglasnosti o konkretnom procentu smanjenja koje bi kompanije pojedinačno trebalo da sprovedu.

Kompanije snose odgovornost za kršenja ljudskih prava koja proizlaze iz klimatskih promena

Sud je procenio da kompanija radi na ispunjenju svojih ciljeva za smanjenje direktnih emisija. Štaviše, u obrazloženju je navedeno da je obaveza smanjenja emisija koje nastaju korišćenjem Shellovih proizvoda u određenom procentu neefikasna. Naime, potražnja neće opasti, a druge kompanije će zauzeti taj deo tržišta, što posledično ne bi rezultiralo smanjenjem emisija CO2, zaključilo je veće.

Donald Pols, direktor Prijatelja zemlje u Holandiji, rekao je za CNN da je presuda „bolna”, ali je istakao nekoliko pozitivnih aspekata. Prema njegovim rečima, sud je potvrdio da kompanije snose odgovornost za kršenja ljudskih prava koja proizlaze iz klimatskih promena. Sud je takođe naglasio da preko 800 Shellovih projekata u oblasti fosilnih goriva protivreče njegovoj obavezi da postupa u skladu sa principima ljudskih prava, dodao je. „Sve su to važne pravne osnove koje bi mogle biti iskorišćene u budućim sudskim postupcima“, naglašava Pols.

Međunarodni klimatski sporazumi neće biti efikasni ako ne obuhvataju velike korporativne zagađivače

Presuda je doneta baš u vreme kada se u Bakuu, glavnom gradu Azerbejdžana, održava Konferencija UN o klimatskim promenama COP29.

Pols smatra da međunarodni klimatski sporazumi neće biti efikasni ako ne obuhvataju velike korporativne zagađivače. On je naglasio da od 2015. godine, kada je Pariskim sporazumom postavljen okvir za smanjenje emisija, oko 50 kompanija bilo odgovorno za 80 odsto CO2 ispuštenog u atmosferu. Prema njegovim rečima, pregovori među vladama nisu prilagođeni savremenoj ekonomskoj i geopolitičkoj stvarnosti u pogledu multinacionalnih kompanija.

Vael Savan, generalni direktor Shella, rekao je da je odluka ispravna za globalnu energetsku tranziciju, Holandiju i samu kompaniju.

Kompanija je saopštila da su joj prošle godine emisije iz poslovanja bile 30 odsto manje nego 2016. godine. Takođe, planira da u trogodišnjem periodu zaključno s 2025. investira između 10 i 15 milijardi dolara u rešenja sa niskim emisijama ugljen-dioksida, koja uključuju punjače za električna vozila, biogoriva, obnovljive izvore energije, vodonik i tehnologije za hvatanje i skladištenje CO2.

Ipak, Shell je među energetskim kompanijama koje su smanjile svoje zelene investicije. U junu je objavio da privremeno obustavlja izgradnju velikog pogona za biogorivo u Holandiji, a prošle godine je obustavio investiciju u proizvodnju održivog avio-goriva (SAF-a) u Singapuru. Pored toga, Shell je smanjio svoje ranije ciljeve vezane za ublažavanje klimatskih promena.