Životna sredina

Peticija za zaštitu karlovačkih vinograda: zabraniti prljave energente i proširenje ciglane

peticija-karlovacki-vinogradi-ciglana

Photo: Pixabay/JillWellington

Objavljeno

22.07.2021.

Država

Podeli

Objavljeno

22.07.2021.

Država

Podeli

Peticija za očuvanje prirodnih resursa i zaštitu vinogradarstva, voćarstva, pčelarstva i organske proizvodnje u Sremskim Karlovcima, koju je pokrenulo udruženje građana Karlovački vinogradi, se odnosi na aktivnosti firmi koje posluju u industrijskoj zoni uz obalu Dunava, kao i u radnoj zoni RZ Prosjanice.

Peticija uključuje zahtev za zabranu korišćenja prljavih energenata, kao što je naftni koks, u radu lokalne ciglane, koja je u vlasništvu hrvatske Nexe grupe, a traži se i sprečavanje najavljenog proširenja njene zone eksploatacije gline za dodatnih 70 hektara, kao i rekultivacija zatvorenih kopova.

U peticiji se zahteva izmeštanje skladišta amonijum nitrata i zabrana skladištenja TNG

Zahteva se i izmeštanje skladišta amonijum nitrata u vlasništvu firme za skladištenje i distribuciju veštačkih đubriva Promist, kao i zabrana skladištenja tečnog naftnog gasa (TNG) i zabrana povećanja skladištnih naftnih kapaciteta u RZ Prosjanice jer, kako ocenjuju u udruženju, to donosi rizik od potencijalnog hemijskog udesa.

Opština Sremski Karlovci je dopustila da na prelepoj obali Dunava, u poznatom vinogorju i na obodu nacionalnog parka Fruška Gora, nikne industrijska zona, a ovaj problem je sada aktuelizovan zahtevom ciglane u vlasništvu Nexe grupe za promenom namene poljoprivrednog i vinogradarskog zemljišta u korist eksploatacije gline, navodi se u peticiji.

Uz sam ekološki koridor reke Dunav niču naftni rezervoari i skladišti se amonijum nitrat

Odlukom opštinskih organa prepušteno je i 54 hektara pošumljenog priobalnog dela Dunava za razvoj radne zone, gde na mestu drveća niču naftni rezervoari, uz sam ekološki koridor reke Dunav. Takođe,na susednoj parceli nalaze se nelegalni objekti u kojima je godinama skladištena opasna materija amonijum nitrat, koja nosi rizik od potencijalne eksplozije, navodi se u peticiji.

„Osim što ovo ugrožava stotine ljudi koji na ovom potezu žive, rade, obrađuju zemlju od koje se hrane, ovo dovodi u pitanje opstanak jednog od najboljih i najstarijih mikrolokaliteta za vinogradarstvo u Srbiji, po kome su Karlovci nadaleko poznati“, piše u peticiji.

Komentara: (2)
Slavko / 22.07.2021.

Moj drugar tehnolog kaze da je ovo politicka odluka i da je sirovina u Sremskim Karlovcima daleko slabija od one Banatske, iako se Nexe hvali po reklamama da pravi ciglu „od najfinije banatske zemlje kao pre 100 god“. Ko i zasto ovo podrzava? Neka idu u Ilok, gde je ista sirovina i iste padine Fruske Gore i slicne vinarije pa nek tamo raskopavaju ako je sve ekoloski ispravno. Zamislite Provansu ili Napa dolinu sa ciglarskom industrijom. Podrska protestu !

Dragana / 25.07.2021.

I verovatno će kao energent da koriste stare gume, rabljena ulja, evropski komunalni otpad pa će vinograde obogatiti toksičnim supstancama.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

danska, sume, poljoprivreda

Danska pretvara poljoprivredno zemljište u šume, prirodna staništa

22. jul 2021. - Kako bi smanjila upotrebu veštačkih đubriva, Danska je odlučila da 15 odsto svog poljoprivrednog zemljišta pretvori u šume i prirodna staništa

deponija duboko

Zatvoren Regionalni centar za upravljanje otpadom Duboko

22. jul 2021. - Inspekcija za zaštitu sanitarne deponije zatvorila je Duboko, nekada ključni regionalni centar za upravljanje otpadom za devet lokalnih samouprava

crna gora francuska afd sporazum kredit spajic vukovic

Crna Gora potpisala ugovor o kreditu sa Francuskom razvojnom agencijom

22. jul 2021. - Francuska razvojna agencija će podržati reforme u sektorima upravljanja otpada, obnovljive energije, održivog šumarstva i klimatskih akcija

azbest

Azbestna prašina – nevidljiva pretnja zdravlju

22. jul 2021. - Rušenje hotela Jugoslavija izazvalo je zabrinutost Beograđana zbog mogućnosti prisustva azbesta, stoga i kancerogene azbestne prašine