Reč stručnjaka: Problem otpada u Srbiji – možemo li bolje i kako?

Nakon uvodnog teksta o problemima, izazovima i mogućim rešenjima za upravljanje otpadom u Srbiji, Balkan Green Energy News započinje seriju intervjua sa predstavnicima državnih institucija, poslovne zajednice, akademske zajednice i civilnog društva. Želja nam je da u razgovoru sa ekspertima koji se svakodnevno bave otpadom pokušamo da pronađemo odgovor na pitanje: Možemo li bolje i kako?

U prvom intervjuu, odgovore nam je dalo pet od ukupno šest sagovornika: Ivan Karić, državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine, Igor Jezdimirović, predsednik Udruženja inženjera zaštite životne sredine, Aleksandar Jovović, profesor na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, Dejana Milinković, direktor poslovnog udruženja Cementna industrija Srbije (CIS), i Suzana Obradović, generalna sekretarka Udruženja reciklera Srbije, a u narednim intervjuima, sagovornicima će se priključiti i Slobodan Minić, specijalni savetnik Fiskalnog saveta.

BGEN: Srbija je EK predala drugi Nacrt Pregovaračke pozicije za Poglavlje 27 u kom traži prelazni period od 11 godina od očekivanog pristupanja EU za sektor otpada. Šta je, međutim, potrebno uraditi do ulaska Srbije u EU?

Ivan Karić, državni sekretar, Ministarstvo zaštite životne sredine

Većina zahteva mora biti sprovedena pre pristupanja EU i mi očekujemo da ćemo deo problema otkloniti između 2021. i 2025. godine. U ovom trenutku, referentna godina pristupanja je 2025. Istovremeno je uočeno da je dostizanje potpune usaglašenosti sa pravnim tekovinama EU jedan od glavnih izazova u procesu pristupanja i da je neke zahteve moguće ispuniti samo u dugoročnom periodu.

Veći deo komunalnog otpada se, nažalost, još uvek odlaže na nesanitarne deponije, a procenat tretmana komunalnog otpada, prema zvaničnim izveštajima, bio je 3% u 2016. godini. Trenutni zahtevi EU su dostizanje 30% tretmana komunalnog otpada do 2020. godine, a prema revidiranoj direktivi 50% do 2035. godine. U ovom trenutku se može reći da ćemo vrlo teško dostići cilj od 30% do 2020. godine, ali cilj od 50% do 2035. očekujemo da dostignemo. Situacija je bolja sa ambalažnim otpadom, ali ciljevi za električni i elektronski otpad i baterije nisu dostignuti. S obzirom da su potrebna značajna finansijska sredstva, neophodno je definisati finansijski plan kojim ćemo pronaći sredstva potrebna za implementaciju svih zahteva.

U ovom trenutku se može reći da ćemo vrlo teško dostići cilj od 30% do 2020. godine, ali cilj od 50% do 2035. očekujemo da dostignemo

Javno-privatno partnerstvo (JPP) može da bude dobar model koji bi trebalo primenjivati u sektoru otpada, uz svakako strogu kontrolu države i inspekcijskih službi. Država takve projekte ne može sama da sprovodi najviše zbog nedostatka administrativnih i finansijskih kapaciteta. Neformalni podaci kojima trenutno raspolažemo pokazuju da nam nedostaje preko 2.000 zaposlenih u oblasti „ekologije“ na svim nivoima od lokalnog do nacionalnog, kako bi smo mogli da rešimo probleme i uvedemo red u životnoj sredini. Sa druge strane, kapacitete moramo da podižemo i zbog dobijanja sredstava od EU – potrebno je da imamo dobre projekte, ali i deo svojih „zelenih sredstava“ na osnovu načela „zagađivač plaća“ i onda možemo da očekujemo sredstva iz fondova EU.

