Međusektorska saradnja tri države u slivu reke Drine razmatrana na radionici u Beogradu

Stručnjaci i zainteresovane strane iz sveta i tri balkanske države – Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Srbije – okupili su se u Beogradu na drugoj radionici pod nazivom „Procena povezanosti vode, energetike, hrane i ekosistema i korist od prekogranične saradnje u basenu reke Drine“ (“Assessing the water-energy-food-ecosystems nexus and benefits of transboundary cooperation in the Drina river basin”).

Radionica je deo projekta „Ozelenjavanje ekonomskog razvoja kroz primenu pristupa sektorskog povezivanja i identifikovanje koristi od prekogranične saradnje“ (“Greening economic development through applying a nexus approach and identification of benefits of transboundary cooperation”). Radionicu su zajednički organizovali Ekonomska komisija za Evropu Ujedinjenih nacija (UNECE) i Međunarodna komisija za basen reke Save (ISBRC), a domaćin skupa je bilo Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije.

Cilj radionice je bio da se primenom metode sektorskog povezivanja u basenu Drine, identifikuju međusektorske sinergije, koje bi se zatim dalje istražile i koristile. Posle toga bilo bi lakše definisati politike kojima bi se smanjila međusektorska neusaglašenost, izbegle posledice nepovezanog upravljanja resursima kao i harmonizovali međusektorski odnosi.

Projekat basena reke Drine se sprovodi prema Konvenciji o zaštiti i korišćenju prekograničnih vodotokova i međunarodnih jezera (Konvencija o vodi), u okviru koje je razvijena metodologija procene povezanosti vode, hrane i energetike u prekograničnim basenima.

Radionica u Beogradu, druga po redu, održana je od 8 do 10. novembra. Prva radionica održana je  21. i 22. aprila u Podgorici.

Projekat finansira italijansko Ministarstvo za životnu sredinu, zemlju i more (Ministero dell’Ambiente e della Tutela del Territorio e del Mare). Viši stručnjak za razvojnu saradnju tog ministarstva Salvatore d’Anđelo izrazio je punu podršku državama u primeni principa Konvencije o vodi.

Otvarajući skup, Nataša Milić, v.d. Direktor Republičke direkcije za vode Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije podsetila je da sve velike reke u Srbiji sa izuzetkom Morave, koja celim tokom pripada teritoriji Republike, ili presecaju ili delom čine držanu granicu. Međunarodni karakter dominantnog dela vodotokova u Srbiji objašnjava interes zemlje da intenzivno učestvuje u saradnji u regionu, naglasila je ona. „Osim preko potrebne saradnje u suzbijanju posledica poplava, aktivnosti vezane za hidroenergiju i poljoprivredu se najbolje mogu zaštiti zajedničkim naporom u sve tri države. Sve veći je nedostatak vodnih resursa. Ukoliko se voda ne očuva i ne koristi racionalno, voda može da postane jedan od limitirajućih faktora ekonomskog razvoja u Jugositočnoj Evropi“, objasnila je Nataša Milić.

Dajući širi uvodni pregled, međunarodni eksperti na projektu, sa švedskog Kraljevskog instituta za tehnologiju (KTH — Kunglinga Tekniska högskolan) Jusef Almula i Junis Ramos, naglasili su da je 60% hidroenergetskog potencijala Drine i dalje neiskorišćeno. Ograničena poljoprivredna proizvodnja, neiskorišćen potencijal za razvoj eko-turizma i smanjenje broja stanovnika predstavljaju glavne izazove, koje bi trebalo rešavati implementacijom zajedničkih razvojnih politika.

Basen Drine, reke dugačke 346 kilometara, obuhvata površinu od 19,5 hiljada kvadratnih kilometara. Iako nije plovna reka, Drina ima značajan hidrološki uticaj, pre svega kao važna pritoka reke Save.

Glavni cilj  projekta u ovom trenutku bio je pokretanje dijaloga zvaničnika i zainteresovanih strana o tome kako da se iskoristi sinergija između država u slivu reke Drine.

Razgovaralo se o optimizaciji regulative  u segmentu protoka vode i daljem razvoju potencijala Drine kao izvora obnovljive energije. Paralelno bi se radilo i na ruralnom razvoju, prvenstveno kroz modernizaciju poljoprivrede i proizvodnji organske hrane.

