Krovne solarne elektrane mogu obezbediti 40 odsto struje u EU

Solarne elektrane na krovovima zgrada u Evropskoj uniji mogle bi da obezbede 40 odsto potrošnje električne energije, pokazala je prva studija o proceni potencijala krovova bazirana na zgradama.

Na krovove 271 miliona zgrada u Evropskoj uniji mogli bi da se postave solarni paneli snage oko 2,3 teravata vršnog kapaciteta (TWp), koji bi proizvodili 2.750 teravat-sati (TWh) električne energije godišnje sa trenutnom PV tehnologijom, pokazala je najnovija studija Zajedničkog istraživačkog centra EU.

Te fotonaponske elektrane obezbedile bi 40 odsto električne energije potrebne u budućim scenarijima neto nultih emisija u EU.

Krovne solarrne elektrane mogli da igraju odlučujuću ulogu u ispunjavanju kratkoročnih i dugoročnih klimatskih i energetskih ciljeva EU, smatraju autori analize.

Analiza se oslanja na najnovije izdanje Evropskog digitalnog modela fonda zgrada

Studija, objavljena u časopisu Nature Energy, zasnovana je na prvoj analizi na nivou cele EU koja procenjuje potencijal krovnih fotonaponskih sistema za stambene i nestambene objekte odvojeno, na nivou pojedinačnih zgrada.

Oslanja se na najnovije izdanje Evropskog digitalnog modela fonda zgrada (DBSM R2025), geoprostornog skupa podataka visoke rezolucije koji pokriva 271 milion zgrada u EU.

Takođe uzima u obzir nedavna poboljšanja u PV tehnologiji, koja je dovela do skoka efikasnosti konverzije energije sa 18 odsto u 2018. na 22 odsto u 2025. godini, i veću gustinu snage moguću na ravnim krovovima tipičnim za velike komercijalne zgrade.

Studija je pokazala da ukupan potencijalni kapacitet krovnih fotonaponskih sistema u EU iznosi približno 2,3 TWp, što je podeljeno na sledeći način:

• stambene zgrade: 1.800 GWp
• nestambene zgrade: 500 GWp

Velika neiskorišćena prilika

Inače, dosad je samo oko 10 odsto krovova opremljeno fotonaponskim sistemima. Uprkos tome ovi krovni solarni sistemi predstavljaju većinu solarnih kapaciteta EU ili 61 odsto od ukupno instaliranih 339 GWp kapaciteta fotonaponskih sistema u 2024. godini.

Zgrade su odgovorne za oko 42 odsto potrošnje energije u EU i 36 odsto emisija gasova sa efektom staklene bašte povezanih sa energijom, što ih čini centralnim fokusom za klimatske akcije, navodi se u studiji.

S obzirom na to da se očekuje da će većina današnjeg fonda zgrada ostati u upotrebi do 2050. godine, integracija krovnih fotonaponskih sistema tokom renoviranja nudi snažnu priliku za smanjenje emisija i računa za energiju, kao i podršku elektrifikaciji toplotnim pumpama i punjenjem električnih vozila.

Obaveza za solarnu energiju u Direktivi o energetskim performansama zgrada ubrzaće primenu solarnih instalacija u novim i renoviranim stambenim i nestambenim zgradama.