Mihajlović: Srbija mora da uđe u voz energetske tranzicije što je brže moguće

Suočena sa nezabeleženim porastom cena energije, koji se oseća i širom Evrope, Srbija može i mora da ubrza proces energetske tranzicije i privuče više privatnih investicija u zelenu energiju, rečeno je na otvaranju konferencije Privreda Srbije na tržištu električne energije, koju je organizovao Balkan Green Energy News. Potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović naglasila je da je sada nemoguće ostati u mestu i da Srbija mora da uđe u voz energetske tranzicije što je brže moguće.

Za sprovođenje paketa mera Evropske unije Čista energija za sve Evropljane biće potrebne suštinske promene u organizaciji tržišta električne energije kako bi tržišta u Energetskoj zajednici postala fleksibilnija i više po meri kupca, rekao je direktor sekretarijata ove organizacije Artur Lorkowski u uvodnom obraćanju na današnjoj konferenciji Privreda Srbije na tržištu električne energije, koja se održava u Beogradu.

Srbija je već postigla napredak time što je omogućila primenu novih modela poput skladištenja energije, električnih vozila, agregatora i prozjumera, dodao je on i podvukao da je neophodno usvajanje podzakonskih akata. Lorkowski je izjavio da Energetska zajednica radi na paketu zakona o monitoringu, izveštavanju i verifikaciji emisija gasova sa efektom staklene bašte, što predstavlja prvi korak ka uvođenju naplate emisija CO2.

U toku izrada ključnih zakona za elektroenergetski sektor u Energetskoj zajednici

U saradnji sa Evropskom komisijom, sekretarijat ove godine planira da izradi paket zakona koji će omogućiti punu integraciju članica Energetske zajednice u evropsko tržište, podvukao je Lorkowski. Ovo će, prema njegovim rečima, ojačati konkurentnost i otpornost malih, izolovanih tržišta električne energije u regionu, koja su podložna uticaju cenovne nestabilnosti. On je posebno naglasio uticaj rekordnih cena energije na obične građane.

Sledeći zadatak je utvrđivanje ciljeva za energetsku efikasnost, obnovljive izvore i emisije gasova sa efektom staklene bašte za 2030. godinu, istakao je direktor Sekretarijata Energetske zajednice Artur Lorkowski

Kada se govori o promenama na tržištu energije, kazao je Lorkowski, mora se posebno naglasiti da je Srbija jedan od lidera u stvaranju uslova za veleprodajno tržište električne energije. Srbija je prva članica Energetske zajednice koja je uspostavila tržište balansiranja i organizovala tržište za dan unapred, koje je još uvek jedina funkcionalna berza električne energije u regionu Zapadnog Balkana, podsetio je i dodao da se uskoro očekuje i uspostavljanje organizovanog unutardnevnog tržišta.

Sledeći izazov za Energetsku zajednicu, uključujući i Srbiju, jeste utvrđivanje ciljeva za energetsku efikasnost, obnovljive izvore i emisije gasova sa efektom staklene bašte za 2030. godinu, rekao je Lorkowski, dodavši da je i to zadatak za ovu godinu.

Ambasador Schmid: Mora se naći balans između snažnog rasta potreba za strujom i imperativa dekarbonizacije

Napredak u energetskoj tranziciji se može postići samo uz blisku saradnju sa privatnim sektorom, naglasio je ambasador Švajcarske u Srbiji Urs Schmid, upozorivši da javni sektor ne može sam da se izbori sa postojećim izazovima, posebno sa porastom potražnje za električnom energijom u cilju društvenog i ekonomskog razvoja. “Istovremeno, postoji potreba za dekarbonizacijom”, rekao je ambasador na otvaranju konferencije u organizaciji portala Balkan Green Energy News.

Švajcarska podržava proces energetske tranzicije u Srbiji projektima ukupne vrednosti 25 miliona evra koji su već u toku i koji su prvenstveno usmereni na dekarbonizaciju daljinskog grejanja, a Vlada Švajcarske je nedavno odobrila još 22 miliona evra bespovratne pomoći, kazao je Schmid. Tokom programa bilateralne pomoći, koji je započet pre 30 godina, do sada je obezbeđeno više od 400 miliona evra investicija, naveo je.

Globalni su izazovi, nacionalni su odgovori

“Promene su tu. Apsolutno je nemoguće, ma koliko bilo problema i otpora, ostati na mestu,” rekla je potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović.

Izmenama praktično svih zakona iz oblasti energetike prošle godine država je načinila prvi korak u energteskoj tranziciji, a zadatak nije lak, naglasila je. “Globalni su izazovi, nacionalni su odgovori. Nema vremena za čekanje”, dodala je Mihajlović.

Srbija može da privuče mnogo više investicija i da postane meka za obnovljive izvore energije, tvrdi vicepremijerka. “Ono što nas čeka u narednom periodu je uključivanje privatnog sektora i to je ono što boli mnoge u našoj zemlji. Moje mišljenje je da bez stvaranja uslova za mnogo više privatnih investicija u oblasti energetike, pre svega obnovljivih izvora energije, naša energetika neće imati budućnost”, rekla je Mihajlović.

Srbija može i mora da uđe u voz energetske tranzicije što je brže moguće, naglasila je. U narednih mesec dana, Srbija bi trebalo da izađe sa šest scenarija za nacionalni energetski i klimatski plan (NEKP), koji će biti na javnoj raspravi, rekla je Mihajlović. U toku je i izrada strategije razvoja energetike za period do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine, koja bi takođe trebalo da omogući povećanje udela obnovljivih izvora, kazala je ministarka.