Opasnost od egzodusa – bombardovani pogoni za desalinizaciju vode oko Persijskog zaliva

Američki i izraelski napad na Iran i njegovi uzvratni udari širom Persijskog zaliva mogli bi da krajnje poremete snabdevanje vodom kao i da nepovratno naškode životnoj sredini. Dolaze alarmantne vesti o udarima na pogone za desalinizaciju u Iranu, Bahreinu, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kuvajtu, što potencijalno može goleme prostore učiniti nenaseljivima.

Persijski zaliv, kojeg u arapskim zemljama zovu Arabijskim zalivom, najpoznatiji je po proizvodnji nafte i gasa i blagostanju što ga donosi tamošnjim zemljama. S druge strane, reč je o području u kojem je sve manje vode za stanovništvo i privredu. Rat započet krajem februara dramatično povećava te rizike. Kako Sjedinjene Države i Izrael intenzivno bombarduju Iran, a on uzvraća širom regiona, komunalna infrastruktura trpi opasne udarce.

Desalinizatori su jedan od najkrhkijih segmenata. U ovom području, preko četiri stotine takvih pogona pravi pijaću vodu. Zemlje članice Saveta za saradnju arapskih država zaliva (GCC) drže tri petine svetskog kapaciteta za desalinizovanu vodu.

Ugrubo, po devedeset odsto vode koju piju stanovnici UAE i Kuvajta je iz pogona za desalinizaciju, u poređenju sa 86 odsto u Omanu i 70 procenata u Saudijskoj Arabiji. SAD već dugo upozoravaju na strateški značaj ovih sistema i posledice eventualnog teškog oštećenja.

Napad na naftna postrojenja u Teheranu otežao kritičnu nestašicu vode

Desalinizacija u Iranu pokriva tek par procenata teritorije. Pritom, Teheran već godinama pati zbog suše i nedovoljnog ulaganja u vodosnabdevanje. Akumulacije oko prestonice su dostigle rekordno nizak nivo popunjenosti, tek desetak odsto. Zato je predsednik Masud Pezeškijan nedavno poručio da će ovaj grad od devet miliona ljudi, a 15 miliona u celoj aglomeraciji, vrlo verovatno morati da se preseli.

Proteklih dana su u Teheranu bombardovana skladišta nafte i velika rafinerija. Tako je usledila toksična kiša po celom kraju, jer su se kapljice nafte i goriva i opasne supstance nastale u sagorevanju pomešale sa vodenom parom. Sumpor-dioksid i azotni oksidi su prešli u sumpornu odnosno azotnu kiselinu. Taj događaj će verovatno izazvati nesagledive posledice.

Iran optužio Sjedinjene Države da su bombardovale pogon za desalinizaciju

Dalje, ministar inostranih poslova Irana Abas Aragči optužio je Sjedinjene Države da su bombardovale pogon za desalinizaciju na ostrvu Kešm u Ormuskom moreuzu. Kazao je da je pogođeno trideset sela.

„Ovaj presedan su uspostavile SAD, a ne Iran“, naglasio je. Administracija u Vašingtonu je porekla da je odgovorna za incident, a isto je učinio Izrael. Pritom, UAE su odbacile navode iz izraelskih medija o svojoj umešanosti u navodni napad.

Ugroženi pogoni za desalinizaciju

Nakon što je bombardovan Kešm, Bahrein je izašao s tvrdnjom da je Iran dronovima napao civilne ciljeve na njegovoj teritoriji i oštetio pogon za desalinizaciju. Međutim, sudeći po izveštajima, to nije poremetilo snabdevanje.

Mediji su zabeležili da su oštećeni i kompleks za proizvodnju električne energije i vode Fujairah F1 u UAE i fabrika za desalinizaciju Doha West u Kataru. Nasuprot tome, singapurska kompanija Sembcorp Industries, koja drži 40 odsto akcija u firmi Fujairah F1, demantovala je da je bilo ikakvog uticaja na proizvodnju.

Treba imati u vidu da desalinizatori ovise o elektrovodovima i proizvodnji struje. Dalje, elektrane koje ih snabdevaju su izložene rizicima od remećenja isporuke goriva.

Teška oštećenja nanesena sistemima za vodosnabdevanje mogla bi da izazovu nagli egzodus iz gusto naseljenih područja. Verovatno bi usledio domino-efekat na privredu i bezbednost u navedenom regionu i šire.