Norveška odlaže dodelu dozvola za rudarenje u dubokom moru

Norveška vlada je odložila prvu rundu izdavanja dozvola za rudarenje u dubokom moru, u području površine kao Island. Odluka je usledila posle niza protesta ekoloških organizacija i inicijative grupe 32 države da se uvede međunarodni moratorijum.

Norveška je u januaru objavila da će dozvoliti rudarenje u dubokom moru na 281.000 kvadratnih kilometara dna između Islanda i ostrva Svalbard. Taj potez je izazvao nezadovoljstvo na širokom planu. U međuvremenu, nesuglasice unutar vladajuće koalicije su rezultirale odlaganjem prve runde dodela dozvola, barem do kraja sledeće godine.

Početni deo je trebalo da pokrije 106.000 kvadratnih kilometara u Norveškom moru, izdeljenih na 386 zona. Radi poređenja, to je čak malo veća površina od Islanda. Dozvole za eksploataciju bi bile davane kompanijama za prve takve projekte na svetu.

Planovi za rudarenje u dubokom moru su rezultat globalne groznice za strateškim mineralima

Celokupna mapa obuhvata dno na dubini od nekih 1.500 do 4.000 metara. Tu se nalaze minerali u kojima su, između ostalih, bakar, cink, kobalt i retki elementi. Navedena inicijativa proizilazi iz globalne trke za strateškim sirovinama, a u najvećoj meri je pogoni energetska tranzicija.

Međutim, morske dubine su veoma slabo istražene, a uticaj rudarstva na tim mestima je još nepoznat. Norveški aktivisti i aktivistkinje, međunarodne organizacije za zaštitu životne sredine, ribarska udruženja i naučnici upozoravaju na opasnost od razaranja ekosistema.

Čak je i grupa 32 zemlje, među kojima su Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Kanada, Brazil, Danska, Švedska i Finska, pokrenula inicijativu za uvođenje globalnog moratorijuma na ovu delatnost u međunarodnim vodama.

„Nijedna vlada posvećena održivom upravljanju okeanima ne može da podržava rudarenje u dubokom moru. Zaista je bilo sramotno gledati Norvešku kako se pozicionira kao liderka u domenu okeana, a istovremeno planira da dâ zeleno svetlo za uništavanje okeana u vlastitim vodama“, izjavila je Haldis Ćeldflot Hele iz kampanje organizacije Greenpeace Nordic protiv ove vrste rudarenja.

Dno mora na velikim dubinama je najveći rezervoar ugljenika na svetu

Ogranak Svetskog fonda za prirodu WWF-Norway tužio je vladu zbog neispunjavanja obaveza iz Zakona o mineralima u morskom dnu koje se tiču procene uticaja na životnu sredinu.

„Dubine okeana su nam poslednja nedirnuta divljina. Tu se priroda adaptira sporo i osetljiva je na ljudsko delovanje. Takođe znamo da je dno mora na velikim dubinama najveći rezervoar ugljenika na svetu te da pruža ključne ekološke usluge ostatku okeana i celoj našoj planeti“, poručili su iz te organizacije.