Detalj sa Tare (slika: Petar Ubiparip from Pixabay)
Više od 50 udruženja i organizacija civilnog društva podnele su zahtev Ministarstvu zaštite životne sredine za ponovno pokretanje postupka izmena i dopuna Zakona o zaštiti prirode.
Koalicija 27 je saopštila da su ustanovljeni brojni propusti u proceduri izrade, javnoj raspravi i sadržini izmena i dopuna, zbog čega je pozvala Ministarstvo da ponovljeni postupak sprovede transparentno, u skladu sa zakonom i uz konsultacije sa svim zainteresovanim stranama.
Radna grupa za pripremu Nacrta nije se sastala od februara 2019.
Kao propusti u proceduri navodi se to što radna grupa za pripremu Nacrta Zakona o zaštiti prirode, koja je uključivala i predstavnike civilnog društva, nije bila sazivana od februara 2019, a ne zna da li je formirana nova radna grupa i ko sedi u njo, kao i činjenica da zavodi za zaštitu priode kao stručne institucije Ministarstva nisu bili upućeni u predloge iz Nacrta, naovdi se u saopštenju Koalicije 27, koja okuplja devet nevladinih organizacija, i još više od 40 organizacija.
Javna rasprava je, takođe, kako se tvrdi, bila loše organizovana.
Link za onlajn javnu raspravu poslat samo određenim organizacijama
Od toga da je informacija i kompletna dokumentacija za javnu raspravu bila teško uočljiva na sajtu, preko netransparente organizacije onlajn javne rasprave 6. aprila za koju je link poslat imejlom određenim organizacijam, što je na kraju dovelo do toga da mali broj zainteresovanih strana učestvuje na njoj.
Koalicija 27 je sasvim slučajno saznala da je priprema Nacrta ubrzana i da je u toku javna rasprava
„O izmenama zakona se govori godinama i do nas su neprekidno stizale konfuzne i protivrečne informacije. Radna grupa koja je trebalo da učestvuje u izradi izmena i dopuna nije sazivana još od februara 2019. godine. Krajem marta smo sasvim slučajno saznali da je ovaj proces ubrzan i da se Nacrt izmena i dopuna zakona nalazi na javnoj raspravi. Dokumentaciju je bilo izuzetno teško pronaći na sajtu koji dobro poznajemo. Link za pristup onlajn prezentaciji Nacrta nije ni objavljen, već poslat mejlom pojedinim organizacijama“, kaže Milica Radanović iz Koalicije 27, koja okuplja devet nevladinih organizacija.
MHE mogu u zaštićena područja ako su od opšteg interesa i nacionalnog značaja
Kada je reč o samom Nacrtu izmena i dopuna Zakona o zaštiti prirode, u saopštenju se navodi da pojedine izmene, osim što nisu u skladu sa postojećim zakonodavnim okvirom, nisu formulisane razumljivo niti onima koji Zakon treba da sprovode, niti stručnoj javnosti i građanima.
Ne postoje jasno definisani kriterijumi za određivanje opšteg interesa i nacionalnog značaja
Iako Nacrt predviđa rešavanje problema izgradnje malih hidroelektrana (MHE) u zaštićenim područjima, istovremeno ostavlja dovoljno prostora da se ta praksa nastavi ukoliko se određeni projekat proglasi „opštim interesom i nacionalnim značajem“.
„Ne postoje jasno definisani kriterijumi za određivanje opšteg interesa i nacionalnog značaja i to otvara prostor za donošenje odluka bez učešća javnosti. To ne samo da je loša praksa, nego može da rezultira projektima opasnim po očuvanje prirode u Srbiji. Zato su ovakve formulacije nedopustivi deo Zakona, barem dok se ne definišu jasni kriterijumi za određivanje opšteg interesa i nacionalnog značaja“, upozorila je Radanović.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.