Zapadni Balkan, uključujući Srbiju, treba da nastavi da sprovodi propise koji podstiču ozelenjavanje energetskog miksa i borbu protiv klimatskih promena, navode panelisti 11. Foruma o finansiranju u sektoru energetike na Balkanu (Balkan Energy Finance Forum). Panelisti su se dotakli i pitanja kako niska regulisana cena električne energije utiče na ukupne investicije u energetskom sektoru i kako treće zemlje koče planove za postepeno zatvaranje elektrana na ugalj.
Na panelu posvećenom narednim koracima u privlačenju investicija u sektor obnovljivih izvora energije (OIE) u jugoistočnoj Evropi (JIE), ekspertkinja za održivu energetiku Maja Turković podsetila je da postoje informacije da Vlada Srbije priprema okvir za uvođenje aukcija za OIE.
Turković, suosnivač i član Programskog odbora Asocijacije za održivi razvoj (ASOR), rekla je da je važno da aukcije prate trendove u industriji, s obzirom da su kvote za fid-in tarife za solarnu i energiju vetra, koje su inače ispunjene, bile predviđene za projekte od pre sedam do deset godina.
Takođe je važno da proces uvođenja aukcija bude transparentan, da bi investitori bili upućeni u planove, kaže Turković, podsećajući da je produžetak režima fid-in tarifa dobra vest za male projekte u smislu bankabilnosti.
Dubravka Negre, šef regionalnog predstavništva Evropske investicione banke (EIB) za Zapadni Balkan, govorila je o preprekama za privlačenje više investitora naviknutih na standarde Zapadne Evrope na Zapadni Balkan.
U polja na kojima su potrebna poboljšanja Negre ubraja usaglašavanje propisa koji se tiču uticaja na životnu sredinu i društvenog uticaja sa zakonodavstvom Evropske unije (EU), posebno u pogledu projekata velikih hidroelektrana. Negre navodi da sporna pitanja, što se naročito odnosi na Bosnu i Hercegovinu (BiH), uključuju proceduru dodeljivanja koncesija u smislu transparentnosti i složenosti, kao i ispitivanje uticaja na životnu sredinu.
Negre je rekla i da nedovoljno zemalja u regionu radi na energetskoj efikasnosti i uvođenju pametnih brojila, kao i da je u regionu „još uvek zamagljeno pitanje elektrana na ugalj“, koje postepeno treba zatvarati, ali koje privlače investicije iz trećih zemalja, naročito u Srbiji i BiH.
Niska cena električne energije utiče na razvoj novih energetskih projekata
Negre je ukazala i na pitanje uticaja niske regulisane cene električne energije na energetsko tržište i razvoj novih projekata.
Turković se složila da je ovo pravo pitanje, primetivši da je zabrinutost Vlade za to kako će OIE uticati na cenu električne energije za krajnje potrošače razlog za određivanje kvota – koje su već popunjene – za energiju vetra i sunca.
Turković je primetila i da će se sve elektrane na ugalj koje nisu ulagale u dostizanje standarda zaštite životne sredine suočiti sa zatvaranjem „pre ili kasnije“, iako neke zainteresovane strane možda ne žele to da priznaju.
„Srbija se pre 13 godina obavezala da će do 2023. godine zatvoriti stare elektrane na fosilna goriva koje zagađuju životnu sredinu i ne treba da smo iznenađeni što je 2023. za četiri godine“, izjavila je Turković.
Milica Pešterić, stariji saradnik u advokatskoj kancelariji Bojović Drašković Popović & Partners, govorila je o uticaju pravnog okvira na sigurnost investicija, podsetivši da je regulatorni paket u koji spada ugovor o otkupu električne energije obezbedio konzistentan, sveoubuhvatan i, makar naizgled, bankabilan regulatorni okvir za sektor OIE u Srbiji.
Međutim, prostora za poboljšanja svakako ima, kaže Pešterić i primećuje da postoji potreba za usvajanjem naprednijih rešenja za određene aspekte procedure za izmene zakona, kao i za pooštravanjem penala za otkupljivača koji ne ispunjava svoje obaveze u skladu sa uredbom o podsticajima.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.