Srbija ima dovoljno potencijala da pokrije sve potrebe za energijom samo iz obnovljivih izvora energije – sunčeva energija, vetar, biomasa, organski otpad, hidroenergija, geotermalna energija. Ali, glavna prepreka za dobijanje 100% električne energije iz obnovljivih izvora energije širom sveta su poslovni interesi sektora uglja, nafte, gasa i nuklearne energije, rekao je Hans-Josef Fell, autor nemačkog Zakona o obnovljivim izvorima energije (OIE), koji je usvojen 2000. godine i bio osnova za razvoj tehnologija u sektoru OIE u Nemačkoj, i predsednik Energy Watch Group.
U intervjuu za Balkan Green Energy News, on je, takođe, govorio o prestanku korišćenja uglja u Nemačkoj i Srbiji, kako kombinovati fid-in tarife i aukcije, kao i šta je uništilo lidersku poziciju Evropske unije u OIE i zaštiti klime.
Autor ste nemačkog Zakona o obnovljivim izvorima energije (EEG) iz 2000. godine, koji je imao ogroman efekat u Nemačkoj i širom sveta. Koja je tajna njegovog uspeha?
Ovaj propis je svim investitorima dao mogućnost ulaganja u sve obnovljive izvore u elektroenergetskom sektoru na ekonomičan način, što je podstaklo ulaganje milion novih investitora: fizičkih lica, poljoprivrednika, malih i srednjih preduzeća, zadruga. I tako je energetsko poslovanje prešlo sa monopolista na celo društvo. Svi ljudi su mogli da zarade novac od OIE i da izbegnu velike račune za energiju kroz sopstvenu proizvodnju i potrošnju. Zbog toga je ovaj propis pomogao u borbi protiv siromaštva i doneo zaradu za milion ljudi. Fid-in tarife, dovoljno visoke za isplativa ulaganja i privilegovan pristup mreži, su glavne mere koje su podstakle ove ogromne investicije. Udeo električne energije iz OIE povećao se sa 6% u 2000. na 40% sredinom 2018.
Nemački Zakon o OIE pomogao je u borbi protiv siromaštva i doneo zaradu za milion ljudi
Povećanje maloprodajnih cena električne energije je nešto što se očekivalo i „cena“ koja je morala da se plati?
Mali rast cena u maloprodaji očekivan je i prihvaćen od strane većine ljudi, što se videlo u mnogim anketama. Međutim, amandmani na EEG 2009. doveli su do znatno viših cena, jer su mnoga preduzeća oslobođena naknade za OIE, bez potrebe, a i ona sama je povećana usled novog, komplikovanog mehanizam za njen obračun. Obe greške su posledica političkih odluka, a ne velikih ulaganja u OIE. Jedna stvar je jasna: prosečna cena električne energije za sve potrošače u Nemačkoj je opala, jer se povećala proizvodnja energije iz OIE. Samo maloprodajna cena je porasla, ali zbog pogrešnih političkih odluka.
Maloprodajna cena električne energije je povećana zbog pogrešnih političkih odluka
U Srbiji se oko 70% električne energije dobija iz uglja. U Nemačkoj oko 40%. Nemačka je osnovala Komisiju za ugalj koja treba da definiše rešenje za prestanak korišćenja uglja. Šta bi bio vaš predlog, a šta biste savetovali Srbiji?
Nemačka Komisija za ugalj bi trebalo da nađe društveno prihvatljive načine da se potpuno prestane sa korišćenjem uglja. Razlozi su jasni: ugalj izaziva značajno zagađenje vazduha, emituje neprihvatljivo visoke nivoe gasova sa efektom staklene bašte, dok rudnici narušavaju izgled prirode. Prelazak na OIE će doneti više radnih mesta nego što će biti izgubljeno u rudarstvu. To znači da je jedini zadatak obezbediti nove poslove u područjima gde je razvijena industrija uglja.
Prelazak na OIE će doneti više radnih mesta nego što će biti izgubljeno u kopanju uglja
Moj savet za Srbiju je isti: zaustavite zagađenje vazduha i emisije gasova sa efektom staklene bašte prelaskom na koriščenje 100% OIE. Ovo je, takođe, i najbolja ekonomska politika za Srbiju, jer proizvodnja 100% energije iz OIE, u kombinaciji sa sistemima za skladištenje kako bi se balansirale fluktuacije vetra i sunčeve energije, je sada jeftinija od energije iz uglja, nafte, gasa i nuklearne energije.
U Srbiji se može čuti da Srbija nema dovoljno OIE kako bi osigurala domaću potrošnju, pa će prestanak korišćenja uglja zemlju učiniti uvoznikom električne energije?
Srbija ima, kao i sve nacije na svetu, puno potencijala da pokrije svu potražnju za energijom samo putem OIE. Imate dovoljno sunčevog zračenja, na nekim mestima dovoljno vetra, biomasu i organski otpad, tu je i hidroenergija i geotermalna energija. To je dovoljno. Međutim, Srbija nema dovoljno nafte, prirodnog gasa i uranijuma kako bi pokrila potrebe za energijom. Da li Srbija prestaje da ih koristi jer su ti resursi ograničeni? Ne. Tako da to nije iskren argument. Energy Watch Group može da pripremi plan da Srbija pokrije kompletne domaće potrebe od 100% domaćih OIE.
