REN21: Još jedna rekordna godina za obnovljive izvore energije

U svetu je prošle godine oboren novi rekord u novoinstalisanim kapacitetima obnovljivih izvora energije (OIE) od 161 gigavata (GW). Time su se globalni kapaciteti povećali za gotovo devet odsto u odnosu 2015. godinu na gotovo 2.017 GW, pokazao je godišnji izveštaj o OIE mreže REN21. Međutim, energetska tranzicija se ne odvija dovoljno brzo da bi se ispunili ciljevi Pariskog klimatskog sporazuma, jedan je od zaključaka ovog izveštaja.

Od novih instalisanih kapaciteta 47 odsto čine solarni fotonaponski kapaciteti, a slede energija vetra sa udelom od 34 odsto i hidro energija sa 15,5 odsto, navodi se u godišnjem izveštaju o stanju u oblasti  OIE u svetu (Renewables 2017 Global Status Report) mreže REN21.

Nekoliko zemalja u jugoistočnoj Evropi su u izveštaju izdvojene zbog svojih dostignuća. Turska je zauzela drugo mesto po novim kapacitetima i proizvodnji energije u 2016. iz geotermalnih izvora, kao i po kapacitetima za zagrevanje vode na solarnu energiju. Izveštaj je pokazao da je Turska sa 44 odsto procenata novoinstalisanih kapaciteta za geotermalnu energiju predvodnik u toj oblasti, zajedno sa Indonezijom.

Kipar je rangiran kao treći po kapacitetima solarnih kolektora za zagrevanje vode po stanovniku, a Grčka je na petom mestu. Kipar je peti po udelu potražnje električne energije pokrivene proizvodnjom iz energije vetra, a Rumunija je sedma.

Više pozitivnih trendova

Obnovljivi izvori energije postaju najpovoljnija opcija kada je reč o troškovima, navodi se u izveštaju i dodaje da nedavni poslovni dogovori u Danskoj, Egiptu, Indiji, Meksiku, Peruu i Ujedinjenim Arapskim Emiratima pokazuju da se električna energija iz OIE isporučuje po ceni od 0,05 dolara po kilovat satu ili manje. To je znatno manje od cene struje proizvedene iz fosilnih goriva ili nuklearnih postrojenja u tim zemljama.

U Nemačkoj su pobednici dve nedavno održane aukcije za vetroparkove u moru u tome uspeli jer su računali samo na veleprodajnu cenu struje bez potrebe za državnom podsticajima, što pokazuje da OIE mogu da budu najjeftinija opcija.

Integracija velikih količina energije iz varijabilnih obnovljivih izvora energije je moguća i bez oslanjanja na fosilna goriva ili nuklearnu energiju, ako se obezbedi dovoljno fleksibilan sistem električne energije – putem interkonkecija mreže, sektorskog povezivanja, primene tehnologija poput IKT, sistema za skladištenje energije kod električnih vozila i toplotnih pumpi, navodi se u izveštaju i zaključuje da potreba za takozvanim base load (osnovno opterećenje za koje se koriste termo i nuklearne elektrane) predstavlja mit.

Ovakva fleksibilnost ne samo da balansira proizvodnju iz varijabilnih generacija već optimizuje sistem i smanjuje ukupne troškove proizvodnje. Zato ne čudi što raste broj zemalja koje uspešno upravljaju maksimumom proizvodnje energije iz obnovljivih izvora koji je blizu ili premašuje 100 odsto. I Danska i Nemačka su u 2016. godini, na primer, uspešno upravljale maksimum električne energije iz OIE koji je bio 140 odsto, odnosno 86,3 odsto,

Kada je reč o energiji koja je povezana sa emisijama CO2 koje nastaju iz fosilnih goriva i industrije, situacija se nije bitnije menjala treću godinu za redom, iako je globalna ekonomija beležila rast od  3 odsto a potražnja za energijom je bila povećanja. To se može pre svega pripisati manjem korišćenju uglja, ali i povećanju kapaciteta OIE i unapređenju energetske efikasnosti.

