Novi izveštaj beleži posledice rudarskih aktivnosti na životnu sredinu u Srbiji

Ministarstvo rudarstva i energetike radi na Strategiji upravljanja mineralnim i geološkim resursima za period od 2025. do 2040, uz prateći izveštaj o strateškoj proceni uticaja realizacije strategije na životnu sredinu. Nacrt izveštaja ukazuje na značajan rudni potencijal Srbije, ali i na brojne ekološke izazove.

Ministarstvo rudarstva i energetike je prošle godine pokrenulo izradu Strategije upravljanja mineralnim i drugim geološkim resursima u Srbiji za period od 2025. do 2040, sa projekcijom do 2050. godine. Na osnovu tog dokumenta, vlada donosi odluke o geološkim istraživanjima i eksploataciji mineralnih i drugih geoloških resursa.

Za strategiju i izveštaj o strateškoj proceni njenog uticaja na životnu sredinu, ministarstvo je angažovalo Rudarsko-geološki fakultet.

Strateška procena uticaja na životnu sredinu radi se u cilju obezbeđivanja zaštite i unapređivanja životne sredine integrisanjem osnovnih načela zaštite životne sredine. Izveštaj je instrument kojim se opisuju, vrednuju i procenjuju mogući uticaji planiranih rešenja.

Na sajtu e-konsultacije dostupan je nacrt izveštaja o uticaju na životnu sredinu. Javne konsultacije su trajale samo sedam dana, do 7. maja.

Eksploatacija mineralnih sirovina prouzrokuje zagađenje vazduha, vode i zemljišta

U nacrtu izveštaja piše da je mineralno-sirovinski potencijal Srbije značajan, s mnogo ležišta metaličnih, nemetaličnih i energetskih mineralnih sirovina, podzemnim vodama i geotermalnom energijom. U 2022. godini rudarska proizvodnja iznosila je 110 miliona tona rude, od čega je udeo energetskih sirovina 36,2 miliona tona. Sektor uglja predstavlja najvažniji energetski potencijal i u strukturi proizvodnje primarne energije učestvuje sa skoro 70 odsto.

Eksploatacija mineralnih sirovina u Srbiji dovela je do zagađenja vazduha, vode i zemljišta, pogotovo u regionima gde je eksploatacija mineralnih sirovina najintenzivnija. Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine i Ministarstva rudarstva i energetike, najveće zagađenje zabeleženo je u borsko-majdanpečkom regionu i Kolubarskom i Kostolačkom basenu.

Najveće zagađenje zabeleženo je u borsko-majdanpečkom regionu i kolubarskom i kostolačkom basenu

U slučaju Bora, teško je precizno razgraničiti uticaj rudarstva od uticaja prerade rude, zbog kompleksnog industrijskog sistema. U regionu Majdanpeka su zabeležene koncentracije olova i kadmijuma u zemljištu, zbog razvejavanja prašine sa jalovišta i radnih površina rudnika bakra i drugih metala.

U Kolubarskom basenu, zagađenje vazduha i zemljišta povezano je sa radom termoelektrana i rudarskih aktivnosti. Izmerene koncentracije sumpor-dioksida često premašuju dozvoljene vrednosti, a prašina sa površinskih kopova doprinosi kontaminaciji tla teškim metalima.

Slična situacija je i u Kostolačkom basenu, gde termoenergetski pogoni dominantno utiču na kvalitet vazduha, posebno tokom zimskih meseci. Osim što se ispuštaju štetni gasovi, velike količine pepela zauzimaju prostor i dodatno opterećuju životnu sredinu.

Dugotrajni problem rudarskog otpada

Jedan od uticaja rudarskih aktivnosti na životnu sredinu je degradacija zemljišta i njegovo zauzimanje rudarskim objektima i odlaganjem rudarskog otpada. Samo u 2023. degradirano je 404 hektara zemljišta zbog rudarskih aktivnosti, a rekultivisano 150 hektara. Iste godine, proizvedeno je više od 40 miliona tona rudarskog otpada, odnosno flotacijske jalovine.

Dodatni izazov su stari napušteni rudnici, jalovišta i rudarski objekti koje je neophodno sanirati i privesti nameni. „Veliki broj jalovišta u Srbiji je starijeg datuma i izgrađen bez savremenih mera zaštite, kao što su geomembrane i sistemi za sakupljanje otpadnih – procednih voda“, piše u izveštaju.

Neprečišćene rudarske otpadne vode se ispuštaju u vodotoke

Zagađenost vode je često posledica ispuštanja netretiranih otpadnih voda u reke i potoke u blizini rudarskih postrojenja. Reke poput Borske, Kriveljske i Peka praktično su mrtvi vodotoci. U izveštaju piše da u pojedinim slučajevima postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda nisu u funkciji zbog finansijskih ograničenja ili tehničkih kvarova.

„U mnogim slučajevima, posebno kod manjih rudnika, mere zaštite se svode na formalno poštovanje propisa“, piše u izveštaju.

Pored mineralnih sirovina, značajno mesto u strategiji zauzimaju nafta i prirodni gas. Srbija je, kako se navodi u izveštaju, energetski visoko zavisna od uvoza. Domaća proizvodnja sirove nafte 2022. godine pokrivala je 23 odsto, dok je 2023. pala na 21 odsto ukupne potražnje. Situacija sa gasom je još nepovoljnija, jer domaća proizvodnja zadovoljava tek oko 10 odsto potreba.

Osim toga, prirodna ležišta se iscrpljuju, što vodi ka daljem padu proizvodnje. Ovakvi podaci otvaraju pitanja o energetskoj bezbednosti i potrebi diversifikacije izvora.