Šest dostignuća globalne energetske tranzicije u 2024.

Protekla 2024. je bila godina solarne energije i baterija – dvojca koji će, prema mišljenju nezavisnog londonskog instituta Ember, preoblikovati globalne energetske sisteme.

Solarne supersile se pojavljuju širom sveta, pa taj epitet nije više namenjen samo Kini, već i manjim zemljama poput Čilea ili provincijama, kao što je Radžastan u Indiji, koje za kratko vreme dostižu visoke udele solarne energije.

Alati koji obezbeđuju fleksibilnost, kao što su skladišta energije i mreže će u potpunosti omogućiti korišćenje punog potencijala solarne energije, a pad cena baterija obećava ogromnu priliku, navodi se u analizi o šest najvećih dostignuća u globalnoj energetskoj tranziciji.

Stručnjaci instituta podsećaju da je ove godine Međunarodna agencija za energetiku  objavila da ulazimo u doba električne energije, ostavljajući iza sebe doba uglja i nafte, pošto se globalni energetski sistemi preoblikuju oko čiste električne energije, uz obnovljive izvore koji pomažu da se zameni potražnja za fosilnim gorivima ne samo u energetskom sektoru, već i u transportu, industriji i šire.

Oni tvrde da se uprkos preprekama, od geopolitičkih tenzija do ekonomskih ograničenja, energetska tranzicija ubrzava.

#1 Solarna energija pojačava revoluciju obnovljivih izvora energije

Solar nastavlja da prevazilazi očekivanja tržišta, jačajući svoju ulogu ključnog pokretača tranzicije ka obnovljivoj energiji. Emberova procena je da će svet ove godine instalirati 593 GW solarnih panela.

To je 29 odsto više nego što je instalirano prošle godine. Mnoge zemlje pokazuju veće instalacije ove godine u odnosu na prošlu godinu, uključujući Tursku (2,07 puta veći rast), Indiju (1,77 puta) , SAD (1,55 puta) i Kina (1,28 puta).

Solar proizvodi oko petinu svetske električne energije tokom letnjih podnevnih vrhunaca, naveo je Ember.

#2 Pojavljuju se nove solarne supersile

Dok Kina prednjači u svetu u povećanju solarnog kapaciteta i apsolutnoj proizvodnji, solarni bum se dešava širom sveta. Analiza je pokazala da su 34 ekonomije proizvele više od 10 odsto svoje električne energije iz solara tokom 2023. godine, a Čile je postao prva zemlja koja je dostigla 20 odsto udela u svom miksu.

Indijska država Radžastan je proizvela više od 33 odsto struje iz solarne energije između februara i septembra 2024. Od avgusta, Radžastan je već instalirao 5,3 GW solarnog kapaciteta, što je dovoljno za napajanje 6,7 miliona dodatnih domova.

Indijska država je postavila rekord u apsolutnoj solarnoj proizvodnji u maju kada su solarne elektrane proizvele 4.511 GWh električne energije. Kombinacija solara i vetra dala je rekordnih 45 odsto struje proizvedene u Radžastanu tog meseca, čineći Radžastan drugom indijskom državom (posle Karnatake) koja je dostigla tako visok mesečni udeo vetra i sunca.

#3 Baterije su spremne za „eksploziju“

Projekcije pokazuju da će baterije povezane sa prenosnom mrežom desetostruko povećati do 2030. To znači da će 1 MW takvih baterija biti instaliran na svakih 6 MW instaliranih obnovljivih izvora energije od 2024. do 2030.

Cene padaju, podstaknute porastom proizvodnih kapaciteta i jednostavnijim tehnologijama. Litijum-gvožđe-fosfatne (LFP) baterije ne koriste kobalt i nikl i 2023. godine su već činile 80 odsto baterija koje se koriste za skladištenje u mreži. Natrijum-jonska tehnologija obećava još jeftinije i bezbednije baterije za mrežu.

Skladištenje i drugi oblici fleksibilnosti biće od ključnog značaja kako se ekonomije približavaju elektroenergetskim sistemima kojim dominiraju obnovljivi izvori energije.

Na samitu COP29 postavljen je cilj povećanja kapaciteta za skladištenje energije u svetu za šest puta pre kraja decenije, na 1,5 TW.

Troškovi instalacije baterijskim sistema za skladištenje energije su se tamo prepolovili u poslednjih nekoliko godina, sa 450 USD/kWh u 2021. na oko 200 USD/kWh u 2024.

#4 Vetar i solarna energija prestigli su fosilna goriva u EU u prvoj polovini 2024.

EU je proizvela rekordnih 30 odsto električne energije iz vetra i sunca, po prvi put premašivši udeo fosilnih goriva od 27 odsto. Skoro polovina država članica EU proizvela je više električne energije iz vetra i sunca nego iz fosilnih goriva u prvih šest meseci 2024.

To su po prvi put ove godine uradile Nemačka, Belgija, Mađarska i Holandija.

#5 Vetar i solar su skoro tokom cele godine davali više energije od uglja

Obnovljivi izvori energije u SAD, takođe, potiskuju određena fosilna goriva iz miksa. Vetar i solar su obezbedili rekordnih 17 odsto struje od januara do novembra 2024, što je prvi put bilo više od uglja, koji je imao 15 odsto. Čak je i sam vetar proizveo više električne energije od uglja u martu i aprilu, dostigavši 13-15 odsto u poređenju sa 11 odsto uglja.

Vetar i solarna energija proizveli su 90 TWh više električne energije u poređenju sa istim periodom prošle godine, što je dovoljno za napajanje devet miliona domova. Dok su solar i vetar porasli za 27 odsto odnosno osam odsto na godišnjem nivou, ugalj je pao za pet odsto.

Trenutno deset država proizvodi 50 odsto ili više struje iz obnovljivih izvora. Jaki vetrovi u Velikim ravnicama čine Ajovu liderom u udelu fotonaponskih elektrana i vetroparkova sa 60,2 odsto, dok je Južna Dakota na drugom mestu (54 odsto). Sunčani Teksas je takođe dostigao prekretnicu u martu kada je solarna energija po prvi put proizvela više električne energije nego ugalj.

#6 Prepolovljena proizvodnja struje iz uglja u zemljama OECD-a

Velika Britanija, rodno mesto industrijske revolucije, zatvorila je svoju poslednju elektranu na ugalj ove godine.

Emberova analiza je pokazala da se proizvodnja struje iz uglja u zemljama OECD-a prepolovila od svog vrhunca 2007. Trećina zemalja OECD-a je već bez uglja, a tri četvrtine je na putu da ostane bez uglja do 2030. godine.