Ponovo pokrenut projekat akumulacije Selova: voda za pola miliona ljudi na jugoistoku Srbije

Nakon gotovo četiri decenije od početka radova, oživljava se projekat akumulacije Selova na reci Toplici u blizini Kuršumlije. Klimatske promene i loše upravljanje vodenim resursima iz godine u godinu dovode do sve veće nesigurnosti vodosnabdevanja stanovništva. Izgradnjom akumulacije Selova, pola miliona ljudi na jugoistoku Srbije bi dobilo sigurno snabdevanje pijaćom vodom.

U Topličkom okrugu je pre 39 godina započeta izgradnja akumulacije Selova. Međutim, zbog stečaja izvođača radova, ovaj projekat nikad nije završen. Javno vodoprivredno preduzeće Srbijavode je nedavno preuzelo ulogu investitora, a nadležni su najavili da će investicija vredna 65 miliona evra biti ponovo pokrenuta i završena do 2030. godine.

Projekat Selova ima za cilj da obezbedi sigurno vodosnabdevanje za više od pola miliona stanovnika jugoistočne Srbije, kao i stabilne izvore vode za poljoprivredu, industriju i proizvodnju električne energije, objavilo je ranije Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Pored toga, akumulacija će imati funkciju kontrole poplavnih talasa i očuvanja biološkog minimuma vodotokova, posebno reke Toplice, koja u sušnim sezonama gotovo nestane.

Ministar Dragan Glamočić je ranije istakao da će ovaj projekat omogućiti navodnjavanje oko 3.500 hektara novih poljoprivrednih površina, kao i bolju zaštitu od suša i poplava.

Vlada donela odluku o izradi izmena i dopuna Prostornog plana područja posebne namene sliva akumulacije Selova

Vlada Srbije je na sednici održanoj 20. novembra donela odluku o izradi izmena i dopuna Prostornog plana područja posebne namene sliva akumulacije Selova. Kako je objašnjeno, to je potrebno zbog novog premera prve zone zaštite izvorišta i izmene tehničke dokumentacije.

U odluci se navodi da će izmene i dopune omogućiti izradu plana za organizaciju, korišćenje, uređenje i zaštitu područja oko buduće akumulacije, kao i uslove za korišćenje izvorišta Selova. Predviđeno je i utvrđivanje lokacije deponije za materijal dobijen čišćenjem basena, definisanje trase servisne saobraćajnice, antieroziono uređenje sliva, kao i razmatranje dodatnog prelivnog objekta za odvođenje viška vode.

Osim brane je predviđena je izgradnja fabrike vode

Osim brane, predviđena je izgradnja fabrike vode, kao i rekonstrukcija pristupnih puteva i prateće infrastrukture, saopštilo je javno vodoprivredno preduzeće Srbijavode.

Okvirna granica izmena i dopuna prostornog plana obuhvata delove teritorija opština Kuršumlija i Brus, a rok za izradu nacrta je 12 meseci.

Akumulacija Selova zadovoljila bi potrebe vodosnabdevanja u sedam lokalnih samouprava: Nišu, Prokuplju, Kuršumliji, Blacu, Merošini, Gadžinom Hanu i Doljevcu.

Prema pisanju Južnih vesti, kuršumlijska sela Selova, Pačarađa i Merćez bi bila potopljena formiranjem akumulacije.

Istraživanje Polekola pokazuje da je ovog leta u 108 mesta širom Srbije zabeležen prekid vodosnabdevanja

Klimatske promene uzrokuju sve izraženije oscilacije u dostupnosti vode u Srbiji. Nedostatak padavina i ekstremne temperature utiču na vodosnabdevanje, poljoprivredu, ekosisteme i javno zdravlje, dok čak četvrtina stanovništva i dalje nema siguran pristup vodi iz vodovoda.

Da problem postaje sve ozbiljniji pokazuju i podaci prikupljeni ovog leta. Inicijativa Pravo na vodu je tokom juna, jula i avgusta evidentirala 108 lokacija sa prekidima u snabdevanju, koji su uglavnom posledica suše i kvarova na zastareloj vodovodnoj mreži.

U Prokuplju i Gadžinom Hanu, stanovnici su više puta ostajali bez vode

Restrikcije su zabeležene i u opštinama koje bi ubuduće trebalo da se snabdevaju iz akumulacije Selova. U Prokuplju i Gadžinom Hanu, stanovnici su više puta ostajali bez vode. U opštini Gadžin Han, problemi su zabeleženi u 34 naseljena mesta, dok su sela na većim nadmorskim visinama vodu imala svega dva do tri sata dnevno.

Na toj teritoriji, količina padavina se u poslednjih pet godina značajno smanjila. Gotovo da nema snežnog pokrivača, a izdašnost izvora je, prema Polekolu, smanjena za 80 odsto.

I druge države Jugoistočne Evrope suočavaju se sa problemima u vodosnabdevanju i sprovode mere za jačanje otpornosti na klimatske promene. Grčka priprema sveobuhvatnu reformu sistema upravljanja vodama. Turska je pustila u rad prvu plutajuću platformu za desalinizaciju, koja radi na energiju sunca i vetra, dok na Kipru većina vode za piće dolazi upravo iz pogona za desalinizaciju.