Nacionalni energetski i klimatski plan Crne Gore na javnoj raspravi – gašenje TE Pljevlja 2041.

Državni organi, kompanije, udruženja i pojedinci mogu da do 6. avgusta dostave komentare na nacrt Nacionalnog energetskog i klimatskog plana Crne Gore. Kao godina izlaska iz pogona Termoelektrane Pljevlja, jedine u Crnoj Gori, trenutno figurira 2041, ali to pre svega zavisi od pravedne tranzicije i sigurnosti snabdevanja električnom energijom, naveli su autori.

Kako stoji u dugoočekivanom nacrtu Nacionalnog energetskog i klimatskog plana (NEKP ili NECP) Crne Gore, ključni ciljevi za 2030. godinu su smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, udeo obnovljivih izvora u bruto potrošnji finalne energije i energetska efikasnost.

Ovaj dokument, poznat i po akronimu INEKP (Integrisani NEKP), stavljen je na javnu raspravu do 6. avgusta. Ministarstvo energetike i rudarstva je pozvalo zainteresovanu javnost – lokalne samouprave i druge državne organe, organizacije, stručnu i akademsku zajednicu, udruženja i pojedince, da pošalju primedbe i sugestije.

„Energetska i klimatska politika nije samo zadatak države – to je zajednička odgovornost. Zato pozivam sve aktere, a posebno nevladine organizacije, da iskoriste ovu priliku i doprinesu stvaranju realnog, ambicioznog i pravednog plana,“ poručio je ministar Admir Šahmanović.

Ciljani udeo obnovljivih izvora može da bude premašen

Nacionalni i cilj Energetske zajednice za potrošnju primarne energije za 2030. iznosi 0,92 miliona tona ekvivalenta nafte. Po scenariju sa postojećim merama (WEM), očekuje se da to merilo izađe na 1,04 miliona tona. Uz dodatne mere (WAM), putanja ide bliže cilju i projektovano je 0,97 miliona tona ekvivalenta nafte.

Cilj za potrošnju finalne energije je 0,73 miliona tona ekvivalenta nafte. Aktuelnim merama se postiže 0,82 miliona, a uz dodatne 0,77 miliona tona ekvivalenta nafte.

Udeo obnovljivih izvora u saobraćaju bi uz dodatne mere mogao da dostigne 24,4 umesto samo 7,2 odsto

Crna Gora bolje stoji s udelom obnovljivih izvora u bruto potrošnji finalne energije, pri čemu je cilj 50 odsto. Po WEM scenariju, nivo je 42,5 odsto, a po WAM-u se penje na čak 53,3 procenta.

Obnovljivi izvori 2030. bez dodatnih mera imaju udeo 66,3 odsto u proizvodnji električne energije. On bi mogao da naraste na čak 79,4 odsto, izračunali su autori i autorke dokumenta. Što se tiče saobraćaja, odnos je 7,2 odsto naprama 24,4 procenta. U grejanju i hlađenju je moguć napredak od samo 0,4 procentna poena u poređenju s aktuelnim merama. Tako bi udeo izašao na 49,2 odsto.

Ciljano smanjenje emisija s efektom staklene bašte je usklađeno sa Evropskom unijom i iznosi 55 odsto. Ukupne emisije tako poslednje godine ove decenije treba iznose najviše 2,42 miliona tona ekvivalenta ugljen-dioksida. Po sadašnjoj krivulji, nivo bi 2030. iznosio čak 3,06 miliona, a uz dodatne mere 2,4 miliona tona ekvivalenta ugljen-dioksida.

Izlazak TE Pljevlja iz pogona zavisi od socio-ekonomske situacije u severnom regionu

Naftni proizvodi, koji se uvoze, učestvovali su 2022. u potrošnji finalne energije sa 47,3 odsto, a električna energija 33,3 odsto. Slede drvna goriva sa 18,7 procenata. Ugalj ima udeo od samo 0,7 odsto, budući da gotovo sva proizvodnja ide u Termoelektranu Pljevlja, jedinu na to čvrsto gorivo u Crnoj Gori.

Ukupni kapacitet svih elektrana je na kraju 2023. bio 1,07 gigavata. Termoelektrana Pljevlja, koja je trenutno u rekonstrukciji, ima 225 megavata.

Projekcija pokazuje da je Termoelektrana Pljevlja posle 2040. u hladnoj rezervi

Kao godina izlaska iz pogona trenutno figurira 2041. godina, ali to pre svega zavisi od uspešnosti procesa pravedne tranzicije i očuvanja sigurnog snabdevanja električnom energijom, navedeno je u NEKP-u. U njemu stoji i da će Termoelektrana Pljevlja biti stavljena u hladnu rezervu nakon 2040. godine.

Njeno gašenje je takođe uslovljeno snabdevanjem krajnjih potrošača po pristupačnim uslovima, ali i celokupnom socio-ekonomskom situacijom u severnom regionu, gde se nalaze rudnici i to postrojenje, obrazloženo je. U dokumentu se još podseća da se razmatra mogućnost pilot-projekta za skladištenje energije na lokaciji Termoelektrane Pljevlja.

Samodovoljnost elektroenergetskog sistema promenljiva zbog zavisnosti od hidroloških uslova

Kapacitet dve velike hidroelektrane – Piva i Perućica – iznosi 342 odnosno 307 megavata.

U Crnoj Gori ima još 38 hidrocentrala, od kojih najmanja ima 200 kilovata. Najveća od njih, Vrbnica (6,75 megavata), u vlasništvu je istoimene firme iz Podgorice.

Visok udeo hidroelektrana u proizvodnji električne energije, dakle zavisnost od hidrologije, glavni je razlog promenjivog nivoa samodovoljnosti nacionalnog energetskog bilansa tokom godina, piše u NEKP-u.

Na mreži su vetroelektrane Krnovo (72 megavata) i Možura (46 megavata), a u toku je izgradnja treće, Gvozd. U prvoj fazi se planira 54,6 megavata.

Samostalnih solarnih elektrana ima samo pet. Najveća se zove Čevo. Nominalna snaga joj iznosi 4,4 megavata, a priključna 3,25 megavata. Međutim, na jednom mestu u NEKP-u stoji da je ukupan kapacitet pogona u vlasništvu prozjumera dostigao 75 megavata, mada ima i nižih brojki.