Pred Srbijom izazov unapređenja kvaliteta vazduha i vode u cilju zaštite zdravlja stanovništva

Smanjivanje zagađenja vazduha i obezbeđivanje boljeg pristupa čistoj vodi izazovi su na kojima će Srbija morati da radi u narednim godinama kako bi poboljšala i zaštitila sveukupno zdravlje svoje populacije. U ovom poduhvatu može računati na pomoć i podršku različitih agencija UN kao i EU, rečeno je na Okruglom stolu o životnoj sredini, kvalitetu vazduha, vodi i zdravlju. Podaci pokazuju da postoji jaz između ruralnih i urbanih područja kada je reč o kvalitetu vode, kao i da su preuranjene smrti povezane i sa zagađenjem vazduha u Srbiji.

Okrugli sto o životnoj sredini, kvalitetu vazduha, vodi i zdravlju, koji je organizovao UN tim u Srbiji, okupio je danas zainteresovane strane iz državnih institucija, međunarodnih organizacija kao i civilnog društva, koji su naglasili značaj zaštite životne sredine u kontekstu zdravlja, posebno kada su u pitanju kvalitet vazduha i vode.

U postizanju ciljeva zaštite životne sredine, Srbija može da računa na podršku različitih UN agencija, uključujući UNDP, FAO, UNICEF, SZO i druge partnere u Okviru razvojnog partnerstva od 2016. do 2020, koji su Vlada Srbije i UN tim potpisali u maju ove godine.

Ovaj okvir predviđa, između ostalog, saradnju i pomoć u oblasti životne sredine, klimatskih promena i jačanja otpornosti zajednica, izjavila je Stelijana Nedera, zamenica stalne predstavnice UNDP-a.

Aktivnosti su usmerene na različite oblasti, uključujući suzbijanje klimatskih promena, upravljanje prirodnim resursima, zagađenje, oblast otpada ili voda, kao i procenu rizika, monitoring, povećanje kapaciteta za odgovor na zdravstvene rizike i životnu sredinu.

Srbija podržava razvojne ciljeve UN 2030

Pristup čistoj vodi i kanalizaciji, dobro zdravlje i blagostanje i klimatsko delovanje su među Ciljevima održivog razvoja UN za 2030 (SDGs) koji su usvojeni zajedno sa Agendom UN za održivi razvoj 2030 u septembru 2015. godine kao sledeći korak u globalnom razvoju. SDG se sastoje iz 17 ciljeva i 169 targeta.

„Srbija će nastaviti da podržava Agenda UN za održivi razvoj 2030“, rekao je pomoćnik ministra za zaštitu životne sredine Aleksandar Vesić i dodao da je Srbija jedna od prvih koja je formirala telo za implementaciju SDG za 2030. godinu.

On je dodao da se Srbija, međutim, suočava sa mnogim izazovima u oblasti životne sredine, dodajući da zemlja ima dobre zakone, ali da je njihova primena spora. On je izdvojio kao problem nedostatka kapaciteta u lokalnoj i centralnoj administraciji.

Slab kvalitet vode u ruralnim područjima

Pristup čistoj vodi i prevencija bolesti koje se prenose putem vode pitanja su sa kojima će Srbija morati da se pozabavi. Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Meho Mahmutović rekao je da je za rešavanje ovakvih pitanja mora biti multisektorsko. „To je multisektorski problem gde svi moramo da ostvarimo bolje ekološke uslove kako bismo zaštitili zdravlje“, rekao je on.

Važan instrument u ovoj oblasti je Protokol o vodi i zdravlju Konvencije o zaštiti i korišćenju prekograničnih vodotoka i međunarodnih jezera iz 1992. To je prvi međunarodni pravni sporazum koji povezuje održivo upravljanje vodama i prevenciju, kontrolu i smanjenje bolesti povezanih sa vodom u Evropi.

Srbija je ratifikovala Protokol 2013, a 2016. godine preuzela je predsedavanje Protokolom, dužnost koju će obavljati do 2019.

Elizabet Paunović, šef Evropskog centra za zaštitu životne sredine i zdravlja Svetske zdravstvene organizacije (SZO), rekla je da je Protokol jedan od tri obavezujuća instrumenta u sektoru zdravstva u SZO regionu Evrope. Ona je navela da je taj dokument do sada ratifikovalo 26 zemalja i da je povezana sa SDG.

Ona je rekla da svakog dana u evropskom regionu SZO 14 ljudi umire zbog nesigurnog snabdevanja vodom i loših sanitarnih uslova. Ona je istakla da je  pristup vodi za piće univerzalno pravo.

Paunović je takođe rekala da u Srbiji postoji značajan jaz između ruralnih i urbanih područja kada je reč o kvalitetu vode, dodajući da je kod jedne trećine malih izvora snabdevanja u ruralnim područjima konstatovana fekalna kontaminacija.

Zagađenje vazduha kao tihi ubica

Prema procenama SZO, više od 5.400 ljudi u Srbiji preuranjeno umire zbog bolesti povezanih sa zagađenjem vazduha.

Podsjećajući da EU podržava Agendu UN 2030 i da je usvojila paket Paketa zakona o vazduhu, Antoan Avignon, ataše za životnu sredinu u Delegaciji EU u Srbiji, rekao je da Srbija ima problema s kvalitetom vazduha, navodeći energetski sektor, čeličane i saobraćaj kao glavne zagađivače.

Dodao je da EU i Srbija sprovode mnoge projekte u ovoj oblasti. Između ostalog, EU je finansirala opremu za praćenje kvaliteta vazduha.

Uroš Rakić iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ rekao je da su analize uticaja kvaliteta vazduha na zdravlje ljudi u periodu od 2010. do 2015. godine u Srbiji potvrdile da se emisije štetnih čestica u vazduhu mogu dovesti u direktnu vezu sa mortalitetom građana.

On je ka problem izdvojio nedostatka sistemske podrške za održavanje 45 stanica za monitoring vazduha, dodajući da zbog toga nema kontinuiteta u merenju i pouzdanih podataka kako bi procenio rizik.

Predstavnik Agencije za životnu sredinu Republike Srbije je, međutim, rekao da su sredstva iz budžeta za ovu godinu obezbeđena za to i da je u toku obnova sistema.