Solarni paneli po prvi put su u Evropskoj uniji, tokom juna i jula, obezbedili deset odsto ukupne proizvodnje električne energije. Rekordan rezultat, ipak, ne daje razlog za preveliko slavlje jer godišnji rast proizvodnje energije u solarnim elektranama mora da se udvostruči kako bi EU ispunila cilj od 55 odsto smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte do 2030. godine.
Nova analiza nezavisnog instituta Ember pokazuje da su rekordi u proizvodnji električne energije u solarnim panelima ostvareni u osam zemalja EU, a Mađarska je čak učetvorostručila udeo ove energije od 2018. godine do danas. Obeshrabrujući je podatak da su uprkos svemu solarni paneli proizveli manje električne energije od evropskih termoelektrana na ugalj u junu i julu.
Ipak, kako se navodi u analizi, tržište solarne energije spremno je da podrži prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije, jer je cena proizvodnje električne energije u solarnim elektranama 50 odsto niža nego u elektranama na fosilna goriva.
Globalni nivelisani troškovi proizvodnje električne energije (eng. LCOE) iz fotonaponskih elektrana veće snage smanjili su se skoro sedam puta od 2010. do 2020. i sada iznose 57 USD/MWh.
Osam zemalja EU postavilo je novi rekord
Proizvodnja energije u solarnim elektrana u junu i julu sve je veća, pa je tako ove godine dostigla 39 TWh, u poređenju sa 28 TWh u istom periodu 2018. Rast se ubrzava što govore podaci da je razlika između 2021 i 2020. bila 5,1 TWh, između 2020. i 2019. 3,1 TWh, a između 2019. i 2018. 2,6 TWh, saopštio je Ember.
Osam zemalja EU postavilo je novi rekord tokom letnjih meseci ove godine: Estonija, Nemačka, Mađarska, Litvanija, Holandija, Poljska, Portugal i Španija.
Holandija i Španija su udvostručile udeo solarne energije
Sedam zemalja EU proizvelo je više od deset odsto električne energije iz solarnih panela. Holandija i Nemačka su imale udeo od 17 odsto, Španija 16 odsto, a Grčka i Italija 13 procenata.
Mađarska je učetvorostručila udeo solarne energije od 2018. do 2021, Holandija i Španija su ga duplirale, a Estonija i Poljska su sa nula udela stigle do deset odnosno pet odsto.
Po prvi put energija iz solara ove godine je pretekla energiju dobijenu iz uglja u Mađarskoj, što su prošle godine uspele Grčka i Portugalija, a nekoliko godina ranije Holandija, Italija, Francuska, Španija, Austrija i Belgija.
Mađarska je zabeležila povećanje udela sa tri na 12 odsto, dok je udeo energije iz uglja smanjen sa 17 na deset odsto, naveo je Ember.
Prvi znaci solarne revolucije u Evropi
Uprkos rekordima, proizvodnja električne energije iz solarnih panela i dalje je niža nego u elektranama na ugalj, koje su u junu i julu 2021. proizvele 14 odsto električne energije ili 58 TWh.
Evropska unija je u poslednje dve godine u proseku svake godine povećavala proizvodnju iz solarnih elektrana za 14 TWh. Međutim, procene Evropske komisije govore da se godišnji rast u narednih deset godina mora udvostručiti na 30 TWh kako bi se ispunili novi klimatski ciljevi EU do 2030.
Proizvodnja električne energije iz novih solarnih elektrana sada je upola jeftinija u odnosu na postojeće elektrane na fosilna goriva
Tržište solarne energije, kako navodi Ember, je spremno da podrži potreban rast. Proizvodnja električne energije iz novih solarnih panela sada je 50 odsto jeftinija nego u postojećim elektranama na fosilna goriva na velikim tržištima kao što su Nemačka, Velika Britanija, Italija, Francuska i Španija.
To su prvi znaci evropske solarne revolucije u zemljama poput Španije, Holandije, Mađarske, pa čak i Poljske, koja je zavisna od uglja, izjavio je Charles Moore, iz Embera.
Ali, kako je dodao, dug je put da solar obezbedi više energije od fosilnih goriva, čak i tokom letnjih meseci.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.