Nemačka privreda investirala 85 milijardi evra u smanjenje CO2 emisija

Firme u Nemačkoj uložile su 85 milijardi evra u mere za smanjenje ili izbegavanje emisija gasova sa efektom staklene bašte u 2023. godini, što je povećanje od 12 odsto u odnosu na prethodnu godinu, pokazuje istraživanje koje je sprovela KfW banka. U isto vreme najmoćnije nemačko industrijsko udruženje BDI saopštilo je da buduća vlada mora da preispita strategiju zemlje da postane klimatski neutralna. Najveća evropska ekonomija je u trećem kvartalu zabeležila rast od o,1 odsto čime je izbegla recesiju.

U istraživanje KfW banke o klimatskim investicijama privede bilo je uključeno skoro 10.000 kompanija, preneo je portal Clean Energy Wire. Kada se rast od 12 odsto koriguje za inflaciju povećanje je iznosilo pet odsto.

Velike kompanije bile su glavni pokretači i povećale su investicije, korigovane za inflaciju, 19 odsto na 50 milijardi evra, saopštio je KfW. Mala i srednja preduzeća (MSP) su u međuvremenu uložila deset odsto manje, odnosno 35 milijardi evra u klimatska rešenja.

Glavni fokusi klimatskih investicija u 2023. bili su električna vozila i odgovarajuća infrastruktura za punjenje, a zatim mere za proizvodnju ili skladištenje električne i toplotne energije iz obnovljivih izvora i poboljšanje energetske efikasnosti postojećih zgrada.

Pouzdana strategija za klimatsku i energetsku tranziciju je dugoročno finansijski isplativa

Međutim, kako je upozorio izvršni direktor KfW-a Stefan Vintels, teška ekonomska situacija opterećuje mnoge kompanije i smanjuje njihova sredstva za ulaganje u zaštitu klime.

Smatra da su Nemačkoj potrebni pouzdani regulatorni uslovi, a posebno više opcija za podršku malim i srednjim preduzećima na putu klimatske neutralnosti. Ključni razlozi koji sprečavaju preduzeća da ulažu u smanjenje emisija uključuju neizvesnost u pogledu isplativosti klimatskih ulaganja (47 odsto), praćeno nedostatkom finansijskih sredstava (37 odsto) i dugotrajnim procedurama planiranja i odobravanja (36 odsto).

Većina kompanija je saglasna da je pouzdana strategija za klimatsku i energetsku tranziciju dugoročno finansijski isplativa, ali se mnoge trenutno bore sa visokim troškovima energije, birokratskim preprekama i političkom neizvesnošću kada je reč o primeni promena.

Preispitati brzinu dekarbonizacije

Sa druge strane, nemačko industrijsko udruženje Federacija nemačke industrije (BDI) saopštilo je da buduća vlada mora da preispita strategiju zemlje da postane klimatski neutralna. U pozadini pada ekonomije i vesti o masovnim otpuštanjima, šef BDI-ja Zigfrid Rusvirm rekao je da je industrija ostala posvećena dekarbonizaciji, ali je postavio pitanje da li bi Nemačka trebalo da se drži svog zvaničnog cilja postizanja klimatske neutralnosti do 2045, s obzirom da je Eevropska unija kao celina odredila 2050, a Kina 2060.

Udruženja smatra da zemlja rizikuje da postane opomena za sve koji planiraju da postanu klimatski neutralni ako ne učini više da osigura da njena ekonomija ostane konkurentna.

U ovom trenutku Nemačka nije dobar đak, poručio je za Handelsblatt Rusvurm. Još uvek, kako je dodao, zemlja mora da nađe način da ostane globalno konkurentna i istovremeno da se dekarbonizuje jer dosad to nije uspela.

BDI: Zelene tehnologij najbolja opcija za Nemačku da ostane industrijski lider.

Industrijska proizvodnja je opala jer se mnoge kompanije bore sa skupljom energijom kao rezultatom rata u Ukrajini, problemima u lancima snabdevanja i sve većom konkurencijom iz Kine. Na sve to poslednjih nedelja pojavili su se planovi za masovna otpuštanja u velikim industrijskim kompanijama Folksvagen, Boš i Tisenkrup.

Uprkos svemu, Rusvurm je rekao da dekarbonizacija industrije nije dovedena u pitanje čak i ako bi formiranje nove vlade potrajalo. Industrija je posvećena dekarbonizaciji, dodao je on.

BDI je često govorio da nemačka ekonomija može imati koristi od toga da bude pionir u dekarbonizaciji. U izveštaju iz septembra, Udruženje je navelo da su zelene tehnologijE najbolja opcija za Nemačku da ostane industrijski lider.

Da bi se to i desilo država mora da obezbedi dodatna javna sredstva, jeftiniju energiju, manje birokratije i bolju infrastrukturu.