Plastika kao energent: skrivena praksa u siromašnim domaćinstvima

U nedostatku sredstava za kupovinu energenata za grejanje i kuvanje, mnoga domaćinstva u zemljama u razvoju koriste plastiku kao gorivo. Osim zbog siromaštva, plastika se loži jer je ima u izobilju, pokazuje nova studija. Spaljivanjem plastike oslobađa se čitav niz toksičnih jedinjenja, među kojima su dioksini, furani i teški metali, a oni ugrožavaju zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Najnovije istraživanje predstavljeno u studiji Rasprostranjenost plastičnog otpada na Globalnom jugu kao goriva u domaćinstvima u zajednicama s niskim prihodima, objavljenoj na naučnoj platformi Nature Communications, pokazuje da je ova praksa znatno rasprostranjenija nego što se ranije pretpostavljalo. Istraživanje je obuhvatilo 1.018 ispitanika u 26 zemalja takozvanog Globalnog juga.

Istraživači su anketirali stručnjake i aktere iz lokalnih zajednica u zemljama sa niskim i srednjim prihodima u Aziji, Africi i Latinskoj Americi. Prema rezultatima, čak svaka treća osoba zna za domaćinstva koja spaljuju plastiku, dok je 16 odsto ispitanika navelo da su i sami koristili plastiku kao gorivo.

Studija ističe da se plastični otpad često koristi ne samo za potpaljivanje vatre, već i kao delimično ili zamensko gorivo za kuvanje i grejanje, najčešće pomešano sa drvetom, ugljem ili drugim tradicionalnim energentima.

Plastični otpad se koristi kao zamensko gorivo za kuvanje i grejanje

„Kada porodice ne mogu da priušte čistija goriva i nemaju pouzdan sistem sakupljanja otpada, plastika postaje i problem i poslednji izvor energije. Pronašli smo dokaze da ljudi spaljuju sve – od plastičnih kesa i ambalaže do flaša i pakovanja – kako bi zadovoljili osnovne potrebe u domaćinstvu“, ističe Bišal Baradvadž, glavni autor studije i istraživački saradnik na Univerzitetu u Kalgariju.

On ističe da ova praksa do sada nije privukla globalnu pažnju, jer se odvija u marginalizovanim zajednicama i skriveno od očiju javnosti.

Otpad od PET-a i polipropilena se uglavnom spaljuje u tradicionalnim ložištima, poput ognjišta sa tri kamena ili peći na ugalj, koja nisu namenjena sagorevanju plastike. Takvo sagorevanje može da dovede do emisije izuzetno toksičnih supstanci, uključujući dioksine, furane i teške metale.

I u Srbiji se otpad koristi kao energent

Iako Srbija nije obuhvaćena pomenutom studijom, poznato je da deo stanovništva koristi otpad kao energent. Zbog niske cene i dostupnosti, neki pojedinci za grejanje koriste otpadno motorno ulje.

Na opasnosti sagorevanja različitih vrsta otpada nedavno je upozorila i ekološka organizacija Eko straža, navodeći da se drveni železnički pragovi, poznati kao sliperi, ne smeju koristiti kao ogrev. Ovi pragovi su hemijski tretirani, a njihovim sagorevanjem oslobađa se dim koji sadrži kancerogene supstance, uključujući benzo[a]piren, dioksine i furane, kao i velike količine sitnih čestica koje lako dospevaju do pluća.

Dugoročni zdravstveni rizici

Dioksini i furani se, zbog svoje hemijske stabilnosti i sposobnosti da se vezuju za masno tkivo, dugo zadržavaju u organizmu. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, njihovo vreme poluraspada u ljudskom telu iznosi od sedam do 11 godina.

Izloženost ovim jedinjenjima može da izazove reproduktivne i razvojne poremećaje, oštećenje imunog sistema, poremećaje u radu hormona, kao i pojavu karcinoma. U životnoj sredini, dioksini imaju tendenciju da se akumuliraju duž lanca ishrane.

Većina ispitanika bila je svesna ovih opasnosti. Više od 60 odsto njih složilo se da sagorevanje plastike predstavlja ozbiljan rizik, uključujući toksično zagađenje vazduha, opasnost od požara i kontaminaciju hrane i vode. Posebno ranjive grupe su žene, deca i starije osobe, zbog veće izloženosti u zatvorenim prostorima.

Sagorevanje plastike posledica strukturnih problema, a ne individualnih odluka

Studija pokazuje da je sagorevanje plastike pre svega posledica strukturnih problema, a ne individualnih odluka. Domaćinstva su sklonija ovoj praksi u sredinama gde cena čistih energenata, poput gasa ili električne energije, premašuje porodični budžet i gde sistemi sakupljanja otpada ne postoje ili su nedostupni, pa se ovaj materijal nagomilava.

Sagorevanje plastike je češće prijavljivano u zemljama sa niskim prihodima i posebno je rasprostranjeno u Podsaharskoj Africi, ali je zabeleženo u svim regionima Globalnog juga obuhvaćenim istraživanjem.

Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), količina plastičnog otpada na globalnom nivou mogla bi da se gotovo utrostruči do 2060. godine. Istraživači upozoravaju da bez unapređenja sistema upravljanja otpadom i boljeg pristupa pristupačnoj čistoj energiji, ovaj problem može dodatno da se produbi.