Slika: Pixabay
Snažna zabrinutost i kritike zbog uticaja hidroelektrana na prirodu i kvalitet života dovela je do preispitivanja stava prema tim projektima, pa sekretarijat traži od pojedinaca, firmi i organizacija sugestije oko MHE u Energetskoj zajednici.
Državne institucije, pokretači projekata, kompanije, asocijacije, organizacije za zaštitu potrošača i životne sredine i građani imaju priliku da doprinesu oblikovanju smernica za politiku prema malim hidroelektranama, MHE, u Energetskoj zajednici. Njen sekretarijat je objavio da sugestije mogu da se pošalju do 15. juna. Nacrt je usredsređen na procene stanja životne sredine.
Javne konsultacije su pokrenute usled raširene zabrinutosti i kritika zbog uticaja na prirodu i kvalitet života. Efekti projekata malih hidroelektrana imaju kumulativni karakter i mogu da se osete na velikim delovima slivova reka ili čak na celokupnom tom području, stoji u predloženoj verziji dokumenta.
Državna pomoć ili selektivna prednost može biti u obliku fidin tarifa i premija, kupoprodaje ili zakupa nekretnina ispod tržišne cene ili korišćenja resursa bez odgovarajuće naknade
Hidrocentrale moraju da budu u skladu s pravnim tekovinama Evropske unije i tokom projektovanja i izgradnje i rada, naglasio je sekretarijat. Nacrt smernica politike prikazuje proceduru za javno učešće, inicijalnu procenu, određivanje prepreka i izradu izveštaja o stanju životne sredine, procene uticaja na životnu sredinu (EIA) i strateške procene uticaja na životnu sredine (SEA).
Sekretarijat Energetske zajednice ukazao je na zabranu državne pomoći ili selektivnog davanja prednosti. One mogu biti u obliku fidin tarifa (FiT) i premija (FiP), transfera vlasništva nad nekretninama i zemljištem ispod tržišne cene ili takvog zakupa, a može da se desi i da vlasti dozvole korišćenje resursa bez odgovarajuće nadoknade.
„Većina zemalja se danas prebacuje sa fidin tarifa koje određuje administracija na aukcije na tržišnom osnovu i tako pokušavaju da ciljeve za energiju iz obnovljivih izvora postignu na najisplativiji način. Potrošači uživaju niže troškove, dok donosioci odluka tako jače kontrolišu razvoj sektora obnovljivih izvora energije“, dodato je u dokumentu.
Životna sredina je često žrtva slabe primene propisa o proceni stanja
Projekti malih hidroelektrana mogu da izazovu znatnu štetu ukoliko se pažljivo ne isplaniraju i ne prouče, a učinak proizvodnje struje je „u poređenju s tim minimalan“, kažu u sekretarijatu. Životna sredina je „često žrtva slabe primene propisa“ o proceni stanja u zemljama regiona, dodaju i upozoravaju da se na kumulativne uticaje i posledice na međunarodnom planu često uopšte ne obrati pažnja.
Narušavanje imovinskih prava građana i prepreke u pristupu vodi i zemljištu su navedeni među mnogim rizicima povezanim s pomenutom aktivnošću. Takođe, mali projekti mogu da ostave korito reke suvim i da utiču na kvalitet vode. Izgradnja brana dovodi do promene temperature i hemijskog sastava, a to može imati razorne posledice po osetljive vrste i biodiverzitet uopšte.
Нема потребе за велики коментар.
Досадашња пракса је показала све негативне стране.
Веома мала корист а велика штета за природу.
Све што треба да знате о последицама изградње деривационих МХЕ у Србији добијете кад погледате на шта личе реке и живи свет у њима после подизања ових постројења и како се понашају инвеститори, који се ослањају на силу и корупцију. И још су за такво своје понашање спонзорисани преко рачуна за струју од свих грађана. Уместо насиља над рекама и упорног изазивања отпора локалног становништва које је на југоистоку Србије прерасло у отворену побуну, паметније је окренути се соларној енергији (доста сунчаних дана имамо) и ветротурбинама (ни са ветровима не стојимо лоше). Што се МХЕ, ваља забранити њихову изградњу не само у заштићеним подручјима већ свуда, а оне које су изграђене – демонтирати.
