Majstor Mićko sa Dorćola, borac protiv otpada: ne bacajte stvari, donesite ih na popravku

„Veliki broj ljudi i ne zna da cipele, tašne, jakne, koferi mogu da se poprave. Čim nešto malo zafali, oni odmah brže-bolje bacaju stvari i kupuju nove, čisto neznanje,“ poručuje Milenko Božić, vlasnik obućarsko-tašnerske radnje Mićko Beograd. Popravka je prilika da udahnemo novi život starim i pokvarenim stvarima i tako smanjimo rastući otpad koji nas polako zatrpava sa svih strana. Dvadesetšestogodišnji majstor Mićko je prava osoba da nam u tome pomogne.

Koliko nas se našlo u situaciji da bacimo relativno novi komad odeće, obuću, torbu ili kofer, samo zato što se rajsferšlus pokvario, šav pukao ili točkić slomio? Nažalost, verovatno mnogo. Krajnje vreme je da nešto menjamo i da se više ugledamo na starije generacije koje su po ovom pitanju bile mnogo odgovornije. 

Milenko Božić, 26-ogodišnji vlasnik obućarsko-tašnerske radnje Mićko Beograd, ispričao je za Balkan Green Energy News da je zanat počeo da uči od oca još dok je bio u srednjoj školi. „Bio mi je potreban posao, morao sam da radim, relativno rano sam i ostao bez mame,“ dodaje.

Zanat je učio od oca, a svoju radionicu na Dorćolu je otvorio sa 18 godina

Ako je išao prepodne u školu, popodne je bio u radionici, i obrnuto. Sav zarađeni novac uložio je u lokal na Dorćolu koji je otvorio 2014, sa samo 18 godina.

„Već posle nekoliko meseci sam zavoleo posao. Nije bilo monoton, mogao sam da pomažem ljudima. Ko nema volju i želju da se bavi ovim poslom, teško da će nešto uraditi“, objašnjava Mićko.

Ljudi dolaze jer žele da sačuvaju stvari koje su im uspomena, da produže vek skupim stvarima, ali i da uštede

Osnovna delatnost njegove radionice je popravka kožne galanterije, zatim farbanje te galanterije, zamena rajsfešlusa, nitni, drikera, kao i popravka jakni, tašni, torbi, obuće.

Sve, prema rečima ovog mladog čoveka, može da se popravi, samo je pitanje da li se isplati. Vrlo često ljudi donose neke stvari koje su im uspomene, na primer, neki stari kaiš, pa žele da se iskoriste stare šnale i kopče, a da dobiju novi kaiš.

Osim stvari koje imaju emotivnu vrednost jer su uspomena, Mićko navodi da ljudi popravljaju stvari i da bi im produžili vek jer su ih skupo platili, a na kraju, i da uštede.

Ideja je da se mušteriji izađe u susret, da mu se popravka isplati

Kada je reč o cenama popravke, Mićko kaže da klijentima uvek nudi više varijanti, jer popravka može da se radi za visoko kvalitetnim uvoznim materijalima, ili sa nešto manje kvalitetnim domaćim. Ideja je, kako kaže, da se mušteriji izađe u susret, da mu se to isplati.

Stariji imaju svest da je bolje nešto popraviti nego kupiti novo, a mladima je samo važno da je novo

Kada je reč o popravci stvari kao načinu da se smanji otpad, Mićko kaže da mali broj mušterija razmilja o tome, možda neke starije generacije koje kažu „zašto da kupim novo, kada mogu da popravim staro“. Mlađe to ne zanima, najvažnije im je da je to novo i fensi, dodaje.

Božić kaže da se dosta trudi da izreklamira ono što radi kako bi doprineo da se smanji stvaranje smeća.

Šest godina sam bio bez slobodnog vikenda, stalno sam bio u radnji

„Stvar je u tome da veliki broj ljudi i ne zna da nešto može da se popravi, vidi da se nešto pokvarilo, odmah ga baca i kupuje novo. Neznanje, što kažu, neznanje najviše košta“, poručuje Mićko.

Za osam godina koliko radi više od polovine zarade je investirao u mašine i opremu. Pre dve godine je shvatio da ima dosta posla, pa je zaposlio neke ljude. „Do tada sam radio sam, šest godina sam bio bez slobodnog vikenda, stalno sam bio u radnji“, ističe Mićko, i dodaje da od zanata može pristojno da se živi.

Šta je najvažnije da bi se uspelo?

„Mora da se ima smisao za ovaj posao, želja i da se radi pedantno. Bitno je da se zadrži klijenti, i mogu da kažem da se 99 odsto mušterija opet vraća“, poručuje Mićko. A one se vraćaju u Visokoj Stevana 31. Svratite i vi, ne bacajte ono što majstor Mićko može da popravi!