U izveštaju se navode i drugi pozitivni trendovi, uključujući pozitivne efekte inovacija i proboja u tehnologijama skladištenja koji sve više omogućuju dodatnu fleksibilnost sistemima električne energije. U 2016. godini oko 0,8 GW novih kapaciteta naprednih sistema skladištenja je pušteno u rad, tako da su krajem godine ti kapaciteti iznosili 6,4 GW.

Tržišta mini-mreža i samostalnih sistema se brzo razvijaju a poslovni modeli PAYG (Pay-As-You-Go), podržani mobilnim tehnologijama, doživljavaju bum. U 2012. godini ulaganja u PAYG solarne kompanije iznosili su samo  tri miliona dolara, a prošle godine ta suma je porasla na 223 miliona dolara sa 158 miliona u 2015. godini.

„Svet svake godine dodaje više kapacitetea OIE nego novih kapaciteta za sve vrste fosilnih goriva. Jedan od najvažnijih zaključaka ovogodišnjeg izveštaja je da je holistički, sistematičan pristup ključan i on treba da postane pravilo a ne izuzetak. Kako bude rastao udeo OIE, biće nam potrebna ulaganja u infrastrukturu kao i sveobuhvatan set oruđa: integrisane i međusobno povezane prenosne i distributivne mreže, mere za balansiranje ponude i potražnje, sektorsko povezivanje (na primer integracija energetskih i transportnih mreža) i primena široke lepeze tehnolgija”, rekao je predsedavajući REN21 Arturos Zervos.

Nedovoljan napredak iz ugla Pariskog sporazuma

Izveštaj je pokazao da se energetska tranzicija ne odvija odvoljno brzo da bi se dostigli ciljevi Pariskog sporazuma.

Iako su globalne investicije u nove kapacitete za struju i gorivo iz OIE bile gotovo dvosturko veće od investicija u fosilna goriva, ulaganja u postrojenja za OIE su se smanjila za 23 odsto u odnosu na 2015. Na tržištima u razvoju te investicije su pale za 30 odsto na 116,6 milijardi dolara, dok su se u razvijenim zemljama smanjile za 14 odsto na 125 miliona dolara. Investicije su i dalje u velikoj meri usmerene na energiju vetra i solarne fotonaponske sisteme, ali tehnologije za sve vrste OIE moraju biti iskorišćene da bi globalno zagrevanje ostalo ispod 2 stepena Celzijusa.

Sektori transporta, grejanja i hlađenja i dalje zaostaju za sektorom energetike. Korišćenje OIE za grejanje i hlađenje ostaje izazov zbog jedinstvene prirode tog tržišta. Dekarbonizacija sektora transporta zasnovana na OIE još se ozbiljno ne razmatra niti se doživljava kao prioritet. I pored značajnog porasta prodaje električnih vozila, uglavnom zbog pojeftinjenja tehnologije skladištenja, još mnogo toga mora da se uradi da bi se obezbedila dovoljna infrastruktura i da bi se ta vozila kretala na struju iz OIE. Sektori brodarstva i aviosaobraćaja ostaju najveći izazov, a politike koje su donošene i prekidi u trgovini nisu dovoljno podstakli pronalaženje rešenja.

Subvencije za fosilna goriva otežavaju napredak, konstatuje se u izveštaju. U svetu subvencije za fosilna goriva i nuklearnu energiju i dalje dramtično premašuju subvencije za tehnologije OIE. Krajem 2016. godine više od 50 zemalja je obećalo da će postepeno ukidati subvencije za fosilna goriva, i neke reforme su sprovedene, ali to nije dovoljno. U 2014. godini odnos subvencija za fosilna goriva i subvencija za OIE bio je 4 prema 1. Na svaki dolar utrošen za OIE, vlasti bi potrošile 4 dolara nastavljajući zavisnosti od fosilnih goriva.

„Svet je u trci s vremenom. Najvažnija stvar koju bismo mogli da uradimo da bismo smanjili emisije CO2 na brz i isplativ način, jeste da postepeno ukidamo uglj i podstičemo investicije u energetsku efikasnost i OIE. Kina je, kada je u januaru najavila da odustaje od više od 100 termoelektrana koje je razvijala, dala primer drugim vladama: promena se dešava brzo kada vlasti delaju – uvođenjem jasne, dugoročne politike, finansijskim signalima i podsticajima“, rekla je izvršni sekretar REN21 Kristine Lins.