Obnovljivi izvori u Hrvatskoj prestigli fosilna goriva u elektroenergetskom miksu

U februaru je u Hrvatskoj iz obnovljivih izvora, ne računajući hidroelektrane, proizvedeno više električne energije nego od fosilnih goriva, pa su po udelu zauzeli drugo mesto, objavilo je udruženje Obnovljivi izvori energije Hrvatske – OIEH.

Rast kapaciteta za proizvodnju struje iz solara i vetra u Hrvatskoj je, uz gašenje pogona na mazut, u poslednjih nekoliko godina značajno izmenio elektroenergetski miks. Hidroelektrane su na početku godine imale udeo od 36,5 odsto u ukupnom kapacitetu na mreži odnosno 1,87 gigavata, uz još 5,5 odsto ili 281 megavat u reverzibilnim hidroelektranama. Sledeći je vetar, 1,14 gigavata (22,2 procenta).

Elektrane na gas su imale ukupno 886 megavata (17,3 odsto). Termoelektrana Plomin, jedini pogon na ugalj, imala je raspoloživih 217 megavata, što je 4,2 odsto. Na mazut je radilo 45 megavata – 0,9 odsto. Kapacitet solarnih elektrana dostigao je 463 megavata (devet procenata). Preostalih 225 megavata činila su postrojenja na ostale obnovljive izvore i otpad.

Osim toga, Hrvatska elektroprivreda je vlasnik polovine nuklearne elektrane Krško odnosno 348 megavata. Ona se nalazi u Sloveniji, blizu zajedničke granice.

Prvog januara su obnovljivi izvori činili 3.97 gigavata ukupnog kapaciteta ili 77,6 procenata, a neobnovljivi preostalih 1,13 gigavata. Na prenosnu mrežu je bilo priključeno 4,29 gigavata proizvodnje, a na distribucionu mrežu 843 megavata.

Rano proleće

Februar je bio sličniji proletnjem nego zimskom mesecu, sa znatno višim temperaturama i smanjenom vetrovitošću, navodi OIE Hrvatska u mesečnom izveštaju. Zabeležena je veoma velika proizvodnja u hidroelektranama, uključujući rad reverzibilne hidroelektranu Velebit, dok je Plomin bio izvan pogona ceo mesec.

Tako su hidroelektrane imale dominantnu ulogu u proizvodnji električne energije (612 gigavat-sati ili 41,2 odsto raspoložive), a ostali obnovljivi izvori su bili na drugom mestu, sa 302 gigavat-sata ili 20,3 procenta. Za jedan gigavat-sat su prestigli neobnovljive izvore. U raspoloživu električnu energiju ulaze i Krško i ostali neto uvoz.

Kapacitet na fosilna goriva na mreži je u Hrvatskoj za trećinu manji nego iz obnovljivih izvora ne računajući hidroelektrane. Međutim, termoelektrane mogu da rade maltene 24 sata dnevno, a vetroelektrane i solarni parkovi zavise od meteoroloških uslova.

Vetroelektrane podbacile

Maksimalna dnevna pokrivenost ukupne potrošnje energijom obnovljivih izvora postignuta je 13. februara, 83,6 odsto. Hidroelektrane su pokrile 54,9 procenata, a ostali obnovljivi izvori 28,7 odsto. Nivo je najniži, 26,5 odsto, bio 4. februara.

Uvoz električne energije je u februaru iznosio 104 gigavat-sata, a izvoz 75 gigavat-sati.

Ukupna proizvodnja iz vetra iznosila je 208 gigavat-sati. Faktor korišćenja je bio samo 26,3 odsto, a prosek za taj mesec u poslednjih trinaest godina iznosi 34,1 odsto.