Najveća hidroelektrana u Africi dostigla pun kapacitet

Etiopija je pustila u rad svih 13 turbina na najvećoj hidroelektrani u Africi. Hidroelektrana na Plavom Nilu obezbediće električnu energiju za milione ljudi. Međutim, zemlje nizvodno od brane, prvenstveno Egipat i Sudan, strahuju da će ostati bez vode.

Izgradnja Velike brane etiopske renesanse (eng. Grand Ethiopian Renaissance Dam – GERD) je počela 2011. godine na Plavom Nilu. Zid brane dugačak je 1,78 kilometara, visok 145 metara i izgrađen od 11 miliona kubnih metara betona. Formirano je ogromno akumulaciono jezero Nigat, što na amharskom jeziku znači zora.

Akumulacija pod branom je potopila ogromno područje, a vlada tvrdi da će ona obezbediti stabilno snabdevanje vodom za navodnjavanje nizvodno i pomoći u kontroli u slučaju vremenskih nepogoda poput poplava i suša.

Proizvodnja brane se postepeno povećavala od kada je prva turbina puštena u rad 2022. godine, a nedavno je dostigla svoju maksimalnu snagu, 5,15 gigavata.

GERD je najveća hidroelektrana u Africi i među 20 najvećih u svetu

Ova megastruktura je najveća po energetskom kapacitetu u Africi i među 20 najvećih hidroelektrana u svetu. Izgradnja brane koštala je pet milijardi dolara, pri čemu je država obezbedila 91 odsto sume, a ostatak sami građani, koji su kupovali obveznice i donirali novac.

Na ceremoniji povodom otvaranja, premijer Abij Ahmed je rekao da će brana poboljšati pristup električnoj energiji, a da će se višak izvoziti u region. Etiopija je inače, druga po veličini u Africi, sa preko 130 miliona stanovnika.

Pristup električnoj energiji u ruralnim područjima, gde živi većina stanovništva, na mnogim mestima je ograničen zbog nerazvijenosti mreže. Ukupno gledano, samo 55 odsto Etiopljana ima pristup struji, pokazuju podaci Svetske banke iz 2022. godine.

Egipat se boji da će ostati bez vode

Plavi Nil izvire iz jezera Tana na Etiopskoj visoravni i teče kroz Etiopiju i Sudan, gde se kod glavnog grada Sudana, Kartuma, nakon 1,400 kilometara, spaja sa Belim Nilom i stvara reku Nil.

Nisu svi susedi oduševljeni izgradnjom ogromne brane na Plavom Nilu. Egipat je protiv od početka izgradnje, strahujući da bi mogla ograničiti snabdevanje vodom u sušnim periodima i dovesti do gradnje novih brana uzvodno.

Egipat se za oko 90 odsto svojih potreba za vodom oslanja na Nil. Ministarstvo spoljnih poslova u Kairu najavilo je da će „preduzeti sve odgovarajuće mere“ radi zaštite interesa egipatskog naroda. Pisalo je Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija da je otvaranjem brane prekršeno međunarodno pravo.

Sudan se pridružio zahtevima za pravno obavezujuće sporazume o punjenju i radu brane, iako bi mogao imati koristi od bolje kontrole poplava i jeftine energije.

Etiopija od 2020. postepeno puni jezero i tvrdi da time neće značajno naštetiti nizvodnim državama. Nezavisna istraživanja pokazuju da do sada nije bilo značajnih poremećaja protoka nizvodno, delom zahvaljujući povoljnim padavinama i postepenom akumuliranju i to u kišnoj sezoni.