Prozjumer u Srbiji – nemoguća misija?

Autor: Dr Aleksandar Janjić, Univerzitet u Nišu, Elektronski fakultet, Katedra za elektroenergetiku

Možda još više od srpskih elektrodistributivnih preduzeća, srpski jezik se opire novotarijama i kovanicama. Zbog toga se svaki pokušaj prevođenja pojma „prozjumer“ završava na simpatičnom incidentu. Prozjumer je termin koji je još 1980. skovao američki futurista Alvin Tofler u svojoj knjizi „Treći talas“, kako bi označio aktivnu ulogu koju bi preuzeo potrošač kada se dobra koja koristi maksimalno prilagođavaju masovnoj produkciji (prosumer = producer + consumer). Međutim, ovaj termin dobija novi značaj dobija tek poslednjih godina, integracijom informacionih tehnologija i obnovljivih izvora u ono što se često naziva „pametna mreža“.

Jednostavno, prozjumer bi mogao da se definiše kao učesnik na tržištu električne energije koji je istovremeno i potrošač i proizvođač energije. Pitanje koje se, naravno, nameće je i da li je u Srbiji moguće ustanoviti ovu kategoriju učesnika na tržištu i da li i kod nas neko može da bude prozjumer.

Zakonska procedura, ipak, postoji

„Nužda zakon menja“ – poslovica je koja možda najbolje oslikava trenutno stanje zakonske regulative u Srbiji i mogućnosti uvođenja novih aktera.

Pojeftinjenje fotonaponskih panela, poskupljenje električne energije i povećan broj zahteva za priključenje malih elektrana naterali su i poslovično inertan EPS da promeni svoje odredbe

Zakon o energetici predvideo je mogućnost da i domaćinstva budu proizvođači električne energije – citiramo član 70. ovog zakona: „Status povlašćenog proizvođača, privremeni status povlašćenog proizvođača i status proizvođača iz obnovljivih izvora može steći i fizičko lice koje proizvodi električnu energiju iz obnovljivih izvora samo za jednu elektranu instalisane snage do 30 kW pod uslovima propisanim u st. 1-3. ovog člana“. Međutim, podzakonski akti koji to omogućavaju nisu bili donešeni jer, istini za volju,  za to sve do danas nije ni bilo potrebe.

Pad cena fotonaponskih panela, rast cena električne energije i povećani broj zahteva za priključenje malih elektrana naterali su i poslovično inertnu Elektroprivredu Srbije (EPS) da promeni svoje odredbe. Novim pravilima o radu distributivnog sistema iz 2017. godine omogućen je i paralelan rad male elektrane sa distributivnim sistemom gde se deo energije predaje u mrežu, a deo koristi za napajanje sopstvenih potreba. Podsećamo da starim pravilima ovakav rad ne samo da nije bio predviđen, već je bilo i zabranjeno predavati viškove energije u mrežu.

Naravno, i dalje postoji obaveza svih budućih prozjumera da se jave nadležnoj elektrodistribuciji kako bi dobili Uslove za projektovanje i priključenje, uz poštovanje Zakona o planiranju i izgradnji. Tehničke uslove paralelnog rada elektrane sa mrežom određuje operator distributivnog sistema (EPS Distribucija), između ostalog i ugradnju brojila kojim se može registrovati tok energije u oba smera. Investitor elektrane ne može samostalno da nabavlja brojilo.

Kada prozjumeri ispune sve zahteve za tehničko priključenje elektrane, poslednji korak je potpisivanje ugovora sa nekim od registrovanih snabdevača električnom energijom za otkup viškova energije, pre priključenja solarnog sistema na distributivnu mrežu.

Postoje i problemi

U teoriji, dakle, ukoliko bi neko želeo da zvanično priključi fotonaponsku elektranu, može da pokrene postupak priključenja „elektrane za sopstvene potrebe“. Jedan od problema je, međutim, što ljudi iz lokalnih distribucija nisu baš upućeni šta da rade kada se susretnu sa ovakvim zahtevom.

Postoji i problem vezan za prihodovanje fizičkih lica od prodaje viškova električne energije. Potreban je adekvatan fiskalni model da fizičko lice ostvari prihod bez registracije pravnog subjekta (preduzetnička radnje ili privrednog društva).

Neto merenje kao rešenje

Jedno od rešenja koje bi omogućilo mnogo lakši pristup sistemu i ostvarivanje uloge prozjumera je svakako i princip neto merenja (eng. net metering). Po ovom principu, vlasniku male elektrane u domaćinstvu se pri mesečnom obračunu za električnu energiju i mrežarinu računa samo razlika između energije koja je preuzeta i predata u mrežu. Model se masovno primenjuje u inostranstvu i struka ga ocenjuje kao glavni preduslov masovnije upotrebe fotonapona.

Sa sadašnjim cenama električne energije u Srbiji, ugradnja solarnih panela u domaćinstvu bi se isplatila za 10 godina

Model, naravno, nije savršen i za prozjumere koji izjednače potrošenu i proizvedenu energiju praktično znači besplatno korišćenje distributivne mreže, čime bi se umanjili prihodi EPS-a, odnosno indirektno povećao trošak ostalim korisnicima mreže. Vlada Hrvatske je, na primer, vodeći se tim obrazloženjem odbila predlog Zakona o samosnabdevanju električnom energijom po modelu neto merenja – tzv. Zakon o mikrosolarima, iako je na poslednjem mestu po instalisanoj snazi u solarnim elektranama u Evropskoj uniji.

Sa sadašnjim cenama struje u Srbiji, ugradnja solarnih panela u domaćinstvu bi se isplatila za 10 godina, pod uslovom da potrošač najveći deo energije potroši za sopstvene potrebe, a samo manji deo (do 20%) preda u mrežu. Sa usvajanjem odredbe o neto merenju, period otplate se smanjuje na 7 godina.

Šta promoviše Evropska komisija?

U svojoj osnovi neto obračun (eng. net billing) izjednačava cenu isporučenog viška električne energije s cenom električne energije u bilo kom trenutku u godini, zbog čega prozjumeri u zemljama sa visokom cenom struje možda i nemaju prevelikog interesa da prilagode svoju proizvodnju i potrošnju.

Zbog toga, umesto navedenog pristupa koji se smatra zastarelim, Evropska komisija i regulatori promovišu okvir u kojem bi se svaki višak vrednovao prema tržišnim cenama, jednako kao što bi i cena preuzete električne energije trebalo da reflektuje cenu na tržištu.

Srbija je, međutim, tek na početku svog puta ka razvijenom tržištu i aktivnim mrežama, pa bi i koraci koje pravi trebalo da budu odmereni. Neto merenje je, imajući u vidu pozitivna iskustva drugih zemalja, ali i nezavidno mesto koje zauzimamo po broju instalisanih panela, korak u dobrom pravcu.