NEA: Građani Srbije su i 2025. godine udisali zagađen vazduh

Koncentracije štetnih suspendovanih čestica PM2.5 u vazduhu su tokom 2025. godine u Srbiji imale blagi trend rasta, dok su nivoi PM10 ostali na približno istom nivou kao prethodne godinu, pokazuje preliminarna analiza Nacionalne ekološke asocijacije (NEA). I pored toga, u gotovo svim gradovima zabeležen je prekomerno zagađen vazduh, a nijedno merno mesto nije ispunilo nove, strože kriterijume Evropske unije za bezbedan kvalitet vazduha.

Nacionalna ekološka asocijacija je i 2026. već 1. januara objavila izveštaj o kvalitetu vazduha za prethodnu godinu. Analiza je urađena na osnovu podataka automatskog monitoringa kvaliteta vazduha koje operativno sprovodi Agencija za zaštitu životne sredine Srbije (SEPA), kao i regionalne i lokalne samouprave.

Srednje godišnje koncentracije čestica PM2.5 na nivou cele zemlje porasle su 2025. u proseku za 2,8 odsto, dok su koncentracije PM10 imale blagi pad, za 0,5 odsto, pokazuje analiza.

Na skoro 90 odsto mernih mesta zabeleženo prekoračenje zakonski propisanih limita

NEA ističe da je 2024. pušteno u rad devet automatskih mernih stanica i skoro 20 automatskih detektora koji mere koncentracije pomenutih čestica. Nova merna mesta formalno su dovela do još lošijeg stanja kvaliteta vazduha, jer je na skoro 90 odsto njih zabeleženo prekoračenje zakonski propisanih limita.

Posebno zabrinjava što izveštaj pokazuje da su u kontekstu srednjih godišnjih koncentracija PM2.5 od deset mernih mesta sa najlošijim kvalitetom vazduha čak sedam lokacija u kojima je monitoring tek uspostavljen. Među njima su Zaječar, Leskovac, Negotin, Prokuplje, Kruševac, Vranje i Šabac.

Većina gradova premašila dozvoljeni broj dana sa zagađenjem PM10

Broj dana sa prekoračenjem dnevne granične vrednosti za PM10 u proseku je smanjen za oko pet dana po mernom mestu, piše u izveštaju. Međutim, gotovo sva mesta u kojima se sprovodi monitoring, izuzev pojedinih gradova u Vojvodini i delova Beograda, premašila su dozvoljenih 35 dana godišnje sa prekomernim zagađenjem. Time su se svrstala u drugu kategoriju kvaliteta vazduha – zagađen vazduh.

Po broju dana sa prekoračenjem granične dnevne srednje koncentracije PM10 prednjači Prokuplje – 156, sledi Leskovac – 140, pa Zaječar –  137. U ovim gradovima je monitoring PM10 čestica uspostavljen tek 2024. godine.

Po starom zakonu, kvalitet vazduha se svrstavao u tri kategorije: prva kategorija – čist ili neznatno zagađen vazduh, druga kategorija – umereno zagađen vazduh i treća kategorija – prekomerno zagađen vazduh, kada su prekoračene granične vrednosti za jednu ili više materija.

Međutim, sredinom prošle godine Srbija je dobila novi Zakon o zaštiti vazduha. Za razliku od prethodnog, propisuje samo dve kategorije kvaliteta vazduha: čist ili neznatno zagađen, i zagađen vazduh.

Pisci izveštaja ističu da 2025. koncentracije sumpor-dioksida (SO2) i ugljen-monoksida (CO) nisu prekoračene. Kada je reč o azot-dioksidu, (NO2), prošle godine su zabeležena prekoračenja srednje godišnje granične vrednosti na pojedinim mernim mestima, uglavnom u Beogradu. Prema podacima NEA, granična vrednost od 40 mikrograma po kubnom metru premašena je u Ulici despota Stefana, na Mostaru i u Bulevaru Franše d’Eperea, dok su zabeležena i prekoračenja dnevnih i satnih koncentracija na nekoliko lokacija.

Daleko od novih standarda EU i preporuka SZO

NEA podseća da je krajem 2024. godine stupila na snagu nova Direktiva Evropske unije o kvalitetu ambijentalnog vazduha, kojom je granična vrednost za srednju godišnju koncentraciju PM2.5 snižena na 10 mikrograma po kubnom metru. Po tom standardu, nijedno merno mesto u Srbiji nije imalo vazduh bezbedan za zdravlje tokom 2025. godine.

Situacija je još nepovoljnija kada se uzmu u obzir preporuke Svetske zdravstvene organizacije, koja od 2021. godine propisuje maksimalnu godišnju vrednost za PM2.5 od svega pet mikrograma po kubnom metru. „Bez pokazatelja koji bi ukazali na poboljšanje stanja, očigledno je da se nastavlja niz godina u kojima građani Srbije dišu prekomerno zagađen vazduh prema domaćim i međunarodnim standardima“, zaključuje NEA.