Naučnici upozoravaju da klimatska politika ne prati razmere planetarne krize

Uprkos napretku u zelenim tehnologijama, ljudske aktivnosti su i dalje preintenzivne za ograničenja ove planete, a naučnici upozoravaju da se svet približava tački nepovratnih promena. Ovo su ključni nalazi najnovijeg izveštaja Evropskog savetodavnog veća akademija nauka (EASAC) pod nazivom ‘Sve hitnija potreba za transformativnim promenama’.

EASAC (European Academies’ Science Advisory Council) je organizacija koja okuplja nacionalne akademije nauka zemalja članica Evropske unije, Norveške i Švajcarske. Osnovana je 2001. godine, a njen cilj je da pruži nezavisne, naučno zasnovane savete i preporuke evropskim političarima i donosiocima odluka u vezi sa ključnim pitanjima koja se tiču nauke, tehnologije i društva.

Ovo telo priprema izveštaje i preporuke na osnovu najnovijih naučnih saznanja. Njegov ažurirani izveštaj o potrebi za hitnim transformativnim promenama analizira promenu trendova od 2020. do 2025. godine i pokazuje da je u poslednjih pet godina došlo do ubrzavanja klimatskih promena.

EASAC upozorava da emisije gasova sa efektom staklene bašte i dalje rastu i dovode do ekstremnih vremenskih nepogoda, ekoloških katastrofa i ljudskih gubitaka. U Evropskoj uniji je u poslednje tri godine zabeleženo 162 milijarde evra ekonomskih gubitaka izazvanih klimatskim promenama, dok je samo tokom leta 2022. godine više od 60.000 ljudi preminulo od posledica toplotnih talasa, stoji u izveštaju.

Autori naglašavaju da globalna stopa reciklaže materijala iznosi tek sedam odsto, dok je u EU znatno viša, 50 odsto. Takođe navode da se izumiranje vrsta nastavlja, i pored obećanja o jačoj zaštiti biodiverziteta.

Proboj planetarnih granica

Šest od devet planetarnih granica već je prekoračeno, dok je sedma ugrožena, upozoravaju u EASAC-u. Planetarne granice su naučni okvir koji postavlja limite unutar kojih ljudske aktivnosti mogu da se odvijaju bez značajnih posledica po stabilnost Zemljinog sistema. Kada se one prekorače, dolazi do stvaranja mogućnosti za destabilizaciju ekosistema i životnih uslova.

U Stokholmskom centru za istrajnost (SRC), grupa naučnika je 2009. godine identifikovala devet ključnih procesa i sistema koji održavaju stabilnost i otpornost naše planete: promenu integriteta biosfere, promenu u zemljišnom sistemu, promene u slatkovodnim sistemima, modifikaciju biogehemijskih tokova, uvođenje novih entiteta, zakiseljavanje okeana, atmosfersko opterećenje aerosolima i degradaciju stratosferskog ozonskog omotača.

Istraživanje iz 2023. godine koje su objavili naučnici sa Potsdamskog instituta za istraživanje uticaja klime (PIK) pokazuje da granice nisu prekoračene za zakiseljavanje okeana, atmosfersko opterećenje aerosolima i degradaciju stratosferskog ozonskog omotača. Indikator zakiseljavanja okeana je trenutno je vrlo blizu limita.

„Uprkos značajnom napretku u zelenim tehnologijama, i dalje prekoračujemo planetina ograničenja, a pomeranje ka stanju gde će planeta postati sve teža za život je verovatno već u toku“, izjavio je glavni autor EASAC-ovog izveštaja Majkl Norton.

Kako prebroditi krizu

EASAC-ov izveštaj ukazuje na ozbiljan raskorak između naučnih dokaza i političkih odluka. Iako postoji globalni konsenzus o neophodnosti promena, ključne prepreke i dalje ostaju: pravne barijere, duboko ukorenjeni korporativni interesi, politička inertnost kao i širenje dezinformacija i lažnog zelenog PR-a.

Zanimljiv podatak koji se pojavljuje u izveštaju jeste da je najbogatijih 0,1 odsto svetske populacije, ljudi koji poseduju najveći deo globalnog bogatstva, odgovorno za 10 puta više emisija CO2 nego ostatak u najbogatijih 10 odsto. I dok se opiru oporezivanju, koje bi moglo da finansira održive projekte, koriste političku moć kako bi promovisali sopstvene agende, piše u izveštaju.

Naučni podaci moraju postati osnova za donošenje političkih odluka

EASAC predlaže pet političkih promena koje je potrebno sprovesti da bi budućnost postala održiva. Kako bi se situacija promenila, neophodno je redefinisati ekonomski sistem odsnosno preusmeriti fokus sa rasta bruto društvenog proizvoda na modele koji uzimaju u obzir dugoročnu održivost i dobrobit društva.

Takođe, potrebno je ukinuti subvencije za fosilna goriva i obezbediti pravednu tranziciju ka čistim izvorima energije, kao i uvesti strože propise za očuvanje i obnovu staništa. Cirkularna ekonomija, četvrta preporuka, podrazumeva poboljšanje reciklaže i efikasnije korišćenje resursa. Na kraju, naučni podaci moraju postati osnova za donošenje političkih odluka.

„Zelena politika EU je korak u pravom smeru – daje prioritet blagostanju svojih građana i planete umesto rastu samo radi rasta. Sada neke političke grupe sugerišu da bi tempo transformacije trebalo usporiti. To bi bila velika greška. Polovična tranzicija nikada neće uspeti. Sat otkucava, a odluke koje sada donosimo će odrediti tok budućnosti naše planete“, poručio je Anders Vikman, počasni predsednik Rimskog kluba i član Međunarodnog panela za resurse.