Ostrvo Silba planira da od morske dobija vodu za piće uz pomoć solarne energije

U predinvesticionoj studiji u okviru projekta PROSEU, koji finansira Evropska unija, za ostrvo Silba predložena je gradnja desalinizatora kojeg bi napajala fotonaponska elektrana. Mala zajednica na Jadranu se muči sa snabdevanjem pijaćom vodom s kopna, a solarna elektrana bi mogla da bude rešenje. Višak struje bi mogao da se isporučuje u mrežu ili da se skladišti.

Naučnici su se udružili s ostrvljanima blizu obale severne Dalmacije u pokušaju da omoguće jednom malom ostrvu da proizvodi pijaću vodu koristeći energiju iz obnovljivih izvora. Silba ima samo tri stotine stanovnika i zavisi od broda vodonosca koji dolazi iz Zadra. Sada su dobili šansu da ih solarna elektrana oslobodi oskudice.

Zastareli spremnici za vodu ili gusterne i ceo vodovod imaju znatne gubitke. Pijaća voda košta nekoliko puta više nego u kontinentalnom delu zemlje.

Živa laboratorija

Zavod za energetska postrojenja, energetiku i okoliš na Fakultetu strojarstva i brodogradnje iz Zagreba predstavio je studiju slučaja za Silbu kao živu laboratoriju – living lab.

Dokument je deo projekta PROSEU, koji se bavi uvođenjem učešća građana i prozjumera u energetskoj tranziciji u glavne tokove. Finansiran je sredstvima Evropske unije kroz Horizon 2020.

Pokret otoka iz Hrvatske i stanovnici Silbe dali su doprinos u ovoj aktivnosti za uzdizanje obnovljivih izvora energije. U predinvesticionoj studiji je ispitana mogućnost instaliranja desalinizatora koji bi prerađivao morsku vodu.

Rešenje preko veze s mrežom ili baterijom za skladištenje energije

Ozbiljno napajanje potrebno za taj sistem bilo bi rešeno izgradnjom solarne elektrane, a ostrvo bi moglo da prodaje višak struje onda kada je na njemu malo ili nimalo turista. Broj ljudi na Silbi u letnjim mesecima podiže se i na preko pet hiljada, što napinje potražnju i potrošnju vode kao i električne energije.

Predviđeno je širenje zapremine rezervoarâ na ostrvu Silba za više od polovine

Kapacitet desalinizacije trebalo bi da bude sto kubika na dan, za šta je potrebna fotonaponska stanica od sto kilovata. Postoji i varijanta da se poveže baterija od 300 kilovat-sati. Potrebno je da se zapremina vode poveća za 500 kubika sa trenutnih 950.

Reverzna osmoza

Cena vode bi bila između 4,8 i 5,7 evra po kubnom metru kad se uračunaju sva ulaganja i taj nivo je konkurentan sadašnjem. To uključuje obnovu vodovodne mreže, što bi činilo preko 60 odsto izdataka.

Za proizvodnju pijaće vode od morske predložena je reverzna osmoza, gde se so odvaja membranom. Ta tehnologija se naziva i povratnom ili obrnutom osmozom.

Pitanje otpadnih voda

Pripadnice i pripadnici Pokreta otoka, od kojih su neki sa ovog ostrva u Hrvatskoj, rekli su da su potrebne dodatne mere. Izrazili su zabrinutost oko upravljanja otpadnim vodama i objasnili da je u nekim slučajevima situacija teža nego sa snabdevanjem vodom.

Projekat bi mogao da se sprovede preko kraudfandinga

Grad Zadar, kojem Silba pripada, već je u prostornom planu odredio 2,1 hektar na ostrvu za sistem za desalinizaciju. Pokret otoka i Zadruga za etično finansiranje su za poduhvat predložili poslovni model kraudfandinga (crowdfunding).

Odnos troškova i koristi

Autori su kazali da bi dodatna korist bila u samoodrživosti i svesti o zaštiti životne sredine, budući da bi se smanjila količina ispuštenih gasova s efektom staklene bašte. Međutim, napomenuli su da zamisao toliko velike promene još nije dobila dovoljnu podršku.

Osim toga, unapređenje snabdevanja vodom i strujom navodno ima loše strane, u smislu da bi moglo da postane lakše da se šire turistički kapaciteti i da se tako uznemirava stanovništvo.

Rešenje koje podrazumeva konekciju sa strujnom mrežom malo je povoljnije od onog s baterijom. Rekonstrukcija vodovoda bi cenu vode oborila za 30 procenata, otkriva predinvesticiona studija.