Jugoistok Evrope nesrazmerno pogođen rastom cena struje

Cene električne energije u Evropi rastu od izbijanja rata u Ukrajini, ali su zemlje na jugoistoku Evrope mnogo više pogođene nego one na severu i zapadu kontinenta, uglavnom zbog slabe povezanosti energetskih sistema i nedostatka kapaciteta za skladištenje energije. Ovaj jaz će postati još veći tokom zime, upozoravaju eksperti.

Države na severu Evrope su dobro povezane interkonekcijama za struju i prirodni gas, dok je jugoistok u tom pogledu rascepkan. Takođe, na severu skladištenje energije igra sve veću ulogu, dok u velikom delu Jugoistočne Evrope kapaciteti za to praktično i ne postoje, navodi Reuters, pozivajući se na analizu konsultantske kuće LCP Delta iz Edinburga.

Veleprodajne cene struje Grčkoj su letos bile 12 puta veće nego u nordijskim zemljama

U avgustu prošle godine su veleprodajne cene struje u Grčkoj, ali i Italiji, bile čak 12 puta više nego u nordijskim zemljama. Grčka je od 2021. godine potrošila 11 milijardi evra na subvencije kako bi zaštitila potrošače od skokova cena energije, ali je kriza u domenu troškova života pogoršana.

Vlasnik jednog atinskog restorana svoj račun za struju naziva „drugom kirijom.“ U izjavi za Reuters, on kaže da struju mesečno plaća između 3.000 i 3.800 evra, što je 40% više nego pre početka rata u Ukrajini.

Za grčkog ugostitelja račun za struju postao „druga kirija“

Hristos Kapetanakis takođe kaže je iznos računa za struju nekada bio jednak 3% mesečnog prihoda restorana, a da je sada to oko 15%.

Kosovu* treba 4,5 milijardi evra da bi pre polovine veka prekinulo upotrebu uglja

Balkan se još uvek uglavnom oslanja na fosilna goriva, a i elektroenergetski sistemi su slabi, pa se region suočava sa havarijskim prekidima isporuke struje i nestašicama. Na primer, kosovske elektrane mogu da razviju ukupnu snagu od najviše 800 megavata, a potrebe u zimskim mesecima skoče i na 1.300 megavata, piše albanski Monitor, napominjući da se razlika mora uvoziti.

Kosovo* proizvodi više od 90% električne energije iz uglja, u dvema starim elektranama na lignit: Kosovo A i Kosovo B u Obiliću.

Nedavni poziv za aukciju za do 100 MW kapaciteta iz vetroelektrana je samo delić onoga što je potrebno da korišćenje uglja prestane.

Aukcija za novih 100 MW kapaciteta iz vetra je samo delić onoga što je potrebno

Naime, Svetska banka je procenila da Kosovu* treba čak 100 puta više kapaciteta obnovljive energije, oko 10 GW, da bi se ostvario cilj napuštanja uglja najkasnije 2050. godine. To bi koštalo 4,5 milijardi evra, što je za Kosovo* ogromna suma, navodi Reuters.

U decembru je takođe pokrenut postupak kvalifikacije za tender za baterije ukupne operativne snage 170 MW, a u junu su potpisani ugovori sa pobednicima prve aukcije za solar, za postrojenje s ukupnim priključnim kapacitetom do 105 MW.