Mikroplastika ometa fotosintezu, ugrožava proizvodnju hrane

Mikroplastika, sitni fragmenti degradirane plastike manji od pet milimetara, danas je sveprisutan zagađivač. Nalazi se u vazduhu, zemlji, vodi, hrani, a detektovana je čak i u ljudskom mozgu.

Nova studija o uticaja zagađenja mikroplastikom na bezbednost hrane, objavljena u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences, otkriva da zagađenje mikroplastikom dovodi do globalnog smanjenja fotosinteze od 7,05 do 12,12 odsto kod kopnenih biljaka, morskih i slatkovodnih algi.

Naučnici su koristili više od 3.000 nalaza iz 157 studija, kao i model mašinskog učenja zasnovan na aktuelnim podacima o zagađenju mikroplastikom. Oba pristupa dala su slične rezultate.

Posledice smanjenja fotosinteze se, prema studiji, ogledaju u gubicima biljnih prinosa između 110 i 361 miliona tona godišnje, dok se gubici ribe i morskih plodova procenjuju na između jedne i 24 miliona tona.

Zagađenje mikroplastikom će prouzrokovati smanjenje prinosa pirinča, kukuruza i pšenice

S obzirom da se količina mikroplastike povećava, naučnici očekuju da će situacija biti još gora. Oko 700 miliona ljudi je 2022. bilo pogođeno glađu. Prema procenama istraživača, zagađenje mikroplastikom moglo bi povećati broj ugroženih od gladi za 400 miliona u naredne dve decenije.

Uz trenutne stope zagađenja, naučnici predviđaju da će u narednih 25 godina prinos osnovnih useva poput pirinča, kukuruza i pšenice opasti između četiri i 13,5 odsto. Azija bi bila najteže pogođena, sa smanjenjem između 54 i 177 miliona tona godišnje. Evropa bi osetila ozbiljan pad u proizvodnji pšenice, dok bi u Sjedinjenim Državama bio pogođen kukuruz.

U okeanima, mikroplastika oblaže alge, ometajući osnovu morskog prehrambenog lanca. Gubitak ribe i morskih plodova mogao bi da dostigne i do sedam odsto ukupne globalne proizvodnje – dovoljno proteina za ishranu desetina miliona ljudi.

Smanjena fotosinteza znači i manje CO2 uklonjenog iz atmosfere

Prethodna istraživanja su pokazala da mikroplastika može oštetiti biljke na više načina. Zagađujuće čestice mogu da blokiraju sunčevu svetlost koja dopire do lišća kao i da naškode zemljištu. Kada biljka apsorbuje sitne čestice mikroplastike, one mogu da blokiraju kanale hranjivih materija i vode, zatim da izazovu nastanak nestabilnih molekula koji oštećuju ćelije i oslobađaju toksične hemikalije, koje mogu smanjiti nivo pigmenta fotosinteze – hlorofila.

Autori zaključuju da negativni efekti mikroplastike ne ugrožavaju samo bezbednost hrane, već i zdravlje cele planete. Smanjena fotosinteza znači i manje CO2 uklonjenog iz atmosfere, što dodatno remeti klimatsku ravnotežu i druge ekosisteme.

Naučnici smatraju da su potrebna dalja istraživanja, kako bi se prikupilo više podataka i kako bi se dale tačnije procene.

Države sveta se prošle godine nisu složile oko teksta sporazuma u okviru Ujedinjenih nacija za suzbijanje zagađenja plastikom, a pregovori se obnavljaju u avgustu. Naučnici su rekli da je njihova studija „važna i pravovremena za tekuće pregovore i razvoj akcionih planova i ciljeva“.