Srbija ima puno potencijala da pokrije svu potražnju energije samo putem OIE
Tvrdite da je moguća proizvodnja 100% električne energije iz OIE u svetu. Koliko smo udaljeni od tog cilja? Koje su glavne prepreke?
Više od 50 nacija u svetu ima taj cilj. Neke od njih su blizu dostizanja ovog cilja, poput Kostarike, Urugvaja, Novog Zelanda, Islanda, Švedske i Danske. Kalifornija i Havaji imaju najbolju politiku da dođu do ovog cilja. Vidimo ogroman rast u Kini, Indiji, Čileu i na mnogim drugim mestima, ali imamo i mesta u svetu gde OIE nisu dovoljno podržani, kao što su Rusija, Centralna Azija, Balkan. Glavne prepreke su poslovni interesi sektora uglja, nafte, gasa i nuklearne energije. Oni lobiraju kod političara, čak se koriste i korupcijom, i tako sprečavaju usvajanje najboljih politika za OIE.
Industrija fosilnih goriva se koristi i korupcijom, i tako sprečava usvajanje najboljih politika za OIE
Postojeći regulatorni model za OIE u Srbiji uključuje kvote i fid-in tarife. Postoje neobavezujuće preporuke (Energetske zajednice) da se pređe na tržišne modele, kao što su aukcije i fid-in premije. Takođe, postoje mišljenja da zbog netržišne cene električne energije za domaćinstva i male potrošače u Srbiji, kao i nedovoljno razvijenog sektora OIE, ne bi bilo dobro preći na aukcije. Koje je pravo vreme da se odustane od fid-in tarifa?
Prelazak na aukcije u Nemačkoj, Velikoj Britaniji i mnogim drugim zemljama dramatično je smanjio decentralizovane investicije. Fizička lica, zadruge, poljoprivrednici, mala i srednja preduzeća ne mogu da učestvuju u aukcijama. Nema dileme, neophodna su nam ulaganja velikih korporacija u OIE, kao što su Gigawatt Solar i Wind Farms. Ali, podjednako važna su i ulaganja miliona ljudi. Zato je najbolja mera da se aukcije organizuju za kapaciteta snage veće od 40 MW, da za kapaciteta ispod toga ne postoje kvote i da budu obezbeđene fid-in tarife.
Aukcije treba organizovati za kapaciteta snage veće od 40 MW, a za manje ukinuti kvote i obezbediti fid-in tarife
Kada Srbija uvede takve mere, već naredne godine videćete puno ulaganja u OIE, kao i narednih godina. Zagađenje vazduha će se smanjiti, Srbija će učiniti značajan doprinos ispunjavanju klimatskih ciljeva u okviru Pariskog sporazuma, a vaša ekonomija će dobiti podsticaj, uz mnogo novih radnih mesta za sve, ne samo za monopoliste.
Važeći model podsticaja za OIE u Srbiji ističe 31. decembra, a ne postoji zvanično saopštenje o tome šta sledi. Da li ovakva situacija može da pomogne razvoju OIE?
Ne znam detalje regulatornog okvira. Ali, plašim se, da će, kao i u prošlosti, novi model pomoći zaštiti poslovanja fosilne i nuklearne industrije i sprečiti brz rast čistih obnovljivih izvora. Ako bi Vlada Srbije bila zainteresovana da oobezbedi 100% energije iz OIE, ponavljam, mogla bismo da pripremimo plan, uključujući i političke preporuke.
Na kraju, kada nema političke volje da se obezbede investicije u OIE, onda ne postoji ni put za pronalaženje pravih rešenja.
Veliki uticaj fosilne i nuklearne industrije u EU uništio je njenu lidersku poziciju u sektoru OIE i zaštite klime
Da li je tempo EU, regulatorno i u realnosti, dovoljan da se obezbedi ispunjenje obaveza iz Pariskog sporazuma?
Ne. Ciljevi EU za OIE i smanjenje gasova sa efektom staklene bašte su suviše niski. Takođe, politička preporuka EU da se poveća udeo OIE je neadekvatna. EU je do 2010. godine bila svetski lider u oblasti obnovljivih izvora i zaštite klime, uz mnoge uspešne zakone o fid-in tarifama u članicama EU. Ali, prelazak na aukcije otežava rast OIE u većini zemalja EU, osim Švedske i Danske. Veliki uticaj industrije fosilnih goriva i nuklearnog sektora u EU uništio je njenu lidersku poziciju. Sada je EU daleko iza nacija kao što su Kina, Indija, mnoge američke države i Latinska Amerika.
Ispada da je sve stvar samo političke volje i da svaka država može prijeći na OIE, bez obzira na ekonomksu moć (BDP), kao Njemačka. Mogu li građani Srbije s prosječnom plaćom od 300 – 400 eura sve na isti način kao Nijemci s 5 – 6 puta većom? Nisam uvjeren da je sve tako jednostavno kako se pokazuje. Njemačka veliki dio svog bogatsva zahvaljuje i korištenju uglja. Bilo bi zanimljivo zbnati kolike su bile subvencije za OIE u Njemačkoj.