Lokalna samouprava je odlučila da neće podržati nameru kompanije TEŠ da u ugalj od kojeg proizvodi struju u termoelektrani Šoštanj umeša čvrsti otpad tipa SRF u malom procentu. Parlamenti još dve opštine u toj oblasti na severu Slovenije uskoro glasaju o projektu, koji je izazvao zabrinutost zbog mogućnosti zagađivanja vazduha. Državna firma je navela da će poštovati njihov stav.
Opštinski savet je glasao protiv dodavanja otpada uglju u kotlovima Termoelektrarne Šoštanj (TEŠ). To preduzeće, kojim upravlja državni Holding Slovenske elektrarne (HSE), saopštilo je da neće insistirati na sprovođenju ovog plana ukoliko ga odbace i dve druge opštine u istoj oblasti.
Suočen sa troškovima na ime ispuštanja ugljen-dioksida i ograničenošću kapaciteta Rudnika uglja Velenje, navedeni proizvođač struje je ranije predložio umešavanje čvrstog otpada od goriva tipa SRF (solid recovered fuel) u bloku 6, puštenom u rad pre samo šest godina. Firma još uvek čeka da joj Slovenačka agencija za životnu sredinu – ARSO odobri ekološku studiju. Kapacitet pomenute jedinice je 600 megavata.
Lokalne samouprave u šaleškom regionu mogle bi da zapečate sudbinu projekta
Vrednost projekta procenjena je na šest do deset miliona evra. Lokalni odbornici i odbornice su izrazili zabrinutost zbog emisija usled istovremenog korišćenja uglja i otpada. Susedne opštine Velenje i Šmartno ob Paki treba da glasaju o tome koji će stav zauzeti. Rasprava u skupštini Opštine Šoštanj, koja se nalazi u Šaleškoj dolini na severu Slovenije, trajala je nekoliko sati pre nego što je odluka donesena.
U revidiranoj verziji studije o uticaju na životnu sredinu navodi se da bi Slovenija verovatno morala da uvozi čvrsto gorivo od otpada formata SRF ukoliko se poduhvat koincineracije sprovede
Generalni direktor HSE-a Viktor Vrečar ukazao je na 22 takva projekta koincineracije u Nemačkoj i naveo da je plan razvijen u skladu s najboljom praksom. TEŠ je objavio da bi SRF činio do šest odsto ukupne mase ili najviše 160.000 tona godišnje.
Po nalazima iz revizije studije o uticaju na životnu sredinu koju je naručila Opština Šoštanj, zagađenost teškim metalima i drugim supstancama bila bi prekomerna i bio bi narušen kvalitet vazduha i zemljišta, što je u suprotnosti sa informacijama iz originalnog dokumenta. Inštitut za okolje in prostor (IOP) iz Celja, koji je sproveo reviziju, utvrdio je da u zemlji nema dovoljno SRF-a za projekat koincineracije za Šoštanj i da bi to gorivo moralo da se doprema iz inostranstva.
Termoelektrana Šoštanj da se zatvori do 2033. godine
Zaštitnici životne sredine iz organizacija Focus, Greenpeace i Umanotera saopštili su, pozivajući se na izveštaj o budućoj strategiji za odbacivanje uglja koji je objavilo Ministarstvo za infrastrukturu, da Slovenija može da ostane na putu za ostvarivanje klimatskih ciljeva Evropske unije jedino ukoliko TEŠ najkasnije 2033. prestane da upotrebljava ugalj. Sistem snage 1,03 gigavata uključuje dve turbine na gas od po 42 megavata.
Država namerava da dokument usvoji do kraja godine i da primeni principe pravične tranzicije pri restrukturisanju privrede oblasti zavisnih od uglja kao što je Šaleška, gde se nalazi termoelektrana Šoštanj. U nacrtu strategije razrađena su tri scenarija za obustavljanje upotrebe uglja u tom kompleksu: do 2033, 2038 i 2042. godine.
Uprava TEŠ-a je saopštila da veruje da može da nađe zajednički jezik sa lokalnim samoupravama u cilju postepenog transformisanja Šaleške u niskougljenično društvo.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.