Šef IEA Fatih Birol proglasio ‘crni april’ globalne energetske krize

Aktuelna energetska kriza prevazilazi šokove iz 1973, 1979. i 2022. godine zajedno, izjavio je izvršni direktor Međunarodne agencije za energetiku Fatih Birol. Upozorio je da će se manjak nafte i rafinisanih proizvoda ovog meseca udvostručiti, ocenivši da je u toku „crni april“.

Fatih Birol je apelovao na države širom sveta da koordinisano rade na ublažavanju posledica rata u Persijskom zalivu. „Svet se suočava sa trostrukim šokom – na polju nafte, gasa i hrane“, rekao je za Le Figaro izvršni direktor Međunarodne agencije za energiju (IEA).

Istakao je da je jedino pravo rešenje ponovno otvaranje Ormuskog moreuza.

Arhitektura energetskog sistema će se ubrzo promeniti

Bez obzira na to, biće potrebno vreme da zemlje regiona obnove svoju proizvodnju i povrate svoju ključnu ulogu u energetskom pejzažu, po Birolovom mišljenju. Ali strateška rešenja postoje i ima razloga za optimizam, jer će se „arhitektura energetskog sistema promeniti“, naglasio je – kriza treba da ubrza razvoj obnovljivih izvora energije, nuklearne energije i električnih vozila.

Biće potrebno više godina, ali solarne i vetroelektrane mogu se instalirati veoma brzo, podsetio je Birol. On procenjuje da je preusmeravanje na obnovljive izvore pitanje meseci.

Kriza bi takođe trebalo da „povrati zamajac na polju nuklearne energije, uključujući male modularne reaktore“, podvukao je. U kratkom roku, međutim, države se moraju okrenuti najrazumnijem korišćenju energije, štednji i poboljšanju efikasnosti, istakao je.

Višestruka kriza nezabeleženih razmera

Birol je upozorio da je u toku „crni april“, ponovivši da će situacija biti mnogo gora nego prethodnog meseca. Zaključio je da će manjak nafte i derivata biti dvostruko veći ukoliko navedeni kritični tesnac ostane blokiran.

„Rat blokira jednu od arterija globalne ekonomije. Ne samo naftu i gas, već i đubriva, petrohemikalije, helijum i mnoge druge stvari. Svet nikada nije doživeo poremećaj u snabdevanju energijom takvih razmera“, izjavio je šef IEA. Kriza je „ozbiljnija od onih iz 1973, 1979. i 2022. zajedno“, dodao je.

Ovaj zvaničnik je naglasio da je već oštećeno 75 energetskih objekata, od kojih više od trećine ozbiljno ili veoma ozbiljno.

Zemlje u razvoju su pod većim rizikom od skoka cena nafte, gasa i hrane, kao i od opšteg ubrzanja inflacije, rekao je Birol.

Ranije je procenio gubitke u snabdevanju na 12 miliona barela nafte dnevno otkako su Sjedinjene Države i Izrael napali Iran. To je u ekvivalentu 11% proizvodnje nafte pre zatvaranja Ormuza. Pad je 1973. i 1979. iznosio do po pet miliona barela dnevno ili nekih sedam procenata svetske proizvodnje. Ovog puta je nezaobilazan faktor, međutim, i nestašica prirodnog gasa, koji se transportuje kao tečni prirodni gas (LNG).