Dejana Milinković, direktor, Cementna industrija Srbije (CIS)

Kao zemlja sa gotovo 3.600 deponija (od kojih je 165 opštinskih deponija, 5 sanitarnih i ostatak divljih) i svakodnevnom prosečnom proizvodnjom od 0,87 kg otpada po glavi stanovnika dnevno, Srbija traži rešenje svog problema sa otpadom. Prvi koraci morali bi da obuhvate preispitivanje i ažuriranje trenutno važećeg zakonodavnog okvira kojim se uređuje upravljanje otpadom u Srbiji, u smislu:

• Usklаđivanja nacionalnih propisa iz oblasti upravljanja otpadom sа еvrоpskim kаkо bi sе pоvеćао rаzvој, ulаgаnjа i zаpоslеnоst u оvоm sеktоru
• Izmene i dopune vаžеćih nacionalnih propisa о uprаvlјаnju i pоnоvnоm kоrišćеnju оtpаdа koji nisu оdrživi, niti sе mоgu аdеkvаtnо primеniti
• Uspostavljanja strоgih tеhničkih prаvilа о оdlаgаnju оtpаdа i izgrаdnji dеpоniја
• Uvođenja drastično viših iznosa nаknаda zа оdlаgаnjе, prе svеgа industriјskоg оtpаdа, kоје ćе оmоgućiti оdrživi rаd i оdržаvаnjе dеpоniја.

Rezultati primene odredbi propisa iz oblasti upravljanja otpadom u Srbiji, u proteklih 10 godina, pokazuju da je jаčаnjе kаpаcitеtа zа dоslеdnо sprоvоđеnjе prоpisа, zaista neophodno, a takođe i rаzviјаnjе sаrаdnjе izmеđu јаvnоg i privаtnоg sеktоrа.

Aleksandar Jovović, profesor, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu

Za početak je potrebno izraditi novu strategiju upravljanja otpadom s obzirom da je postojeća van primene, izvršiti transpoziciju EU propisa i jasno se odrediti prema primeni tih propisa.

U infrastrukturnom smislu, neophodno je primenom propisa ubrzati porast primene tretmana u sektoru upravljanja otpadom.

Takođe, potrebno je u saradnji sa drugim sektorima, van zaštite životne sredine, pospešiti primenu cirkularne ekonomije, koja nije novo svestsko čudo, već samo primena davno zaboravljenih znanja o korišćenju otpada kao sirovina.

BGEN: Mislite li da bi prelazni period od 11 godina nakon pristupanja EU bio dovoljan za postizanje ciljeva i kakvu strategiju biste Vi kao donosilac odluka ili da ste na poziciji donosioca odluka iskoristili? 

Ivan Karić, državni sekretar, Ministarstvo zaštite životne sredine

U slučaju kada se zahtevi EU ne mogu ispuniti pre pristupanja EU, potrebno je pregovarati dodatne – tzv. prelazne periode. Potrebe za prelaznim periodima ćemo finansijski i stručno obrazložiti dostavljanjem Specifičnih planova implementacije (DSIP). Svi DSIP-ovi će biti usvojeni od strane Vlade Republike Srbije i dostavljeni uz Pregovaračku poziciju za Poglavlje 27. U skladu sa novim zahtevima „paketa cirkularne ekonomije“ DSIP-ovi iz sektora otpada će morati da budu revidirani u narednom periodu. Prema trenutnim procenama biće potrebno investirati preko 8 milijardi eura u sektor otpada i voda, od čega se procenjuje da će nešto manje od polovine biti potrebno uložiti u sektor otpada. Pri tome treba imati u vidu da je sektor otpada komercijalno privlačniji, dok je sektor voda strateški sektor koji država ne sme i ne želi da tek tako prepusti na upravljanje privatnom biznisu.

Za sada koristimo pretpristupne fondove EU, a kada postanemo članica, imaćemo pristup kohezionim i strukturnim fondovima. Mi u ovom trenutku očekujemo oko 50% sredstava iz EU fondova, i u pretpristupnom periodu i kada postanemo članica EU, a ostatak novca očekujemo da bude obezbeđen iz nacionalnog budžeta (Zeleni fond, Fond za vode…) –  oko 30%, dok bi oko 20% bilo obezbeđeno kroz kredite, javno-privatna partnerstva (JPP), privatne i druge investicije.

