Foto: Lična arhiva
Srbija je ovih dana dobila prvog prozjumera u kategoriji stambenih zajednica, ali nema puno razloga za slavlje jer primer iz Pančeva pokazuje da instaliranje solarnih panela na zgradama sa većim brojem stanova nije isplativo kao što je to slučaj kod domaćinstava u individualnim kućama. Izuzeci postoje, a to je slučaj kada u zgradi ima stanova sa velikom potrošnjom, odnosno kada se troše i kilovat-sati u crvenoj zoni, kao i kada se struja proizvedena u solarnim panelima koristi za pokrivanje zajedničke potrošnje u zgradi.
Srbija poslednjih meseci doživljava ekspanziju korišćenja solarne energije za sopstvenu potrošnju, pa je fotonaponske panele od kraja aprila do danas instaliralo 630 domaćinstava i 103 firme. Do nedavno, međutim, nije bila priključena nijedna stambena zajednica, iako je proizvodnja struje na krovovima stambenih zgrada moguća i izvodljiva.
Problemi domaćinstva zbog primene obračuna koji je nepovoljniji za njih se polako rešavaju izmenama Zakona o PDV-u, ali stambene zajednice se susreću delom sa istim, delom sa drugačijim nevoljama. Njima prepreke stvara nedovoljno jasan zakonodavni okvir i činjenica da Elektroprivreda Srbije (EPS) i Elektrodistribucija Srbije (EDS) taj posao nikada dosad nisu radili, ali i tehnička ograničenja koja su objektivna.
Vraniškovski: Dodatno sam osedeo
„Sed sam, ali sam posle ovog iskustva sa solarnim panelima, EPS-om i EDS-om dodatno osedeo“, kratko je svoje iskustvo sumirao za Balkan Green Energy News Aleksandar Vraniškovski. On je jedini član prve stambene zajednice koja je u Srbiji postala prozjumer.
Solarnu elektranu snage 10 kW, na zgradi sa pet stanova, je završio u martu prošle godine, a zvanično je počeo da proizvodi struju tek početkom decembra. U međuvremenu je morao da otplaćuje kredit koji je uzeo za solarne panele, a struju nije mogao da proizvodi jer je proces priključenja trajao osam meseci
„Nemam isti status kao domaćinstva, pa iako sam prozjumer koji se kod nas zvanično definiše kao neko ko troši i predaje energiju koju proizvede, mogu samo da je predajem, a ne mogu da je odmah trošim. To utiče na isplativost investicije, pa bi bio red da se nađe neko rešenje da se to promeni i da se procedura pojednostavi“, poručuje Vraniškovski.
Tehnička ograničenja nameću nepovoljniji režim korišćenja proizvedene struje
Suština je da prema sadašnjem zakonodavnom okviru i tehničkim ograničenjima stanari stambenih zgrada ne mogu direktno da koriste struju koju proizvedu solarni paneli, već prvo moraju da je isporuče EPS-u, a onda da je od te firme povuku. U odnosu na njih domaćinstva u porodičnim kućama mogu uvek da troše energiju koju sama proizvode.
Reč je, kako su to objasnili u EDS-u i EPS-u, o tome što solarna elektrana ne može da bude povezana direktno na instalaciju prozjumera u zgradi, kako bi mogao da je koristi kada je proizvodi, već mora da bude povezana na posebno brojilo koje predaje struju u mrežu EDS-a.
Izuzetak je situacija kada stanari zgrade odluče da instaliraju solarne panele kako bi obezbedili struju za zajedničku potrošnju (osvetljenje, lift, podstanica…). S obzirom da postoji jedno brojilo za ovu potrošnju situacija je ista kao kod klasičnog domaćinstva i moguće je direktno koristiti struju koju proizvede fotonaponsko postrojenje.
Mrežarina uvećava račun
Tehničko rešenje primenjeno kod stambenih zajednica dovodi to toga da prozjumer u stambenoj zgradi svu proizvedenu energiju isporučuje u mrežu, EPS-u, ništa ne može direktno da troši, a propisi kažu da se na preuzetu energiju plaća mrežarina ili naknada za obračun pristupa distributivnom sistemu. Mrežarinu plaćaju i domaćinstva koja su prozjumeri, ali oni povlače manje energije od EPS-a jer deo odmah direktno koriste.
Kako to izgleda u konkretnom slučaju stambene zajednice iz Pančeva i bilo kog domaćinstva u Srbiji? Ako oba imaju proizvodnju solarne elektrane od 1.000 kilovat-sati mesečno stambena zajednica mora da isporuči sve to EPS-u, dok domaćinstvo potroši 600 kWh direktno, a ostalo isporuči EPS-u.
Mrežarinu plaćaju svi potrošači struje u Srbiji, a i svetu
Ako stambena zajednica ima potrošnju od 800 kWh toliko i mora da povuče i na to plaća mrežarinu, a ako domaćinstvo ima istu potrošnju onda će 400 kWh potrošiti direktno, a povući samo 400 kWh i na to platiti mrežarinu.
Inače, ovu naknadu plaćaju svi potrošači struje u Srbiji, pa i u svetu. Iz nje se pokrivaju troškovi za korišćenje distributivne mreže, koju čine trafo-stanice i dalekovodi, oprema koja mora da se održava i da se u nju investira.
