Digitalnu platformu za hvatanje i pohranjivanje CO2 na kojoj Microsoft radi u okviru poduhvata Northern Lights u Norveškoj moći će da primene razna industrijska postrojenja. Proizvođači i potrošači fosilnih goriva su suočeni s rastom troškova na ime ispuštanja gasova s efektom staklene bašte.
Equinor i Microsoft razmatraju kako tehnologija kojom raspolaže američki softverski i hardverski gigant može da doprinese norveškom nacionalnom projektu prikupljanja i skladištenja ugljen-dioksida (CO2). Državna energetska kompanija, koja se ranije zvala Statoil i bila je zadužena uglavnom za proizvodnju nafte, razvija poduhvat Northern Lights, a Royal Dutch Shell i Total imaju po trećinu udela.
Vlada je u septembru prosledila predlog parlamentu da odobri finansiranje neznatno manje od polovine krovnog projekta Longship ili Langskip, vrednog 2,3 milijarde evra, a konačna odluka se očekuje do kraja godine. U prethodnoj varijanti programa, država je trebalo da obezbedi 2,1 milijardu evra za nešto veće ukupne troškove.
Microsoft se pridružuje krovnom projektu u segmentu transporta, skladištenja CO2
Microsoft je potpisao memorandum o razumevanju za digitalnu platformu samo za Northern Lights, koji obuhvata prenos, prihvat i trajno skladištenje CO2 u tečnom stanju ispod dna Severnog mora. Kompanije koje proizvode i koriste fosilna goriva traže načine da smanje troškove na ime dozvola za emitovanje gasova s efektom staklene bašte, dok Evropska unija i mnoge države pooštravaju standarde.
„Jedan od imperativa za ceo svet je potreba da se pronađu novi načini za izdvajanje, transportovanje i trajno pohranjivanje ugljenika. Za to su potrebna enormna ulaganja i inovacije, uključujući ogromnu računarsku snagu i podatke“, kazao je Brad Smith, predsednik kompanije sa sedištem u Redmondu u državi Vašington. On je podsetio da Microsoft namerava da svoje neto emisije CO2 do 2030. godine svede na nulu.
Moguće direktno ulaganje
Dogovoreno je i da će se raditi na modelu za konkretnu investiciju. Naime, Microsoft je namenio milijardu dolara za tehnologiju koja sprečava da CO2 pobegne u atmosferu i na koju se oslanja u naporima za dekarbonizaciju. Dve strane su navele da će sarađivati na promociji politike bržeg ispunjavanja evropskih klimatskih ambicija pomoću prikupljanja i skladištenja CO2. Engleski akronim za ovu delatnost je CCS – carbon capture and storage.
Memorandumi su ranije potpisani s kompanijama Air Liquide, Arcelor Mittal, Ervia, Fortum, HeidelbergCement, Preem, Stockholm Exergi i ETH Zürich
Ovaj projekat može pomoći klijentima da ublaže emisije na ime potrošnje energenata, kažu u Shellu. U planu je poslovni model koji će moći da se primeni širom Evrope, otkrili su učesnici. Memorandumi su ranije potpisani s kompanijama Air Liquide, Arcelor Mittal, Ervia, Fortum, HeidelbergCement, Preem, Stockholm Exergi i ETH Zürich.
Početak rada zakazan je za 2024. godinu, a kapacitet prve faze je procenjen na 1,5 milijardi tona CO2 godišnje. Geološki rezervoar se nalazi 2.600 metara ispod morskog dna. Lokacija terminala je u opštini Ejgarden na zapadu Norveške.
Pionirski poduhvat u proizvodnji cementa, spaljivanju otpada
Microsoft je podsetio da dugo sarađuje sa sve tri naftne kompanije i naveo da izazov sa CO2 nijedna vlada niti korporacija ne može da prevaziđe sama.
Norveška vlada namerava da podrži zarobljavanje tog gasa s efektom staklene bašte u fabrici cementa u Breviku kojom upravlja Norcem HeidelbergCement. Predlog važi i za Fortumovu spalionicu otpada u Oslu, ukoliko kompanija takođe odvoji vlastita sredstva i uspe da ugovori finansiranje iz Evropske unije ili iz drugih izvora.
Firma Aker Carbon Capture, koju je osnovao Aker Solutions, već je potpisala ugovor procenjen na 156 miliona evra za hvatanje CO2 u postrojenju u Breviku na jugu zemlje. To će biti prvi takav projekat u cementnoj industriji. Equinor je postigao sporazum s kompanijom Skanska o radovima na budućem terminalu, za šta je namenjeno 35 miliona evra.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.