Foto: Đorđe Tomić
Oporezivanje emisija ugljen-dioksida je neizbežno, da li u vidu prekogranične takse na CO2, koju sprema Evropska unija, ili preko nacionalnog sistema i pogodiće i privredu i građane. Posledice se mogu ogledati i u zatvaranju fabrika i poskupljenju električne energije, pa je potrebno što pre o tome javno razgovarati, poručili su privrednici i stručnjaci na konferenciji Privreda Srbije na tržištu električne energije, koju je organizovao portal Balkan Green Energy News.
Razgovor na temu prekogranične takse na CO2, koju priprema Evropska unija za uvoz cementa, gvožđa, čelika, đubriva, aluminijuma i električne energije iz zemalja koje nemaju oporezivanje emisija, vođen je na panelu Srbija pred izazovom uvođenja prekogranične CO2 takse.
Konferenciju su otvorili Artur Lorkowski, direktor Sekretarijata Energetske zajednice, Urs Šmid, ambasador Švajcarske u Srbiji, i Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike.
Moderator panela Srbija pred izazovom uvođenja prekogranične CO2 takse bio je konsultant Stevan Vujasinović.
Milka Mumović, iz Sekretarijata Energetske zajednice, podsetila je da je prekogranična taksa na CO2 pripremana više od dve godine, predlog uredbe je predstavljen u julu 2021, a njeno usvajanje se očekuje do kraja godine.
Uvođenje od 1. januara 2026, a možda i godinu dana ranije
„Cilj je da se spreči ‘curenje ugljenika’ (eng. carbon leakage; prim. aut. seljenje firmi iz EU u druge zemlje koje nemaju naplatu emisija CO2 ili su uslovi naplate povoljniji) i uvoz robe u čijoj proizvodnji nastaju velike emisije“, rekla je ona.
Sadašnji predlog, kako je navela, predviđa da uvođenje ove takse na električnu energiju može da bude izbegnuto pod određenim uslovima. Prekogranična taksa na CO2 će u praksi robu na koju nije plaćen porez na CO2 učiniti skupljom u EU i otežaće uslove njenog uvoza.
Naime, uvoznici, koji su obveznici plaćanja, moraće da obavljaju dosta zahtevnih administrativnih poslova, od provere da li je porez na CO2 plaćen u zemlji proizvodnje do plaćanja same takse, objasnila je ona.
Strogi uslovi za izuzeće električne energije od naplate takse
Mumović je navela i uslove za izuzeće: spajanje nacionalnog tržišta električne energije sa evropskim, usvajanje i sprovođenje propisa EU o tržištu električne energije, zaštiti životne sredine, klimi, zatim propisa o praćenju, izveštavanju i verifikaciji emisija, usvajanje nacionalnog energetskog i klimatskog plana (NEKP), sa jasnim planom dekarbonizacije do 2050. i odluka o uvođenju oporezivanja CO2 iz elektrana.
Zainteresovane zemlje kroz izveštaje, prvi 2025, a drugi 2029, dokazuju da su ove uslove i ispunile u praksi, istakla je Mumović.
Damir Miljević, konsultant u oblasti energetske tranzicije, govorio je o rokovima uvođenja CBAM-a. Naime, Evropska komisija traži uvođenje od 1. januara 2026, a Evropski parlament godinu dana ranije. Prelazni period, odnosno vreme u kojem će izvoznici i uvoznici „vežbati“ njeno uvođenje, trajao bi od 2023. do 2025, prema predlogu Evropske komisije, a godinu dana manje prema trenutnom stavu Evropskog parlamenta.
Miljević: izuzeće kao da je uvela EU zbog sebe, a ne regiona
Kod električne energije postoje uslovi za izuzeće, ali, kako je rekao, pitanje je zbog koga je to uvedeno i kome je to ustupak, i dodao da je jedini izvoznik električne energije u regionu BiH.
„Mislim da su to izuzeće Evropljani pripremili za sebe kako bi mogli da do 2030. bez posledica da uvoze prljavu, ali i jeftinu električnu energiju sa Balkana“, istakao je on.
