U trenutku dok Evropi preti nestašica gasa, Rusija je objavila da je njena protivvazdušna odbrana srušila svih devet dronova kojima je napadnuta kompresorska stanica za gas kod Krasnodara, uz tvrdnju da su letelice bile ukrajinske. Ovaj pogon je deo gasovodnog sistema Turski tok.
Ministarstvo odbrane Rusije je saopštilo da je kompresorska stanica Russkaya nastavila s redovnim radom nakon što je vojska 11. januara osujetila napad dronovima. Oboreno je svih devet bespilotnih letelica, koje je poslala Ukrajina, stoji u objavi. Ovo postrojenje u ataru sela Gaj-Kozdor opslužuje Turski tok.
Taj gasovod prolazi ispod Crnog mora do Trakije, oblasti u evropskom delu Turske. Krhotine od jednog drona su izazvale manju štetu na jednoj zgradi i opremi u okviru brojila za gas, otkriva ministarstvo.
Zbog hladnije zime, napad na infrastrukturu u sistemu Turski tok pojačao bojazan za snabdevanje gasom
Izveštaj o navodnom incidentu se pojavio u trenutku kada su evropske države, a pogotovo Velika Britanija, zabrinute zbog opadanja količine uskladištenog gasa. Najveći deo pritiska je pripisan natprosečno hladnijem vremenu.
Međutim, postoji još jedan velik faktor. Ukrajina je ranije odustala od obnavljanja ugovora s Rusijom i na početku godine obustavila protok gasa ka Centralnoj Evropi.
Tako je Turski tok, dužine preko 930 kilometara, ostao jedini direktni gasovod. Na njega se nastavlja Balkanski tok, koji prolazi kroz Bugarsku, Srbiju i Mađarsku. Inače, iz Rusije u Tursku ide i Plavi tok. Ta interkonekcija ispod Crnog mora izlazi u Malu Aziju.
Količina gasa u TAP-u oborena na tek petinu uobičajenog nivoa
Osim toga, kvar na azerbejdžanskom gasnom polju Shah Deniz doveo je do poremećaja u snabdevanju evropskog tržišta preko Južnog gasnog koridora. On se sastoji od Južnokavkaskog cevovoda, Transanadolskog gasovoda (TANAP) i Transjadranskog cevovoda – TAP.
Smanjenje isporuka od 7. januara pogodilo je Grčku, Bugarsku, Srbiju i Italiju. Količina je danas još drastično smanjena, na tek petinu uobičajenog nivoa, kako je registrovano u tački interkonekcije Turske i Grčke.
Azerbejdžan je prvo objavio da će isporuke u potpunosti biti obnovljene 11. januara, a zatim to odložio do 15. januara. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 12. januara da su ga vlasti Azerbejdžana uverile da aktuelni rezovi neće uticati na Srbiju.
Predsednik Aleksandar Vučić je objavio da je iz Azerbejdžana dobio uveravanja da umanjenje toka neće uticati na Srbiju
S druge strane, energetski sistem Srbije je u riziku zbog novih sankcija Sjedinjenih Država i Britanije, čija je meta ruski državni Gazprom Neft. Mere protiv te kompanije, koja drži 50 odsto NIS-a, uvedene su prošle nedelje.
Od ostalih vesti treba pomenuti da je ministar energetike Rumunije Sebastijan Burduža izjavio da prekid toka gasa kroz Ukrajinu ne ugrožava njegovu zemlju. Dodao je da domaća proizvodnja potpuno pokriva potražnju. Rumunija je prošle godine postala najveći proizvođač gasa u Evropskoj uniji, naglasio je Burduža i podsetio da je početak proizvodnje na pomorskom gasnom polju Neptun Deep zakazan za 2027. godinu.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.