Biodiverzitet

Priroda se tretira kao neograničen resurs, a to nije dobro

Gabriele Wagner GIZ ORF Biodiversity Sector Fund Manager

Photo: GIZ ORF-BD

Objavljeno

25.05.2018.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

25.05.2018.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Uprkos suštinskoj vrednosti biodiverziteta za ekonomske sektore, kao što su šumarstvo, poljoprivreda, turizam, ribarstvo, i njegov značaj za socijalno i kulturno blagostanje, priroda se u zemljama jugoistočne Evrope tretira kao neograničen resurs, a ulaganje u zaštitu životne sredine se tretira kao trošak. Zašto je to tako, ali i o tome koji su rezultati projekta Otvoreni regionalni fond za Jugoistočnu Evropu – Biodiverzitet (ORF-BD), koji sprovodi Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ), u intervjuu za Balkan Green Energy News govorila je Gabriele Wagner, šef sektorskog fonda projekta.

Region jugoistočne Evrope (JIE) je veoma bogat biodiverzitetom, ali koliko su ekosistemi zaštićeni?

Region JIE može se posmatrati kao jedan od najbogatijih kada je reč o biodiverzitetu u Evropi, ali postoji velika potreba za dodatnim istraživanjima kako bi se procenila trenutna situacija i dobili precizniji podaci. Bogatstvo biodiverziteta znači da region poseduje značajnu raznolikost endemične flore i faune i ekosistema. Region je posebno poznat po biodiverzitetu slatkih voda.

Međutim, trenutno stanje zaštite i održivog korišćenja biodiverziteta (vrsta, staništa i ekosistema) daleko je od željenog nivoa, uglavnom zbog nedostatka finansijskih i ljudskih resursa, kao i razumevanja njegovog značaja za održivi razvoj.

Da li je pitanje biodiverziteta integrisano u nacionalne razvojne prioritete i planove?

Uključivanje biodiverziteta u regionalne, nacionalne i lokalne razvojne prioritete, kao i u Agendu 2030. i ostale sektorske strategije za poljoprivredu, turizam, ribarstvo, saobraćaj i obnovljive izvore energije (OIE), uglavnom je u početnoj fazi, pa je potrebno puno napora da se podigne svest i razumevanje.

Ekonomije regiona su u procesu pristupanja EU. Na koji način im Otvoreni regionalni fond za JIE – Biodiverzitet (ORF-BD) pomaže u primeni propisa EU u oblasti životne sredine koji su odnose na očuvanje biodiverziteta? Koji su glavni izazovi u tome?

ORF-BD podržava ekonomije JIE u primeni Strategije EU o biodiverzitetu 2020. To znači pomaganje u transpoziciji i sprovođenju zakona o prirodi – direktiva o pticama i staništima iz poglavlja 27 acquis communautaire (pravne tekovine EU, prim. aut). Proces počinje sa pružanjem pomoći kako bi se shvatilo šta je upravljanje informacijama o biodiverzitetu i standardima za izveštavanje, koji moraju biti ispunjeni, a obuhvata i obuku i jačanje kapaciteta Geografskog informacionog sistema (GIS), mrežu Natura 2000 zaštićenih područja, koristi ekosistema koje uključuju sve glavne aktere, odnosno vladine agencije i institucije, organizacije civilnog društva (OCD), akademsku zajednicu i privatni sektor.

Region JIE može se posmatrati kao jedan od najbogatijih kada je reč o biodiverzitetu u Evropi, ali postoji velika potreba za dodatnim istraživanjima

Izazovi potiču od multisektorske i složene prirode očuvanja biodiverziteta. Biodiverzitet je pod uticajem različitih upotreba zemljišta i prirodnih resursa. Uprkos njegovoj suštinskoj vrednosti za ekonomske sektore kao što su šumarstvo, poljoprivreda, turizam, ribarstvo i njegov značaj za socijalno i kulturno blagostanje, ne vodi se računa o stvarnim troškovima mnogih koristi od biodiverziteta i priroda se tretira kao neograničen resurs. Kao što znamo, to nije u redu. Moramo očuvati i mudro upravljati našim prirodnim resursima s obzirom da zamena ili popravka, uglavnom, nije moguća, ili samo uz visoku cenu. Zato je glavni izazov podizanje svesti celokupnog društva o odgovornosti za očuvanje i korišćenje prirodnih resursa na održiv način i bolje razumevanje neizbežnih kompromisa.