U ovom trenutku deluje da bi prelazni period od 11 godina bio dovoljan za dostizanje ciljeva

U ovom trenutku deluje da bi prelazni period od 11 godina bio dovoljan za dostizanje ciljeva – tehnologije napreduju i snižava im se cena. Otpad je sektor koji može da bude višestruko interesantan za privatne investitore, za komercijalizaciju i uključivanje zelene – kružne ekonomije, što može da bude izvor dodatne zarade i otvaranje novih zelenih radnih mesta.

Aleksandar Jovović, profesor, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu

Kada kažete 11 godina svako će bez razmišljanja reći da je to više nego dovoljno vremena, ali ako bolje razmislimo, videćemo da je prošlo oko 15 godina od donošenja prve strategije upravljanja otpadom, a da na tehničkom, infrastrukturnom planu nismo baš previše odmakli.

Prošlo je oko 15 godina od donošenja prve strategije upravljanja otpadom, a da na tehničkom, infrastrukturnom planu nismo baš previše odmakli

Nisam donosilac odluka, a ako niste donosilac odluka, lako je govoriti šta da se učini, ali onda nije verovatno ni realno.

Igor Jezdimirović, predsednik, Udruženje inženjera zaštite životne sredine

Strategija koju bih koristio jeste izgradnja sistema baziranog na znanju i realnim podacima, koje vode stručni timovi sa jasnim ciljevima, podelom uloga i odgovornosti i posledicama po odgovorne ako do ispunjavanja ciljeva ne dođe.

11 godina je dug period za koji se može mnogo toga uraditi ukoliko postoji volja i znanje.

Pametni ljudi se pripremaju za promene koje dolaze, glupi čekaju da ih promena lupi po čelu.

BGEN: Od kakvog je značaja uspostavljanje primarne selekcije otpada u Srbiji iz perspektive države/vaše industrije/organizacije?

Ivan Karić, državni sekretar, Ministarstvo zaštite životne sredine

Uspostavljanje sistema primarne selekcije otpada u ovom trenutku deluje kao ključni problem, jer ako na mestu generisanja otpada razvrstate otpad, praktično imate čiste sirovine koje možete kroz tretman da vratite ponovo u proces proizvodnje.

U Strategiji upravljanja otpadom 2009-2019 je prepoznata važnost primarne separacije i hijerarhije upravljanja otpadom. Izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom koje su stupile na snagu u martu 2016. godine propisane su obaveze jedinica lokalne samouprave da urede selekciju i odvojeno sakupljanje otpada radi tretmana. To je trebalo biti realizovano najkasnije u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. Sada izlazimo iz tog perioda, a i dalje imamo probleme u ovom sektoru.

Očekujemo, međutim, da u narednom periodu i uz izmene Zakona o otpadu, uspostavljanjem održivog sistema primarne separacije dođemo do toga da će se višestruko smanjiti količina otpada koji se odlaže na deponije, a da će se zahvaljujući izdvojenim frakcijama unaprediti postojeći sistem ponovnog iskorišćenja otpada i doprineti da se umesto generisanja problema (povećanje degradiranih površina usled izgradnje i proširenja deponija) generiše određena dobit, kroz valorizaciju odvojenih frakcija otpada.

Ipak se očekuje da do kraja 2020. godine transponujemo najveći broj propisa EU

Mada ni neki zakoni predviđeni za usvajanje tokom 2018. godine nisu usvojeni zbog drugih prioriteta, ipak se očekuje da do kraja 2020. godine transponujemo najveći broj propisa EU. Po planu, izmene zakona o otpadu bi trebalo da budu usvojene u 2019. godini, ali očekujem da će biti prebačene za početak 2020. godine jer imamo i novi paket direktiva u EU koji unose pojam zelene i cirkularne ekonomije i postavljaju nove ciljeve. Taj novi „zeleni paket“ treba ugraditi i u izmene zakona o otpadu Srbije.