Kada se pogleda ostala roba, cement, gvožđe, čelik, đubrivo, aluminijum, jasno je da su u balkanskim zemljama to sve velike firme i sve bi trebalo da zabrine šta će se s njima dešavati.
„Nemamo sada jasnu sliku kako će CBAM da naudi izvozu sa Balkana, i zato u ovim zemljama mora da se o tome otvori priča u javnosti. Bilo bi dobro da se u poslovno-privredno-politički ambijent unese ova priča, da se svi uključe u razgovor, jer se može desiti da posle uvođenja takse vlasnici firmi kažu da im se ne isplati više da rade, i da stave ključ u bravu, a vi vidite šta ćete sa 10-15 hiljada radnika“, upozorio je on.
Knjeginić (Lafarge Srbija): dajte nam iste uslove kao u drugim zemljama i plaćanje CO2 neće biti problem
Jedan od sektora koji će biti pogođen u prvom naletu je proizvodnja cementa. Dimitrije Knjeginjić, direktor kompanije Lafarge Srbija, istakao je da su oni spremni za plaćanje CO2 u delu koji zavisi od njih, ali ne i u delu koji zavisi od drugih, a utiče na njihovo poslovanje.
Tako će u cilju priprema za plaćanje emisija CO2, sav transport ove firme, kamioni na dizel, početkom sledeće godine preći na komprimovani prirodni gas, a potpisan je i predugovor za instaliranje solarne elektrane snage 27-28 MW, kako bi se obezbedila zelena energija.
Sav transport, tačnije sve kamione na dizel, Lafarge će prebaciti na komprimovani prirodni gas
U delu proizvodnog portfolija, kako je naveo Knjeginić, već su smanjene emisije CO2 od 20 do 50 odsto. Lafarge Srbija je uveo prvi na nivou grupacije beton sa smanjenim CO2 od 30 do 50 odsto, a za koji dan počinje pakovanje cementa, koji ima smanjene emisije CO2 za 50 odsto.
Ali, tamo gde postoje problemi je regulativa. Tako, kaže Knjeginić, ne postoji mogućnost ponovne upotrebe građevinskog otpada, kao što je beton, cigla, crep, malter, šljunak, kamen, stari autoputevi, što bi ova firma mogla da iskoristi i tako značajno smanji emisije CO2. U EU, dodaje, to je moguće.
Cementna industrija ne može da koristi građevinski otpad i da uvozi alternativna goriva, što je dozvoljeno i u regionu i u EU
Takođe, tu je i problem sa alternativnim gorivima. U EU je dozvoljeno kretanje alternativnih goriva, koja su, prema rečima Knjeginića, bolja od fosilnih goriva u ekološkom smislu, imaju manje emisije CO2, ali i sumpornih oksida.
„Od pet-šest opcija da se borimo sa CO2, dva nama nisu dostupna: ne možemo da koristimo građevinski otpad i ne možemo da uvozimo alternativna goriva, mada se i ne isplati da ih dovozite iz Rijeke ili Konstance, ali u Srbiji ih nema“, ističe on.
Za jedan evro BDP-a firme u Srbiji emituju 400 grama CO2, a u EU 20 grama
Knjeginić naglašava da je najmanji problem uvesti neku taksu, ako su pravila igre u Srbiji ista kao u Hrvatskoj ili Mađarskoj. Trenutno, dodaje, kompanije u tim zemljama imaju mnogo bolje uslove da smanjuju emisije CO2 i da pritom zarade.
Kompanije, prema rečima Milke Mumović, iz Energetske zajednice, moraju da prepoznaju trošak koji prave celom društvu svojim emisijama CO2, ali i drugih štetnih gasova. Ona je naglasila da je energetski intenzitet u Srbiji ogroman i kao primer navela da za jedan evro BDP-a firme emituju 400 grama CO2, a u EU 20 grama.
