Slika; HEAL
Autor: Vlatka Matković Puljić, viši službenik za zdravstvo i energiju, Health & Environment Alliance (HEAL)
Zemlje Balkana još jednom su, ove zime, pogođene velikim zagađenjem vazduha, pa u većini njih građani danima udišu vazduh koji izaziva zdravstvene probleme. Podaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO) [1] pokazuju da Makedonija ima najveću stopu prerane smrtnosti čiji je uzrok zagađenje vazduha, kada se uporede sa zemljama Balkana i EU, a slede je Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Srbija.
Ovi brojevi znače da je u 2016. godini zagađenje vazduha dovelo do 4.388 preuranjenih smrtnih sučajeva u Srbiji, 2.793 u BiH, 1.702 u Makedoniji i 489 u Crnoj Gori.
Građani se bune
Zagađenje smogom na Zapadnom Balkanu može da traje danima. Ove zime srpska prestonica Beograd, je u nekim danima imala najgori kvalitet vazduha u svetu. Ni vazduh u Skoplju, u Makedoniji, nije bio mnogo bolji.
Građani Balkana podižu svoj glas protiv zagađenog vazduha koji im ugrožava zdravlje. Prošle godine hiljade građana u Tuzli (BiH), izašlo je na ulice tražeći od vlasti da nađu dugoročna rešenja za loš kvalitet vazduha u gradu. Isto se desilo i u drugim gradovima u regionu: u Pljevljima u Crnoj Gori, Bitolju, Skoplju i Tetovu u Makedoniji i Prištini na Kosovu*.
Nacionalne i lokalne vlasti ne čine gotovo ništa da spreče zagađenje vazduha
Tokom 2015. godine, srpski lekari su apelovali da se prestane sa proizvodnjom energije iz uglja radi poboljšanja kvaliteta vazduha, smanjenja učestalosti respiratornih, kardiovaskularnih i drugih bolesti povezanih sa zagađenjem vazduha, kao i smanjenja dugoročnih ekonomskih troškova za zdravstveni sistem.
Ali, situacija se nije poboljšala – nacionalne i lokalne vlasti ne čine gotovo ništa da smanje zagađenje vazduha.
Sporadično, postoje neki dobri primeri i pokušaji da se sprovedu konkretne akcije za poboljšanje kvaliteta vazduha. Na primer, Sarajevo izdaje upozorenja u kojima se od stanovnika traži da koriste prevozna sredstva koja ne zagađuju životnu sredinu i da smanje aktivnost na otvorenom, posebno u jutarnjim i večernjim satima kada je zagađenje smogom najgore. A, neki gradovi, poput Jagodine, u Srbiji, nude besplatan javni prevoz.
Ekonomske posledice se ignorišu
Međutim, nedostaju strukturne promene i dugoročne odluke, pa je kvaliteta vazduha iz godine u godinu sve lošiji. U suštini, vlade u regionu ignorišu ekonomske posledice.
Prema podacima SZO, region Jugoistočne Evrope gubi ekvivalent od 19% svog BDP-a na troškove povezane sa preranim smrtnim slučajevima uzrokovanim zagađenjem vazduha.
U Srbiji, zdravstveni troškovi povezani sa zagađenjem vazduha iznose 33,5% BDP-a, u BiH 21,5%, u Makedoniji 19,9% i Crnoj Gori 14,5%. Ovi procenti su znatno niži u Zapadnoj Evropi [2]. U Nemačkoj iznose 4,5%, a u susednoj Hrvatskoj 10,8%
Veštački održavane niske cene kriju pravu cenu energije iz fosilnih goriva
Glavni uzrok lošeg kvaliteta vazduha u regionu je sagorevanje uglja u termoelektranama, za proizvodnju električne energije, kao i korišćenje fosilnih goriva ili biomase u domaćinstvima i transportu.
U zemljama Zapadnog Balkana nalaze se elektrane koje su najveći zagađivači u celoj Evropi
Veštački održavane niske cene skrivaju stvarnu cenu energije koja se dobija iz fosilnih goriva – one ne uzimaju u obzir troškove vezane za životnu sredinu i zdravlje. Svi mi plaćamo dva puta subvencije za fosilna goriva – jednom kada se oskudna javna sredstva koriste za subvencionisanje zastarele proizvodnje energije iz fosilnih goriva i drugi put, kada društvo plaća zdravstvene troškove vezane za sagorevanje fosilnih goriva.
Uprkos skoro deset godina staroj obavezi da se okonča takva finansijska podrška, nedavni izveštaj Health & Environment Alliance (HEAL) otkrio je da su u proseku zdravstveni troškovi povezani s fosilnim gorivima više od šest puta veći od subvencija [3].
Postepeni prestanak korišćenja uglja trebalo je da je dosad već uveliko počelo, a prilika za to je 2018. kada bi zemlje Zapadnog Balkana trebalo da počnu da smanjuju emisije iz velikih ložišta i da usklade nacionalne zakone sa zakonima EU [4].
Danas se u zemljama Zapadnog Balkana nalaze elektrane koje su najveći zagađivači u celoj Evropi. Godišnje emisije iz 16 elektrana na ugalj, snage 16 GW, na Zapadnom Balkanu su gotovo jednako visoke kao i iz 296 elektrana na ugalj, snage 156 GW, u EU-28 [5].
Kontrola zagađenja vazduha iz termoelektrana na ugalj je velika prilika da se u narednoj deceniji spasi 6,460 života i uštedi 2,72 miliona evra u troškovima zdravstvene zaštite.
Da bi se došlo do ogromnih zdravstvenih ušteda, vlade Zapadnog Balkana moraju da počnu sa uspostavljanjem mera za kontrolu zagađenja, a postepeni prestanak korišćenja uglja trebalo bi ubrzati, zatvaranjem svih starih elektrana, ne gradnjom novih, i okončanjem državnih subvencija za ugalj.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.