ORF-BD je sproveo analizu o upravljanju informacijama o biodiverzitetu i izveštavanju koja obuhvata 80 aktera u šest ekonomija. Koje su najvažnije preporuke?

Analiza je urađena kako bi se napravila osnova za razvoj smernica i preporuka za politike za Sistem upravljanje informacijama o biodiverzitetu i izveštavanju (BIMR) za region JIE, koristeći iskustva iz Hrvatske. Preporuke predviđaju sledeće aktivnosti: (i) izmenu postojećeg nacionalnog zakonodavstva kako bi Informacioni sistem o biodiverzitetu bio deo Informacionog sistema o životnoj sredini, (ii) razvijanje protokola za izveštavanje među uključenim institucijama relevantnim za sektor prirode, (iii) uspostavljanje funkcionalne IT infrastrukture o biodiverziteu i (iv) transpoziciju zakonodavstva EU o autorskim pravima u cilju obezbeđivanja slobodnog pristupa podacima o biodiverzitetu.

Šta su najvažniji rezultati i dostignuća projekta, i šta treba učiniti u budućnosti za očuvanje biodiverziteta JIE?

ORF-BD se zasniva na dosadašnjim i trenutnim naporima partnera iz sektora razvojnih i međunarodnih organizacijama da se podstakne regionalna saradnja u očuvanju prirode. Regionalni pristup je neophodan jer priroda i prirodni resursi ne prepoznaju granice koje su postavili ljudi. Od samog početka ORF-BD je uspostavio jaka partnerstva sa drugim partnerskim organizacijama (IUCN, WWF, GBIF, BES-net, GIZ-ValuES) kako bi se razmenila iskustva, udružile snage i tražile prilike za dodatnu saradnju gdegod je to moguće.

Ključni rezultati ORF-BD uključuju: (i) uspostavljanje regionalne radne grupe za biodiverzitet u okviru Regionalne radne grupe za zaštitu životne sredine 2017. godine kako bi se usmerilo regionalno određivanje prioriteta i podržale zajedničke obuke i razmene, (ii) uvođenje procene i vrednovanja prednosti ekosistema u regionu JIE kroz obuku, studijske izlete, studije slučajeva i metode za komunikaciju, (iii) smernice za BIMR i podrška uspostavljanju IT platforme za biodiverzitet u tri ekonomije, kao i jačanje baze podataka o endemskim vrstama, (iv) dijalog sa OCD relevantnim za biodiverzitet i osnivanje regionalne mreže (BioNET) i (v) rad sa lokalnim akterima na uspostavljanju zajedničkih savetodavnih struktura za prekogranično planiranje i upravljanje krajolikom Sharri/Korab-Koritnik/Sarr Planina.

Moramo očuvati i mudro upravljati našim prirodnim resursima s obzirom da zamena ili popravka, uglavnom, nije moguća, ili samo uz visoku cenu

S obzirom da su zadaci teški, neophodna je stalna saradnja i koordinacija među svim akterima. Objedinjavanje ekspertiza i finansijske podrške je ključno i nadamo se da regionalna Radna grupa za biodiverzitet može da obavi tu ulogu. Predstojeća Konferencija o Konvenciji o biološkoj raznovrsnosti (CoP 14, CBD) u novembru u Egiptu je prilika za region JIE da zajedno predstavi ono što ima, prioritete, dostignuća i potrebe. Međuvladin panel za biodiverzitet i prednosti ekosistema (IPBES) upravo je pokrenuo svoju regionalnu procenu u Evropi koja predviđa regionalnu raspravu o rezultatima. Pritisak na vrednosti biodiverziteta iz drugih sektora se povećava i zato su neophodne jake institucije, primeri potkrepljeni podacima, propisi, sprovođenje i učešće različitih aktera.

Zaštita životne sredine često se posmatra kao trošak, ali šta je sa zelenim preduzetništvom – koji su potencijali biodiverziteta u JIE za stvaranje novih radnih mesta?