Oporezivanje CO2 na bilo koji način će pogoditi sve, a ne samo neke sektore privrede
Konsultant Damir Miljević kaže da bi cela privreda trebalo da zna da uvođenje CBAM-a podrazumeva šest grupa proizvoda, ali i da je plan da se taj spisak roba proširi. To znači da proizvođači ostalih proizvoda ne mogu da kažu baš me briga to se ne odnosi na mene.
Takođe, razmatra se i uvođenje CBAM-a na indirektne emisije što znači da prvo ovih pet sektora, pa onda i drugi ne bi mogli da koriste električnu energiju iz fosilnih goriva ili bi na to morali da plate taksu. U tom scenariju zelena energija iz regiona, proizvedena mahom u hidroelektranama, bi bila kupljena od strane te ugrožene privrede, kako bi izbegla plaćanje takse.
Energija iz uglja bi ostala državnim elektroprivredama koje bi time snabdevale ostalu privredu i domaćinstva, ali sada po većim cenama jer nema više jeftino proizvedene zelene energije u energetskom miksu državnih elektroprivreda.
Ne treba se zavaravati da će CBAM ili oporezivanja CO2 na nacionalnom nivou uticati samo na neke sektore, pogodiće sve, poručio je Miljević.
Oporezivanje CO2 se ne može izbeći, šta je rešenje?
Prve procene troška uvođenja prekogranične takse na osnovu predloga Evropske komisije su, prema analizi Fiskalnog saveta, od 50 do 100 miliona evra. Slobodana Minić, specijalni savetnik u Fiskalnom savetu, kaže da cement, gvožđe, čelik, đubrivo i aluminijum čine pet odsto izvoza Srbije u EU.
Minić je naveo da su analize Evropske komisije pokazale da bi ova taksa mogla da donese prihode EU od 9-10 milijardi evra, i to bi najvećim delom bio trošak Rusije, Kine, Indije.
Miljević: oprezivanje CO2 moramo da uvedemo zbog nas, a ne nekog spolja
Minić navodi da iako trošak nije prvi na pogled veliki, bilo bi dobro da Srbija napravi sistem koji bi omogućio da i ta suma ostane u Srbiji jer treba obaviti dekarbonizaciju i pomoći one najsiromašnije u energetskoj tranziciji. On ističe da je neizbežno oporezivanje CO2 jer ga trenutno u Evropi nema samo nekoliko država.
Uprkos svemu, konsultant Damir Miljević smatra da zemlje regiona ne moraju ništa da urade, i da mogu da nastave da se truju proizvodnjom električne energije iz uglja.
Moramo da shvatimo da nešto moramo da uradimo zbog nas, ne zbog njih, ako želimo da živimo u čistoj životnoj sredini, poručio je on.
Kao veoma važno, Miljević je naveo, i da je sada u toku lobiranje u vezi sa ovom uredbom u Briselu, koje se odnosi i na to gde će završiti novac od CBAM-a. Jedan predlog je da se novac koristi za potrebe EU i da ga prikupljaju države uvoznice, a drugi da se prikuplja na nivou EU i da se vrati iz zemalja odakle je došao kako bi se u njima pomogla dekarbonizacija.
Predlog Energetske zajednice: oporezivanje od 2025, dostizanje cena u EU do 2040.
Predlog za oporezivanje CO2 u zemljama regiona pripremio je Sekretarijat Energetske zajednice. Zaključak studije, koja je urađena prošle godine, je da s obzirom na odnos BDP-a zemalja regiona i EU, ove države ne mogu sada postići cene CO2 koje su u EU.
Predlog je, kako kaže Milka Mumović, da interni obračun poreza na CO2 krene odmah, da se do 2025. razviju nacionalni sistemi, koji bi do 2030. bili spojeni u regionalni sistem, a da se do 2040. dostigne cena u EU. Fazno uvođenje bi podrazumevalo besplatne emisione jedinice za emitovanje CO2, kao i u EU.
Taj mehanizam bi omogućio i sigurnost snabdevanja, i sprečio neke drastične rezove i propasti firmi u celoj privredi, poručila je Mumović.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.