Dejana Milinković, direktor, Cementna industrija Srbije (CIS)

Primarna selekcija otpada na mestu njegovog nastanka od suštinske je važnosti za dalje postupke održivog upravljanja otpadom. Naime, izоstајаnjе rаzdvајаnjа otpada nа izvоru оmоgućаvа dа sе visоkа vlаžnоst оtpаdа оrgаnskоg pоrеklа (оtpаci оd hrаnе) prеnоsi i nа svе оstаlе kоmpоnеntе оtpаdа, pоgоtоvо nа pаpir i kаrtоn kојi zајеdnо činе slеdеću nајznаčајniјu grupаciјu komunalnog otpada. Tako pomešana, ova masa otpada tеškо dа sе prаktičnо mоžе iskоristiti zа bilо kојu pоnоvnu upоtrеbu, а pоsеbnо sе nе mоžе upоtrеbiti u cеmеntnim pеćimа.

Direktna posledica jako slabo razvijene primarne selekcije otpada u Srbiji je nеdоvоlјnа kоličinа оtpаdа pоdоbnоg zа upоtrеbu u cеmеntnim pеćimа

Direktna posledica jako slabo razvijene primarne selekcije otpada u Srbiji je nеdоvоlјnа kоličinа оtpаdа pоdоbnоg zа upоtrеbu u cеmеntnim pеćimа. Drugim rеčimа, tо štо mоgu pоstојаti vеlikе kоličinе оtpаdа nе znаči i dа pоstоје dоvоlјnе kоličinе оtpаdа pоdоbnоg zа upоtrеbu u cеmеntnim pеćimа.

Nеrаzumеvаnjе оvе činjеnicе pоtičе iz nеpоznаvаnjа sаmоg prоizvоdnоg prоcеsа, pа sе nајčеšćе pоgrеšnо smаtrа dа sе bilо kаkаv оtpаd prоstо mоžе spаliti u cеmеntnim pеćimа. Оvо pоgrеšnо uvеrеnjе nајčеšćе је оsnоv sumnjе i оtpоrа prеmа upоtrеbi оtpаdа u cеmеntnim pеćimа јеr stvаrа nеоsnоvаni strаh dа ćе оnа pоvеćаti еmisiје zаgаđеnjа.

Suzana Obradović, generalna sekretarka, Udruženje reciklera Srbije

U Srbiji je neophodno uspostaviti održiv sistem upravljanja otpadom. Jedna od delova tog sistema jeste primarna separacija otpada. U novom nacrtu strategije upravljanju otpadom do 2024, koja je u pripremi, predviđeno je razdvajanje otpada u domaćinstvima u dve kante, a što bi bilo praćeno sekundarnim razdvajanjem otpada u reciklažnim centrima.

I ranije su pisani planovi ali većina lokalnih samouprava nije daleko odmakla. Osim toga, procenjuje se da oko trećina domaćinstava, uglavnom u selima, nije obuhvaćena ni sistemom sakupljanja komunalnog otpada, tako da bi i tu trebalo organizovti sakupljanje uz primarnu separaciju kako otpad ne bi završio na divljim deponijama, u prirodi ili se spaljivao.

Vidimo da je izuzetna zainteresovanost za razdvajanje otpada u domaćinstvima, ali bez uspostavljanja sistema to ne može da funkcioniše

Prema svakodnevnim upitima građana i kućnih saveta koje dobijamo u Udruženju vidimo da je izuzetna zainteresovanost za razdvajanje otpada u domaćinstvima, ali bez uspostavljanja sistema to ne može da funkcioniše. Građani koji u svojoj blizini imaju reciklažna dvorišta tj. kontejnere za metal, plastiku, papir, staklo, tekstil, pišu nam da odlažu otpad u ove kontejnere ali i pitaju da li se ovaj otpad zaista reciklira.

Kada uspostavimo uređen sistem upravljanju otpadom i kad se primene kazne za nepropisno odlaganje otpada, uz zajednički rad institucija, medija i NVO na edukaciji stanovništva, verujem da će dobri rezultati stići vrlo brzo.