Mhe su zlo, osim što uništavaju reku i sve živo u njoj, povlače niz posledica, pomeranje korena, erozije, iskorenjavanje vrsta. Zlo
prvo: procene se vrše od strane privatnih agencija koje po pravilo već unapred donose pozitivna mišljenja iz jasnih razloga. A da, verujem; ni oni ni investitori nemaju pojma o elementarnim stvarima iz geologije, pa i hidrologije…. Mnoge sam ljude pitao: KAKO VODE STIGNE NA VRH BRDA? Najčešći odgovor – KANTAMA!? Odgovorite na pitanje i shvatićete ZAŠTO UOPŠTE NE VALJA ROVARITI, NAROČITO KRAŠKIM PREDELIMA. I obavezno to objasniti SVIMA, naročito POLITIČARIMA. Jer je na kraju TU GLAVNI PROBLEM…
Izgradnja MHE je, bez svake sumnje, zločin protiv prirode čime bi trebalo biti sve rečeno!
MHE nisu potrebne,čak šta više mora se zabraniti njihova dalja gradnja i moraju se ukloniti već postojeće.
Kopaonik nacionalni park …
Golija rezervat biosfere …
Planinske rečice oko Kraljeva itd. …
Golija je iznefrila 1091 vrstu biljnog i životinjskog sveta,UNESCO proglasi rezervat biosfere…
Idete i pogledajte šta je ostalo…
Čak su se i sela ispraznila…
Izgradnja ovih derivacionih Mhe je najveće zlo protiv Prirode koje pojedinci u saradnji sa Vlast nanose nasim lepim rekama koje na zalost sve manje i manje ih imamo. Ostadose nekada prelepe reke vecno da placu i proklinju sve one koji se ponašaju bahato i ostavljaju pustoš za njima sto je znak da oni dolaze sa strane i Ruse sve pred sobom..Cist primer su reke Josanica,Samokovka,Ibar,Gobeljska reka…..Porasla sam pored Josanice,budila me je svakog jutra a sada nas budi taj zli zvuk MHe koja prenosi bol i tugu moje reke.a onda od svega toga skace krvni pritisak i postaju muke.Sto pre treba se osloboditi ovog zla i neko treba za ovo da odgovara, jer ovo zlo koje je prevrsilo svaku meru i ljudskog i normalnog čoveka. treba zaustaviti i unistiti.Jer izvodjaci prave MHE u samim naseljima gde zivi narod,cirkulise a oni tu ne zive samo dodju i pogledaju jednom mesečno davproracunaju kolko su profitirali.Te zgrade su pravili na samim putevima pa se pitam gde je ta nasa Pravna drzava. Podržavam sav ovaj narod koji se bori protiv izgradnje Mhe ma gde oni bili.I nek cuvaju svoje reke dok ih Jos imate.
Ovakvim pristupom Energertska zajednica postaje saučesnik u uništavanju životne sredine u korist profita malog broja pojedinaca. Imajući dosadašnje, više nego dovoljno iskustvo oko izgradnje hidrocentrala i njihov uticaj na životnu sredinu, jasno je da politika u toj oblasti mora biti, ne samo da se ukine svaki oblik subvencije, nego da se izgradnja tih malih HE potpuno zabrani a posbeno u zemljama u kojima je nivo korupcije iznad odrđenog nivoa, poput zemalja Z. Blakana. Uzaludan je i najbolji okvir za procjenu uticaja u zemljama u kojim je sve na prodaju, u kojima ne postoji pravosudni sistem i sl. Samo totalna zabrana gradnje, a EnZ tu ima i te kako moć i uticaj. Bilo kkave smjernice, pa bile one i najbolje i dalje idu na ruku bogatim pojedincima a na štetu svih nas.
Jedini način da se ova zla na našim rijekama zaustave jesu masovni protesti i zajedničko, regionalno djelovanje svih unga unga zemalja (zapadni Balkan) u suprotnom naše korumpirane vlade će dovesti do toga da naša djeca neće ni znati sta su to čiste lijepe planinske rijeke kakve imamo.