U isto vreme, učesnici su naglasili potrebu da se očuva kvalitet vode, između ostalog i kroz regulisano upravljanje čvrstim otpadom.

Učesnici radionice su o ovim temama raspravljali u tri radne grupe, a eksperti su osim identifikovanja problema predložili i neka zaista odlična održiva rešenja.

Podrška projektu stigla je i od Svetske organizacije  za prirodu (World Wildlife Fund – WWF), koji je podvukao značaj nastojanja da se koordiniše rad postojećih brana. Taj potez bi imao veliki značaj za očuvanje rečnih ekosistema. „Zajednički rad pomaže da se bolje definiše i obezbedi usaglašenost sa potrebama zaštite životne sredine, što u stvari znači obezbeđivanje odgovarajućee količine, vremenske dinamike i kvaliteta protoka vode u skladu sa stvarnim potrebama ekosistema i ljudi. Čak i male izmene u radu brana mogu značajno da unaprede ekološke uslove, podrže ekosisteme i njihove usluge. Ovakve mere su od posebnog značaja u područjima bogatim  biodiverzitetom, kakav je basen reke Drine,“ rekao je Goran Sekulić iz WWF-a.

Jačanje i dalja formalizacija saradnje mogla bi dovesti do uspostavljanja redovnijeg dijaloga i sprovođenja u praksi nekih od otkrića i predloga sa ovog projekta, kao i do njihovog povezivanja sa Međunarodnom komisijom za basen reke Save (ISRBC).  Zemlje u slivu Save i u okviru ove organizacije već se bave rešavanjem brojnih drugih pitanja.

Na konferenciji su prisustvovale zainteresovane strane iz sve tri države koje učestvuju na projektu: predstavnici ministarstava, državnih ustanova, privrede, organizacija civilnog društva, regionalni i međunarodni stručnjaci, kao i predstavnici mađunarodnih finansijskih institucija.

Konstruktivan dijalog i rešenja za hidroenergetiku, ruralni razvoj i zaštitu voda

Stručnjaci za hidroenergiju iz sve tri zemlje saglasni su da su hidroenergetski kapaciteti reke najbolje iskoršćeni, kao i da bi hidroelektrane trebalo intenzivnije da sarađuju  sa ciljem da se ostvari koordinisana proizvodnja električne energije.

U basenu rade tri velike hidroelektrane, u svakoj državi po jedna. Ona u Crnoj Gori, Hidroelektrana Piva smeštena je na reci Pivi, pritoci Drine, i ima najveću akumulaciju, poznatu kao Pivsko jezero. Hidroelektrana Bajina Bašta u Srbiji i Hidroelektrana Višegrad u Bosni i Hercegovini izgrađene su na Drini.

Radna grupa koja se bavila temom razvoja ruralnih oblasti je takođe zaključila da je niski nivo poljoprivredne proizvodnje povezana sa nezaposlenošću i raseljavanjem stanovništva. Fragmentacija zemljišta se smatra najvećim problemom koji ometa dalji razvoj projekata za navodnjavanje, koje je u nižem priobalju najrazvijenije. Učesnici su konstatovali da je promocija proizvodnje organske hrane najaktivnija u Crnoj Gori. S druge strane, manja naselja u basenu reke bave se poljoprivredom na tradicionalan način (ispaša, kosidba, tradicionalno voćarstvo), koji su važan deo i organske proizvodnje i održivog razvoja uopšte.

Grupa koja se bavila kvalitetom vode je bila usmerena na pronalaženje konkretnih rešenja baziranih na međusektorskoj saradnji.

Kao prvi korak, eksperti su predložili da se izgrade postrojenja za preradu vode u blizini hidroelektrana ukoliko je to izvodljivo. Istovremeno bi se radilo na pripremi deponija za prihvat črvstog otpada izvađenog sa dna akumulacionih jezera i rečnog korita. Za zatvaranje finansijske konstrukcije, predloženo je da hidroelektrane sufinansiraju izgradnju ovih  postrojenja. Na ovaj način bi se popravio kvalitet vode koja bi bila pogodna za navonjavanje bez potrebe za daljom preradom.