Prioriteti u dekarbonizaciji strujne mreže u fokusu druge konferencije Regionalna razmena znanja o elektroenergetskom sektoru

Godišnja dvodnevna konferencija Regionalna razmena znanja o elektroenergetskom sektoru okupila je na jednom mestu različite zainteresovane strane u diskusijama o postignućima, izazovima i prioritetima dekarbonizacije strujne mreže na Zapadnom Balkanu.

Krajem oktobra se preko 80 stručnjaka iz sektora energetike sa prostora Zapadnog Balkana okupilo u Budvi u Crnoj Gori na razgovorima o napretku regiona u procesu dekarbonizacije energetskog sektora. Vodeći događaj projekta Zelena agenda: Dekarbonizacija elektroenergetskog sektora na Zapadnom Balkanu, kojeg finansira nemačko Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), a sprovodi Nemačka razvojna saradnja GIZ, pruža platformu za sveobuhvatnu razmenu iskustava i jačanje regionalne saradnje među tehničkim i regulatornim institucijama u elektroenergetskom sektoru u regionu.

Učesnici skupa Regionalna razmena znanja o elektroenergetskom sektoru su analizirali dostignuća postignuta od poslednjeg sastanka, diskutovali o temama i izazovima dekarbonizacije i zadužili radne grupe za postavljanje prioriteta za narednu godinu. Druge sesije su bile posvećene poboljšanju regulatornog okvira, inovativnim tehnološkim rešenjima i podrškom energetskim projektima na terenu.

Fokus na zajedničkom dugoročnom planiranju

Čarls Eser, generalni sekretar E.DSO-a, tela koje zastupa evropsku industriju distribucije električne energije, održao je uvodnu reč. Naglasio je značaj zajedničkog rada i dugoročnog planiranja za projekte dekarbonizacije elektroenergetskog sektora, čime je definisao pravac celokupnog događaja.

Nakon njegovog izlaganja usledio je panel sa regionalnim i međunarodnim ekspertima, uključujući predstavnike razvojne banke Nemačke KfW i TransnetBW-a, operatora sistema za prenos električne energije u Baden-Virtembergu. Panel je analizirao trenutnu fazu energetske tranzicije u regionu.

Učesnici su se uključili u zajedničke i tematske tehničke i regulatorne radne grupe, koje su obradile ključna pitanja poput uvođenja baterija za skladištenje energije i procedura za povezivanje sistema obnovljivih izvora energije u nacionalne mreže. Sesije su imale za cilj da identifikuju prioritete za 2025. i istraže kako svaka država može na najbolji način da podrži šire ciljeve dekarbonizacije Zapadnog Balkana.

Uticaj energetske tranzicije na tržište rada i ugrožene grupe

Drugog dana konferencije predstavljena je regionalna analiza efekata energetske tranzicije na tržište rada.

„Kroz projekat Zelena agenda, GIZ istražuje ljudsku dimenziju energetske tranzicije. Želimo da razumemo uticaj energetske tranzicije, koja uključuje ogromne infrastrukturne investicije u mreže za projekte obnovljivih izvora energije, na tržište rada ili ugrožene grupe,“ izjavio je na otvaranju sesije GIZ-ov menadžer projekta u Nikolas Heger, naglasivši pitanje budućnosti područja u kojima se privreda oslanja na ugalj.

Heger: Nedostatak kvalifikovanih radnika nije vidljiv samo na gradilištima, već i unutar organizacija u energetskom sektoru, poput operatora mreža ili regulatora

Kako energetika zasnovana na obnovljivim izvorima buja u regionu, nedostatak kvalifikovanih radnika vidljiv je ne samo na gradilištima, već i unutar organizacija u energetskom sektoru kao što su operatori mreže ili regulatori, naglasio je.

„Za rad sa tehnologijama obnovljivih izvora energije, poput složenih IT sistema ili planiranja mreža, ključno je privući visokokvalifikovane profesionalce. Želimo da inspirišemo stručnjake svih profila da izgrade karijeru u energetici i postanu deo zelene budućnosti Zapadnog Balkana,“ istakao je Heger.

Rušenje društvenih barijera

Jedna od značajnih sesija bila je posvećena rodnoj dinamici u energetskom sektoru. Panelisti su diskutovali o izazovima u uključivanju žena i drugih grupa, kao i o značaju obrazovanja i rušenja društvenih barijera.

Jedinstven deo ovogodišnje konferencije, zahvaljujući kompaniji Terna, bila je poseta konvertorskoj stanici u okviru interkonekcije Italije i Crne Gore, kabla za jednosmernu struju visokog napona (HVDC). Učesnici su razgovarali sa inženjerima o tehničkim aspektima ovog podmorskog delekovoda i njegovoj mogućnosti da podrži energetsku bezbednost i integraciju obnovljivih izvora energije na Zapadnom Balkanu. Takođe, učesnici su uživali u večeri kulture, koja je dodatno doprinela jačanju regionalnih i međunarodnih veza.

Jedan od ključnih ishoda konferencije je pokretanje Centra znanja elektroenergetskog sektora Zapadnog Balkana na platformi energypedia. To je otvorena baza znanja za obnovljive izvore energije, namenjena saradnji između stručnjaka u energetici.

Regulatorne i tehničke radne grupe postavile su jasne prioritete za projekat za 2025. godinu. Dogovori postignuti na konferenciji Regionalna razmena znanja o elektroenergetskom sektoru usmeravaće dalji rad i naglasiti zajedničku posvećenost regiona tranziciji ka čistijoj i međusobno povezanoj energetskoj budućnosti Zapadnog Balkana.