Satelitski snimci pokazuju dramatične promene u globalnim skladištima vode

Satelitski snimci pokazuju dramatično povećanje područja pogođenih sušom na globalnom nivou. Posebno loši podaci zabeleženi su za Evropu.

Do kraja 2025. godine, deficit vode je bio oko 25 milijardi tona u poređenju sa prosekom od 2002. godine, navodi se u tekstu koji su napisali Eva Bergens i Julijan Has, sa nemačkog nacionalnog Centra za geonauke.

GFZ Helmholtz-Zentrum für Geoforschung je nemački nacionalni istraživački centar.  for Earth Sciences in Germany. Globalno uskladištena voda je sva voda na i u Zemlji. Smatra se jednom od ključnih klimatskih varijabli i indikator je globalnog hidrološkog ciklusa (kruženje vode u prirodi).

Satelitske misije GRACE (Gravity Recovery and Climate Experiment, 2002–2017) i GRACE-FO (GRACE-Follow-On, od 2018) omogućavaju praćenje globalnog skladištenja vode na mesečnoj nivou. Sada kada su dostupni podaci za 24 godine, mogu se analizirati dugoročne promene.

Sve manje područja sa „normalnim“ skladištenjem vode

Kategorizacijom podataka, sada se različiti regioni sa različitim hidrološkim režimima i karakteristikama mogu lakše uporediti.

Za svaku tačku mreže i svaki mesec, stanje skladištenja vode se upoređuje sa dugoročnim prosekom kako bi se procenilo da li je bilo „normalno“ ili je bilo odstupanja ka „suvom“ ili „vlažnom“.

Globalno, ekstremi u skladištenju vode su u porastu, naveli su autori.

Dok je 75 odsto kopnene površine imalo normalan kapacitet skladištenja vode 2009. godine, procenat je do 2025. godine pao na oko trećine.

Ovaj razvoj je uglavnom posledica povećanja sušnih regiona, čiji se udeo više nego utrostručio sa 12 odsto u 2009. na skoro 43 odsto u 2025. godini, pokazali su podaci.

Nasuprot tome, kopnena površina klasifikovana kao vlažna ostala je slično velika tokom poslednje 24 godine i prošle godine se približila stanju u kojem je bila pre više od 20 godina.

Regionalne razlike: Afrika je izuzetak, Arktik i Evropa su posebno pogođeni

Međutim, globalni pregled omogućava samo opštu procenu i ne uzima u obzir detaljno regionalne razlike.

Nijansiranija slika se dobija ispitivanjem 61 kontinentalnog rečnog regiona i njihovog razvoja u poslednje 24 godine. Za svaki od ovih velikih rečnih slivova i svake godine, prosek svih posmatranja je označen bojom: crvena označava nestašicu vode, plava višak vode.

Od svih regiona sveta, samo je Afrika zabeležila značajno povećanje skladištenja vode, dok su Australija i Okeanija takođe pokazale manje povećanje.

Nasuprot tome, smanjenje se može primetiti u ostalim regionima, pri čemu je posebno upečatljivo topljenje glečera na Arktiku. U Evropi i na Bliskom istoku, sva područja sliva pokazuju smanjenje skladištenja vode, navode autori.

Na Bliskom istoku skladištenje vode opada od 2009. godine, dok se u Zapadnoj Evropi stalan pad primećuje tek od oko 2014. godine.