Srpske cementare počele su 2008. godine da koriste otpad kao gorivo, ali je do sada njime zamenjeno svega 22 odsto fosilnog goriva, duplo manje u odnosu na evropski prosek. Glavni razlozi ovakvog stanja su neuređeno domaće tržište otpada i neusklađenost zakonske regulative sa evropskom.
Srbija se nalazi ispod nivoa najgorih zemalja Evropske unije (EU) po procentu zamene fosilnog goriva gorivom dobijenim od otpada, upozorila je nedavno direktorka Udruženja cementne industrije Srbije (CIS) Dejana Milinković. Jedini lek je zakonska regulativa, i po pitanju usklađenosti sa zakonima EU ali i uvođenja reda na domaće tržište otpada.
“Potrebno je obezbediti dovoljne količine pouzdanog i stabilnog otpada koje bi cementare u procesu proizvodnje koristile umesto fosilnih goriva”, zajednička je poruka i direktorke CIS-a i menadžmenta Lafarge Srbija, sa nedavnog zajedničkog sastanka sa medijima u ovoj fabrici cementa u Beočinu.
Proizvođači cementa, prema rečima Milinkovićeve, koriste godišnje oko 50.000 tona otpada kao izvor energije i oko 320.000 tona otpada kao zamenu za prirodne sirovine i spremni su da ponude rešenja za zbrinjavanje značajnih količina različitih vrsta otpada bez posledica na životnu sredinu.
Direktor LafargeHolcim Srbija, Dimitrije Knjeginjić, rekao je da svaka zemlja koja strateški pristupa rešavanju problema otpada u cementnoj industriji pronalazi partnera jer se cementne peći koriste za kontrolisano sagorevanje goriva dobijenog preradom otpada.
„Na taj način se smanjuje potrošnja neobnovljivih rezervi fosilnih goriva, smanjuju troškovi i štiti životna sredina“, rekao je on. Kao primer naveo je da je zahvaljujući investicijama u tehničku modernizaciju fabrike, u poslednjih pet godina značajno smanjena emisija prašine, uz pad stope emisije neto CO2 za 25 odsto po toni proizvedenog cementa u Beočinu.
Beočinska fabrika je krajem sedamdesetih godina prošlog veka počela sa primenom alternativnih goriva, od 2002. godine investirala je 120 miliona evra u tehničku modernizaciju, a od 2008. razvila i proces kospaljivanja u cementnim pećima. Sada godišnje zbrine 15.000 – 20.000 tona otpadnog materijala, a kapaciteti su daleko veći.
Svaka zemlja koja strateški pristupa rešavanju problema otpada u cementnoj industriji pronalazi partnera jer se cementne peći koriste za kontrolisano sagorevanje goriva dobijenog preradom otpada.
“Tržište otpada predstavlja veliki potencijal u Srbiji”, rekao je Knjeginjić. “Ali tržište je potpuno neregulisano. Uz to, Srbija je jedina zemlja u regionu koja zabranjuje uvoz neopasnog otpada, zbog čega smo izloženi nelojalnoj konkurenciji”.
Za cementnu industriju u celom svetu veliki izazov je poslovati u skladu sa principima održivog razvoja, i mada se u nekim zemljama ubrzano radi u tom pravcu, Srbija uveliko zaostaje.
Članice poslovnog Udruženja cementara Srbije, osim beočinske su i cementare u Popovcu i Kosjeriću.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.