Distributivna mreža je slična auto-putu koju koriste vozila, jer se njome prenosi struja od proizvođača do potrošača, ili od prozjumera do sistema EPS-a koji je u ovom slučaju skladište i onda nazad do prozjumera kada mu je potrebna.
Mrežarina se obračunava po kilovat-satu i takođe ulazi u osnovicu na koju se obračunavaju PDV i akciza.
Vraniškovski: prvi račun će dosta toga reći
Vraniškovski kaže da je njegov motiv da instalira solarne panele bio da smanji račune koji iznose nekoliko desetina hiljada dinara. Nije hteo da to uradi kao stambena zajednica, ali je to, prema stavu EDS-a i EPS-a, koji su, kako kaže, bili veoma predusretljivi, bilo jedino rešenje. Na kraju je sklopio ugovor sa skupštinom stanara svoje zgrade i postavio solarne panele.
Niko od preostalih stanara zgrade nije hteo da mu se pridruži u instaliranju solarne elektrane, što bi mu smanjilo troškove koje je imao. Tako je morao da kupi posebno brojilo koje košta oko 120.000 dinara ili tri do četiri puta više od dvosmernog brojila koje nabavljaju prozjumeri u domaćinstvima u individualnim kućama
Vraniškovski ističe da se nestrpljenjem očekuje prvi račun, za decembar, kada će sve biti jasnije.
U stanu imamo veliku potrošnju, pa se ipak nadam da će račun zbog solarnih panela biti manji, kaže Vraniškovski.
“Bili su veoma predusretljivi dok su mu gulili kožu sa leđa”
S nestrpljenjem očekujem izveštaj o decembarskom računu za struju.
Suviše ste uprostili priču o prozjumeru.Tu struju što paneli na toj zgradi proizvedu a invertor na koji su paneli povezani pošalje u mrežu se ne skladišti nigde već se troši u istoj toj lokalnoj elektromreži koja se nalazi oko trafostanice u tom kraju.Tu struju nije moguće poslati dalje jer trofazni transformator u trafo stanici nije dvosmeran.Kada u toj lokalnoj mreži oko te zgrade ili te trafostanice bude više proizvodnje od potrošnje a to je recimo solar na 5 zgrada(prosečna potrošnja jednog stana po satu je 1kwh ) onda teoretski tom kraju ne bi ni bio potreban visoki napon iz Obrenovca na primer.Ali….Naidje oblak i proizvodnja momentalno padne na minimum jer nema tog skladištenja koje pominjete,znači ne može bez Obrenovca a tamo se loži ugalj i sve to košta i mora biti spremno.Teoretski oblačnost može pokriti pola zemlje za nekoliko minuta…Zato je moje mišljenje da je ovo sa pronzjumerima totalna glupost jer mi u svakom trenutku moramo imati spremno rezervno napajanje koje radi i troši ugalj i resurse.
Znači, konačno ste uspeli. Ajd da vidimo šta će biti na računu
Ne bih se složio sa Miletom da je to glupost (prozjumeri).
Tačno je da na nivou lokalne trafostanice može doći do zagušenja (ako svi potrošači ugrade solarne panele). Zato se za tu „rabotu“ dobija saglasnost-odobrenje od EDB-a, koji treba da se pobrine da do toga ne dođe.
Noću i zimi, kada postoji potrošnja, a nema proizvodnje iz solara, povlači se potrebna energija iz mreže.
Na taj način se u toku dana, a pogotovo leti, smanjuje potrošnja osnovnih energenata(uglja, gasa, vode,…).
Problem nas, korisnika solarne energije je što je tarifni sistem „neuređen“, tj. nije napravljen za ovakve slučajeve, što nam na mrežarinu naplaćuju, pored PDV-a (možda izmeniti zakon o PDV-u) i akcizu i ostale dažbine.
Ja sam problem rešio tako što sam ugradio sopstvenu akumulaciju, a iz mreže povlačim energiju tek kada mi se akumulacija isprazni, pri čemu ne predajem mreži nikakvu energiju. Znači nisam prozjumer. Naravno, to poskupljuje investiciju kao i troškove održavanja, ali pojednostavljuje proceduru i papirologiju.
Korektna analiza isplativosti takvog sistema biće moguća tek nakon nekoliko godina eksploatacije, sve ostalo je teorija.
Takođe bi bilo dobro kada bi se omogućilo da, kao prozjumer, proizvodim energiju na placu-vikendici na primer, a koristim je i tu, a i u stanu(kući) koji su u gradu ili na nekoj drugoj lokaciji.
Obzirom na postojeći zakon o energetici, po kome bi potrošači mogli da biraju od koga će kupovati-koristiti el.energiju. Naravno, ovo bi podrazumevalo i da se unesu izvesne korekcije kako u zakon o energetici, tako i u tarifnom sistemu.
Svako ima svoje misljenje u komentarima i to je sasvim ok, ali bih vleo da cujem od Vojislava kako akomulira AC pa istu koristi u domacinstvu?
Ja to trazim na internetu ali ne nalazim resenje.
Cuo sam da neki nemci razdvajaju vodu na vodonik i kisenonik pa taj vodonik koriste za proizvodnju energije tokom zime. Ne znam ima li istine u tome.