Korišćenje čiste energije će postati uslov za poslovanje na svetskom tržištu

Postavljanje fotonaponskih sistema se isplati svima – od domaćinstava do velikih industrijskih potrošača energije, poručili su stručnjaci i privrednici na Prvoj velikoj konferenciji o solarnoj energiji u Srbiji. Na panelu ‘Solarna energija u službi privrede – smanji troškove, ozeleni svoj biznis!’ rečeno je da se kompanije instaliranjem vlastitih solarnih elektrana štite od skokova cena struje. Osim toga, u razvijenim zemljama partneri sve više vode računa o tome da firme s kojima posluju koriste čistu energiju.

Udeo električne energije u ceni proizvoda i troškovima poslovanja ima trend rasta, a vlasnici fabrika mogu delimično ili gotovo potpuno da preduprede turbulencije na tržištu struje ako sagrade solarnu elektranu na krovu pogona, kaže direktor kompanije Energize Vladimir Popović. Govoreći na Prvoj velikoj konferenciji o solarnoj energiji u Srbiji, on je naveo da je takva investicija takođe društveno odgovorna i da omogućava drugačije pozicioniranje prema kupcima.

Svako mora dati svoj maksimum u naporima da se ublaže klimatske promene i da se Srbija uskladi s uslovima Sporazuma iz Pariza, izjavio je na panelu ‘Solarna energija u službi privrede – smanji troškove, ozeleni svoj biznis!’ Pored toga, vlastiti izvor čiste energije kompaniju obezbeđuje od buduće naplate količine ispuštenog ugljen-dioksida i čini je konkurentnijom na globalnom tržištu, napominje Popović.

„Srbija ima najmanje solara po glavi stanovnika u Evropi. Imamo jako mali udeo solarne energije u ukupnom proizvodnom kapacitetu iz obnovljivih izvora“, naglasio je i rekao da je ova tehnologija postala isplativa svima od domaćinstava i malih potrošača do industrije.

Popović je rekao da solarna elektrana nije investicija: „Solarna elektrana je nešto što ste već platili u narednih pet godina, iz vašeg računa za električnu energiju. Sa mogućnostima kvalitetnih fondova, ta investicija može da isplaćuje samu sebe.“

Faktor prisutnosti proizvođača na domaćem tržištu

Menadžer razvoja poslovanja u nemačkoj kompaniji Luxor Solar Nino Sijerić skrenuo je pažnju na to da firme, kada žele da instaliraju solarno postrojenje, analiziraju sve stavke u projektu koje ga mogu učiniti manje ili više isplativim, ali da je bitan faktor i to koliko je proizvođač prisutan na lokalnom tržištu.

„Da li taj brend ili solarni panel ima svoju lokalnu prepoznatljivost? Da li ima reference? Da li ja mogu da odem u Pazovu, u Niš, u Suboticu da vidim kod korisnika kako to stvarno radi? Da li je on zadovoljan i kako izgleda, na kraju, ta proizvodnja?“, kaže Sijerić. On je dodao da na solarne panele odlazi 60 odsto troškova.

Partneri vode računa o izvorima energije

Al Pack iz Subotice trenutno za sebe gradi najveću krovnu solarnu elektranu u Srbiji, snage 1,1 megavata. Suvlasnik Nemanja Mikać rekao je da ova kompanija veći deo proizvoda plasira u Evropskoj uniji i naglasio da ga tamo poslovni ljudi pitaju koji izvor energije koristi. Al Pack je ove godine ušao i u sektor skladištenja električne energije i u njemu je ta tema još bitnija, jer potencijalni partneri traže garancije da je energija sto odsto iz obnovljivih izvora, otkrio je.

To postaje uslov uporedo s podizanjem svesti o električnoj mobilnosti i skladištenju energije, a u ovoj oblasti će se pojavljivati i razvijati standardi kao što je nekad uveden ISO, procenjuje Mikać.

„Firme polako počinju da rade nabavku i, čak, ocenjivanje dobavljača na osnovu toga koliko CO2 emituje… To je novi parametar koji se sad polako pojavljuje. Još uvek ne u zahtevima, ali u nekim diskusijama, i ljudi to stavljaju u marketing materijal, a uskoro će to biti uslov“, podvukao je.

Decentralizacija je san distributera i operatera prenosa struje

Predloženi Zakon o obnovljivim izvorima energije uvodi termin kupaca-proizvođača, koje nazivaju i prozjumerima. Pojedini su se pojavili još pre par godina, ali sada ta kategorija dobija sigurnost i neke stvari su precizirane, napomenuo je profesor Aleksandar Janjić sa Elektronskog fakulteta Univerziteta u Nišu. Kupac-proizvođač nema prava na tržišnu premiju, što je i normalno, jer cilj je da on zadovolji samo svoje potrebe, dodao je i istakao da zakon dolazi u pravo vreme za domaćinstva i male potrošače.

Predrag Matić, direktor za planiranje i investicije u Elektrodistribuciji Srbije, objasnio je da je decentralizacija san svake kompanije za distribuciju i prenos jer joj smanjuje troškove kada se struja proizvodi i troši na istom mestu. Ipak, kada se u retko naseljenom području pojavi veliki proizvođač, može da bude problema s prihvatom, a osim toga električna energija mora da se transportuje do drugih čvorišta distributivnog sistema, uz gubitke i pad napona, kazao je.

Razliku prave podsticaji

Banke su ključne za omasovljavanje solara i kanalisanje sredstava između velikih finansijera, poput međunarodnih razvojnih i finansijskih institucija, i korisnika, izjavio je konsultant za finansije za mala i srednja preduzeća Aleksandar Ranđelović. On je pohvalio politiku podsticaja i ocenio da grantovi od deset ili 20 procenata mogu da naprave veliku razliku u širenju ove tehnologije.

Po Ranđelovićevom mišljenju, to što se solarna elektrana može isplatiti za sedam godina omogućava banci da ne mora da povlači dugoročne kreditne linije, kod kojih su uslovi nepovoljniji. Evropska uprava za bankarstvo EBA nedavno je predložila da sve banke u izveštavanje uvedu green asset ratio, razmeru zelenog dela portfelja i ukupnog kapitala, podsetio je i dodao da će se ovde uskoro osetiti efekat prekida veza banaka s projektima uglja i fosilnih goriva.

Miroslav Lutovac, savetnik predsednika Privredne komore Srbije, ukazao je na to da zakon prepoznaje učesnike na tržištu koji nisu kompetentni i ne poznaju materiju. Građanstvo i industrija mogu da ostvare dobit, a da ne moraju da budu do detalja upoznati sa pravilima koja važe na tržištu električne energije, naveo je.

Privrednici podizanjem solarnog postrojenja obezbeđuju stabilnost poslovanja na dug rok, ističe Lutovac. „Vi ćete kupiti električnu energiju plativši odjednom, ali ćete kupiti električnu energiju za period od preko dvadeset godina, pri čemu ćete platiti 30 posto realne cene u tom dugoročnom periodu“, ocenio je.