Ako posedujete auto ili kuću, često ih štitite plaćanjem osiguranja. Koristi ekosistema, kao što su čisti vazduh i voda, plodno tle, prelepi pejzaži, oprašivanje i slično, trenutno se uglavnom troše i time im se stanje pogoršava jer nema nikakvog daljeg ulaganja u njihovu adekvatnu zaštitu i upravljanje. Ključni problem je što ljudi često prirodne resurse ne smatraju imovinom. Mnogi industrijski i ekonomski sektori, koji koriste prirodne resurse, uključujući šumarstvo, ribarstvo, hidroenergetiku, turizam, poljoprivredu i rudarstvo, mogu se označiti kao zelena industrija i mogli bi se smatrati zelenim preduzetništvom. Vaše pitanje odražava stvarnost u regionu. Većina poslova i prihoda iz ovih sektora su odvojeni od vrednosti ekosistema. Postoji značajan neiskorišćeni potencijal za stvaranje novih radnih mesta u regionu JIE koji se odnosi na obrazovanje o životnoj sredini i (genetska) istraživanja, IT rešenja za očuvanje biodiverziteta, ekoturizam, aktivnosti agro-biodiverziteta, farmaceutsku industriju…

Sa kim radi ORF-BD? Koliko je važan sektor OCD u aktivnostima projekta u JIE?

ORF-BD je dizajniran kao i svi ostali ORF moduli – kao fleksibilan projekat, koji može da radi sa svim zainteresovanim grupama, od vlade do akademskog i privatnog sektora, kao i OCD.

U regionu JIE najveći deo aktivnosti za podizanja svesti i propagiranja zaštite prirode, kao i prikupljanje podataka i sprovođenje aktivnosti u vezi sa biodiverzitetom, obavljaju organizacije civilnog društva. One imaju ključnu ulogu u dijalogu sa vladinim telima i institucijama, ali od njih nisu formalno priznati, i nedostaju im finansijski resursi kako bi održali osnovnu grupu članova za nastavak delovanja.

Ključni problem je što ljudi često prirodne resurse ne smatraju imovinom

Šta će se desiti nakon što se projekat završi u avgustu 2018?

Trenutno pripremamo projekat koji će biti nastavak ORF-BD. Jasno nam je da je za rad u sektoru očuvanja prirode potreban dugoročniji pristup kako bi se videli rezultati ulaganja u jačanje kapaciteta. Novi projekat će konsolidovati i nastaviti dosadašnja dostignuća, ali će se i usredsrediti na snažnu organizacionu i tehničku podršku za novu regionalnu Radnu grupu za biodiverzitet, zajedno sa našim partnerima među međunarodnim organizacijama kako bismo odgovorili na međunarodne obaveze i obaveze prema EU koje region JIE ima u vezi sa biodiverzitetom.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Slovenija prostorni plan vetropark Ojstrica protivljenju gradana gradjana

Slovenija usvojila prostorni plan za vetropark Ojstrica uprkos protivljenju građana

25. maj 2018. - Vlada Slovenije je odobrila prostorni plan za vetroelektranu Ojstrica, a lokalno stanovništvo i opština su i dalje protiv tog projekta

Zastitnici ptica Rumuniji blokirali izgradnju najvecih projekata solarnih elektrana Evropi

Zaštitnici ptica u Rumuniji blokirali izgradnju jednog od najvećih projekata solarnih elektrana u Evropi

25. maj 2018. - Dama Solar bi u ovom trenutku bila najveće fotonaponsko postrojenje u Evropi, ali aktivisti su zakočili investiciju radi zaštite ptica

Trecina Evropske komisije zaduzena energetsku tranziciju zivotnu sredinu Teresa Ribera

Trećina nove Evropske komisije biće zadužena za energetsku tranziciju, životnu sredinu

25. maj 2018. - Za glavne funkcije u energetici u sledećoj Evropskoj komisiji imenovani su španska vicepremijerka Teresa Ribera i Dan Jergensen iz Danske

konacno ponisten tender za solarnu elektranu briska gora

Konačno poništen tender za solarnu elektranu Briska Gora

25. maj 2018. - Projekat Briska Gora je bio sporan i zbog potencijalnog negativnog uticaja na biodiverzitet i kulturnu baštinu