Kritika na račun rešenja novog nacrta zakona o upravljanju otpadom za građevinski otpad i mobilna postrojenja

Nacrt zakona o izmenama i dopunama zakona o upravljanju otpadom legalizuje sadašnje stanje kada je reč o građevinskom otpadu, a to znači nastavak nekontrolisanog odlaganja umesto recikliranja, i otvara mogućnost da se u mobilnim postrojenjima obavlja tretman svih vrsta otpada, što može da ugrozi ljude i životnu sredinu, stav je nevladinih organizacija.

Interesovanje zainteresovane javnosti za onlajn prezentaciju Nacrta zakona o  izmenama i dopunama zakona je bilo toliko da je zbog tehničkog ograničenja od maksimalno sto učesnika, Ministarstvo zaštite životne sredine moralo da organizuje još jednu prezentaciju sledećeg dana. Javna rasprava trajala je od 14. oktobra do 5. novembra.

Odustalo se od namere da se dozvoli uvoz opasnog i neopasnog otpada

Nacrt zakona, kako kažu u nevladinom sektoru, tokom rada radne grupe doživeo je nekoliko verzija, a dobro je da se odustalo od namere da se dozvoli uvoz opasnog i neopasnog otpada radi energetskog tretmana, tačnije spaljivanja.

Osim loših rešenja za građevinski otpad i mobilna postrojenja za upravljanje otpadom, nevladine organizacije kritikuju i odustajanje od odredbe koja predviđa osnivanje kolektivnog operatera za posebne tokove otpada.

Građevinski otpad će i dalje biti ilegalno istovaran na raznim lokacijama

Dejan Bojović, iz Srpske asocijacije za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu, koja je imala predstavnika u radnoj grupi, kaže da je njihov predlog novog člana prihvaćen, ali u finalnoj verziji Nacrta nije ostavljen u celini.

Iako je napravljen pomak definisanjem obaveze da se građevinski otpad razdvaja na lokaciji nastanka, kako bi  se pripremio za tretman, odnosno ponovno koriršćenje, Nacrt, kako ističe legalizuje sadašnje stanje.

Neefikasnost inspekcija uzrok ilegalnog odlaganja ove vrste otpada

„Kako nemamo razdvajanje građevinskog od drugih tokova otpada, kao ni razdvajanja opasnih od neopasnih komponenti materijala, građevinski otpad će i dalje prekrivati komunalne deponije, biti nasipan na kupljenim ili zakupljenim parcelama, i kao i do sada, nelegalno istovaran na pogodnim mestima, što je iako zabranjeno, ipak masovna pojava zbog slabe efikasnosti inspekcija“, ističe on.

U mobilnim postrojenjima se ne smeju tretirati sve vrste otpada

Igor Jezdimirović, predsednik NVO Inženjeri zaštite životne sredine, istakao je da Nacrt zakona koristi izraz mobilno postrojenje za upravljanje otpadom, a trebalo bi da upotrebi mobilno postrojenje za tretman otpada jer se ovim propisom daje mogućnost da se u ovim postrojenjima otpad i i tretira.

Takođe, uzimajući u obzir uticaj koji ova postrojenja mogu da imaju na životnu sredinu, kao i kapacitete za efektivno kontrolisanje njihovog rada, predlažu da ona mogu da se koriste samo za određene vrste otpada – građevinski i medicinski.

To predlažemo jer mali broj operatera preuzima ovu vrstu otpada i imajući u vidu njegovu količinu u odnosu na druge vrste otpada, objašnjava Jezdimirović.

Cvejanov: javnost može da pomogne Ministarstvu da unapredi propise i njihovu primenu

Kristina Cvejanov, ekspertkinja za upravljanje otpadom, ističe da se jasno vidi da postoji dobra volja u Ministarstvu zaštite životne sredine da se nadoknadi propušteno i unapredi oblast upravljanja otpadom. To dokazuje rad na izmenama dva najvažnija zakona o oblasti otpada – o upravljanju otpadom i o ambalaži i ambalažnom otpadu, kao i na izradi programa o upravljanju otpadom i programu cirkularne ekonomije.

Međutim, kako kaže, evidentno je da fale stručni kapaciteti u samom Ministarstvu jer je nedovoljan broj zaposlenih angažovan na izradi ovih dokumenata.

„Posledica je izostanak logične sinhronizacije među ovim dokumentima, ali i analize primene zakona i ex ante analiza efekata izmena. Zato je izuzetno važno omogućiti uključivanje javnosti u izradu zakonskih i planskih dokumenata, jer znanje i komentari učesnika u sistemu upravljanja otpadom doprinose unapređenju zakonskog okvira i olakšavaju njegovu primenu“, poručila je ona.

Odrediti ko snosi odgovornost za finansiranje odvojenog skupljanja posebnih tokova otpada iz domaćinstva

Odustajanje od kolektivnih operatera za posebne tokove otpada, prema mišljenju Sonje Popović, menadžerke Arhus centra južne i istočne Srbije, je takođe, loše rešenje, jer time nije data mogućnost da kolektivni operateri snose finansijsku odgovornost za odvojeno sakupljanje posebnih tokova otpada iz domaćinstva u koje spadaju električni i elektronski uređaji, gume, baterije, otpadna ulja. Samim tim je dovedena u pitanje primena članova Nacrta zakona koji propisuju obaveznu separaciju otpada.

Ona ističe da je potrebno dodatno definisati šeme produžene odgovornosti proizvođača, kako bi se jasno razgraničilo da troškovi prikupljanja ove vrste otpada ne padaju na teret domaćinstava, komunalnih preduzeća ili jedinica lokalnih samouprava.

U komentaru ove organizacije na Nacrt navodi se da je jedan od osnovnih ciljeva ovog propisa razvijanje svesti o upravljanju otpadom, ali da nisu razrađene mere za sprovođenje tog procesa, kao i za uključivanje javnosti.

Arhus centar predlaže da se u cilju razvijanja svesti javnosti definišu mehanizmi I odgovornosti za njeno uključivanje u razmatranje izveštaja o upravljanju otpadom, kao i da se uvede obaveza javnog objavljivanja godišnjih izveštaja na sajtu institucija koje su nadležne za njihovu pripremu.