NJ.E. Nikola Minasi, Ambasador Italije u BiH: Upravljanje vodama prioritet za italijansku vladu

Italijanska vlada podržava rešenja za mnoge probleme u oblasti upravljanja vodama u Bosni i Hercegovini i regionu. U okviru te podrške, u saradnji sa Ekonomskom komisijom Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE) i Komisijom za sliv reke Save (Savska komisija), italijansko Ministarstvo za životnu sredinu, kopno i more obezbeđuje finansijsku podršku projektu procene povezanosti (neksus)  voda – hrana – energetike u slivu reke Drine. Cilj projekta je ojačati saradnju tri zemlje (Bosna i Hercegovina, Srbija i Crna Gora) i poboljšati održivost dosadašnjih praksi upravljanja resursima sliva.

Na završnoj radionici u okviru ovog projekta, održanoj u Sarajevu 19. aprila 2017. godine, NJ.E. Nikola Minasi, ambasador Republike Italije u Bosni i Hercegovini, izjavio je da će Vlada njegove zemlje nastaviti da  podržava aktivnosti koje proizilaze iz neksus procene, te slične inicijative.

Osim finansijski, na koji još način Italijanska vlada učestvuje u ovom projektu, pitali smo Ambasadora Minasija.

Pored finansijskog aspekta, pružamo i stručnu pomoć, a tu je i iskustvo koje smo stekli u sličnim situacijama u Italiji.

Projekat neksus procjene će doprineti i uspostavljanju bilateralnog protokola o zaštiti životne sredine sa Bosnom i Hercegovinom,  na čijoj formulaciji se trenutno radi.

Slivovi reka Drine i Save su, po definiciji, prekogranična područja. Stoga, saradnja na ovim pitanjima (industrijski razvoj, razvoj ruralnih oblasti i očuvanje životne sredine) može biti veliki podsticaj za zajednički rast celokupne regije.

Zaista cenim proces pregovora koji se odvija kroz ovu neksus inicijativu i potpuno se slažem sa onim što je rečeno na radionici u Sarajevu da se više radi o procesu, a manje o rezultatima. Radi se o procesu koji za stolom okuplja različite aktere kako bismo razgovarali o zajedničkim ciljevima za dobrobit sve tri zemlje sliva reke Drine.

Da li je saradnja Italijanske vlade i Ministarstva životne sredine sa UNECE-om fokusirana isključivo na upravljanje vodama, ili se planira saradnja i na drugim poljima?

Vlada Italije je veoma zainteresovana za pitanja upravljanja vodama. Ali, to nije jedina oblast na koju smo fokusirani.

U sklopu ove saradnje sa UNECE-om, Ministarstvo za životnu sredinu, kopno i more razvija neke ideje o uspostavljanju protokola o saradnji sa Bosnom i Hercegovinom o pitanjima životne sredine, koji sam ranije spomenuo. Upravljanje vodama može biti deo toga, ali ne isključivo. Ovaj protokol će se nasloniti na studiju UNECE-a o čitavom matriksu životne sredine u Bosni i Hercegovini. Slični projekti su verovatno u razvoju i u zemljama u okruženju, tako da će se ovaj protokol koji razvijamo sa Bosnom i Hercegovinom odraziti i na druge zemlje u regiji.

Osim toga, u saradnji sa drugim agencijama, Italija učestvuje i u rešavanju mnogih drugih pitanja kada je reč o životnoj sredini u regionu. Radimo zajedno sa Evropskom unijom i Poljskom, na primer, na fitosanitarnoj evaluaciji i sertifikaciji u Bosni i Hercegovini. Takve inicijative, zapravo, otvaraju nova radna mjesta i mogućnosti, jer će se time  proizvođačima hrane u Bosni i Hercegovini omogućiti izvoz, ne samo u zemlje Evropske unije, nego i u druge zemlje OECD-a.

Kakva iskustva ima vaša zemlja sa sličnim neksus inicijativama?

Italija je veoma bogata rekama, posebno na severu, a te su nam reke  veoma važne za poljoprivredu, proizvodnju električne energije, ali i za transport. Postoje suprotstavljeni ciljevi ili interesi u korištenju reka čak i unutar zemlje, između različitih regija, gdje jedna regija kao prioritet vidi poljoprivredu, dok druga istu reku želi da koristi kao potencijal za razvoj industrije. Ovi suprotni interesi se moraju sagledati i pomiriti da bi se uspostavila ravnoteža u svim sektorima.

To pomirenje sukobljenih interesa i ciljeva je posebno važno kada se radi o prekograničnim rekama, jer mnogo je izazova. Mnogi ljudi misle da je bolje koristiti vodu za poljoprivredu nego za industriju, na primer. Ali, to nije uvek nužno slučaj. U Evropskoj uniji je u toku velika rasprava o upotrebi gnojiva u poljoprivredi, koja mogu ugroziti čistoću vode. Pitanja su usko povezana i moraju biti pažljivo i sistematski rešena kroz multisektorski pristup i prekograničnu saradnju, što neksus pristup omogućava.

U čemu je važnost prekogranične i međusektorske saradnje za zemlje sliva jedne reke?

Dva su glavna razloga zašto je ta saradnja i koordinacija potrebna.

Prvo, kada imate zajedničke resurse bolje je imati zajedničke ciljeve. U suprotnom, postoji opasnost od sukoba između različitih zemalja, pa čak i između različitih regija unutar iste zemlje zbog različitih ciljeva.

Ovdje je osnovno političko pitanje promena perspektive da bi se ove situacije mogle sagledati ne kao izazovi ili prepreke, nego kao prilike.

Različiti ciljevi se mogu pomiriti ako se promeni način razmišljanja o njima, te definišu aktivnosti koje će proizvesti više rezultata za sve, što će poslužiti kao podsticaj.

Drugo, saradnja i koordinacija može biti osnova za pristup većim fondovima Evropske unije. Uz konkretne inicijative definisane kroz neksus procenu vlade tri zemlje (Bosne i Hercegovine, Srbije i Crne Gore) mogu od EU tražiti sredstva za finansiranje projekata o prekograničnim propisima i saradnji.

Na primer, znam da je za sliv reke Isonzo (Soča) koji Italija deli sa Slovenijom, korišteno dosta EU fondova za projekte rešavanja različitih pitanja zaštite životne sredine i industrijske saradnje.

Neksus pristup je vrlo pozitivno iskustvo, jer omogućava celovito sagledavanje situacije, uključuje različite aktere iz različitih zemalja koji govore istim jezikom, bez obzira na nacionalnu pripadnost, jezikom zajedničkog razvoja. To je put za donošenje novih zakona koji će omogućiti čistije vode i životnu sredinu uopšte, te korištenje jeftinije energije u javnom i privatnom sektoru, što će dovesti do povećanja turističke ponude i otvaranje više radnih mesta. Ovo je stvarna prilika za taj razvoj. Krajnji rezultat koji proizlazi iz prekogranične saradnje.

A neksus pristup ima taj integrativni faktor.